Хаџи Машо Хадровић,
учинио је ово доброчинство. Поп Ђоко Пејовић, капетан Црногорски, у Куче у село
Момче 1864. год. покужао државну дацију из своје му капетаније; те како му је било
прече прећи преко Подгорице, то је свратио у Погорицу на преноћиште, код Веља Кадушина
Ђурића механџије. Чим дознадоше Турци да је Поп Ђоко дошао, и донио велико благо,
да носи на Цетиње, састадоше се њих неколико друга, договоре се да пођу и отму му
тај новац. То дочује Хаџи Машо Хадровић, пође код Попа Ђока, и каже му намјеру Подгоричких
Турака, говорећи: “Не мисли Попе Ђоко док сам ја жив, тебе Турци штете учинити неће.“
Слободи га Хаџи Машо, тако је код њега остао док се и ноћ на земљу спустила, онда
му рече: “Спремај се Попе Ђоко да идемо!”
Поп Ђоко одма буде готов, и окрену с Хаџи Машом. Но
пошто из куће изађоше, по улицама затекоше на неколико мјеста бусије од Турака,
док дођоше на једном мјесту на излаз вароши, и на том мјесту очекиваху Попа Ђока,
но кад са њим виђеше Хаџи Маша, један из бусије запита: “Бе ћеш Хаџи Маше с тијем
Црногорцем?!” Хаџи Маша окрену се пут њих и окосито одговори: “То је мој посао!”
Те тако Попа Ђока поведе и позва. - Аља Каписазовића, те га на својој лађи Аљо превезе
преко Мораче, и предаде га у Љешкопоље отуда пође слободно у Црну Гору.
Други пут Хаџи Машо учинио је и ово доброчинство. На
дан 7. октобра 1874. год. кад је Перо Иванов Поповић убио Јуса Мучина (Крнића);
тај дан Турци нападоше на народ хришћански, и ђе кога стигоше поубијаше, и на разним
мукама мучише. Тога дана велика крв православних Срба прољеваше се! истога дана
била је свадба женио се Томо Марковић овдашњи становник.
Турци
по погибији Јусовој, одмах истргнутим ножевима пођоше да и међу сватовима покољ
учине. Хаџи Машо Хадровић видјећи ово, пројури између Турака
и стаде на вратима Марковића, молећи Турке да одступе од куће његове. Но пошто неки
Турци и њему почеше се одупирати, он онако разјарен пријетећи им, да преко њега
живог ниједан од њих не смије у кућу ући. Турци кад ово видјеше да им Хаџи Машо
заиста брани, одступише од куће Марковића и пођоше по вароши да чине звјерски покољ.
Хаџи Машо устопице за њима и ђе је могао стићи претекао је да се зла не чине.
Нема коментара:
Постави коментар