Нешо Станић
IV.
ДИО.
У ЦРНОЈ ГОРИ.
Пошто сам неколико у
здрављу опорављен био, дођем на Данилов-Град, ђе уз војску бјеше и нешто мојих
земљака Подгоричана, који ме љубезно и братски дочекаше с којима бјесмо
учасници у неке бојеве с браћом Црногорцима.
Иза неког доба, ја сам
пристао у његушки
баталион, ђе сам дружевски примљен од двојице Његуша, Сава и Јока Тодорова из
села Копита. С истима сам био и при освајању Никшића, Бара и Улциња.
У априлу 1878. год. постављен сам од ратног
министра г. Војв. Пламенца за администратора, те сам издавао војсци таин, а уз
то руковао сам и са још неким државним пословима. - Доцније сам иза ослобођења
Зете премјештен службом у Подгорици, ђе се и сад налазим. Те ми се од дана
ослобођења Зете чини да јасније сунце сија, тице веселије пјевају, трава драже
расте, гора зеленије листа, а ја слађе у слободи дишем, молећи свемогућега Бога
за дуго и добро здравље ослободиоца Зете, те да му Бог подари моћ, да и друге неослобођене
крајеве српске истргне варварском ропству.
Нема коментара:
Постави коментар