Нешо Станић - Правда и вјештина

Нешо Станић

ПРАВДА И ВЈЕШТИНА.

У једном селу живио је неки препредењак који с вјештином, пријеваром, па најпосле и отимањем дође до великог богатства, те је саставио на једном предјелу неколико стотина рала земље, на коју је поставио чипчије (ратаје), да му земљу обрађују и њему приход доносе. У средину овога његовог земљишта имао је неки сиромашак један врло мали дио земље, с које је издржавао себе и своју породицу, но богаташ завидећи овоме сиротом сељаку на ову земљу, поче му је тражити да је прода, али како да је прода, да је узме као и многе друге, па нешто да му пружи, али ови сељак не шедне. Богаташ му стане пријетити, да ако је добре воље не уступи, отеће му је. Ови мирни сељак уклањао се, и молио га да оступи, јер је неће продавати. Пошто богаташ виђе да сељак не даје земљу, то га онда позва и нареди му, да никако не смије од сада на њу долазити, јер ако га застане, наредиће слугама, да га бијући ћерају. Ови сиромах мучио се с какве било стране, молећи, дако се ови напасник смилује на њега и окани се, но пошто виђе да неће никако, а ни молба не помаже, он једно јутро урани, понесе собом један велики џак (врећу), коју напуни земљом и пошто то сврши, сједе уз њу, у толико налегну и слуге богаташа, и кад угледају овога сељака рекоше му: “зар ти не слушаш заповијед нашега доброга газде, како ти је рекао”? Сељак одговори: „све знам, али вас добро молим, пођите код вашег газде, нека дође да ми дигне ову врећу, да бар ову земљу кући понесем”, слуге се чуде овом сељачком одговору, један од њих пође код газде и све му је о сељаку казао, додајући и то, по изгледима да је сељак полудио. Овај богаташ, да о томе увјери, крене се, и кад дође код сељака рече му: “што си то будало учинио”?, на које му сељак устајући рече: “вала сам напунио ову врећу земље и стио бих да је кући носим, па те чекам да ми дигнеш”. Богаташ окрећи се око вреће дохвати за један па за други крај, али врећа тешка, коју није било могуће ни сви они да је подигну, те му љутито рече: „што ти хоће ово, јеси ли се помамио, ко ће ово дићи или понијети”? Сељак му одговори: „а да, кад ово не можеш подићи, како ћеш моћи цијелу ову моју земљу на онај свијет о врату носити, коју мислиш да ми отмет”? Богаташ се на ове његове ријечи јако разљути, те нареди слугама, да га бијући с овог мјеста одагнају, који то и учине. Сељак, пошто кући пође, није дуго размишљао, него се одмах упути суду, те се пожали, како му је напаст и отимачина учињена, на које му судија одговори: “пођи, позови га, те са шњим дођи да ствар извидим”, но сељак одговори, да се не смије усудит њега лично позват, јер је он силан, додајући безазлени сељак: “бојим се господине кад га видим, нећеш му ни ти смјети много заповједати”. Судија се осмехну и рече: “не мисли ти зато, него кад је тако, ти пођи кући и да будеш у четвртак у јутро у ови суд, а ја ћу послат за њега да и он ту буде”. Сељак се поклони и оде радостан говорећи: “правда ће ми помоћи”. Дође и четвртак. Сирома сељак крену пут суда, који кад стигне, судац га угледа и рече му: “а да, заиста си уранио”. Сељак одговори:” јесам вала господине, дако то извидиш”. Не прође дуго, ево ти и богаташа, који кад га угледа престриже га очима, и покрај њега размину, уђе у судницу и сједе судцу уз колено. После неког доба зазвони звонце, позивају и сељака, којега обузе страх, кад виђе свога супарника, ђе сједи судцу уз колено. Пита га судац: “а да, причај сада, што имаш с овијем комшијом, те кажеш, да ти је од њега напаст”? Сељак дршћући одговори: “Г-о-о-спо-о-дине мо-о-лим оду-у-у-зео-о ми земљу-у и био-о ме је-e”. Богаташ му прекиде ријеч, “зашто јецаш узетињо, што лијепо не збориш”? (окрену се пут судца говорећи му): “ова бестија не умије ти ни казати, ја ћу ти све право испричати, а он нека слуша, па ћеш се онда увјерити ко је крив. Имао је један мали дио земље у сред тога метеха, (окрену се пут сељака питајући га) јели истина. Сељак одговори: „јест господине”. Богаташ продужи: „па богме господине, као што знаш, невоље су невоље, то најбоље сељак зна, којем је много потребно, још кад му се не роди жита он пропада, па се често зајми, да му даднем некад нешто, сврх те земље, док му је и намирим”. Сељак се уплете у ријеч: “није то истина господине, није ми је платио”, али му судац прекиде ријеч са: „нека и слушај док ти ред дође, ти прегна у ријеч”. Богаташ настави: “ето овако сам од њега на велико чудо, ко ће сиромашку торбу напунит, никад се од њега отрести, док му најпосле забраних, да не долази на ту земљу, а обећао сам му, да га никад комадом хлеба нећу заборавит, али да ти још нешто чудније о њему кажем. Уранио он и донио од куће једну велику врећу, коју бјеше напунио земљом, па моје слуге пролазећи тудијен угледају га ђе уз ово бреме сједи, питају га што чиниш, и знаш ли како ти је речено? на које им одговори: “нека дође ваш газда, да ми ову врећу земље дигне, те да је кући носим”. Ево ти слуга за мене и кад ми ове све исказа одмах пођем те се о свему увјерим. Питам га: „што ћети то чудо, те смело, јеси ли се помамио”?, на које ми одговори, “дигни ми, да ово кући носим”. Смјешећи му одговорим: “ко ће ову силу подићи, и ко може понијети, јадан, што ти је”?, на које ми одговори, кано ти сваки махнити: “,кад ово не можеш подићи, а да како ћеш сву ову земљу на оном свијету о врату носити? и заиста, да ме не заболе његова сиротиња, појмих два-три пут, да га под ноге узмем. Ето тако ти је било, па га питај јели истина”.

Судац: “чули што ти ови добри газда исприча, ја му све вјерујем и немој такав бити, да му се пркосиш, па ћете он помагати и биће ти вазда на руци, да што заслужиш, тешко нама мој брајко без оваквих газда (судац тапкајући газду по рамену). Селак: “молим те господине, извиди дали је истина то, што ти он прича; а тешко мени од таквога насилника, који све притиште”. Судац: „О-о ти сад си прегнао у дубоко, ја видим да без разлога нешто тражиш”. Сељак шћаше нешто да говори, али му богаташ прекиде ријеч, обративши се судцу говорећи: “Молим те господине и ако је ови мој комшија на мене оволико прећерао, ја му опраштам, јер видим да није у чистој памети па му и ти опрости”. Нато ће судац: “е хвала ти на такве ријечи, ајде сад с Богом, и ја ти опраштам, само да платиш неке мале путине”. Сељак се моли за саслушање, али забадава, не помаже, те морале изаћи на поље, те покуњен и снужден пође својој кући. Сријета га жена, види га невесела, сјети се, да нијесу знаци добри, те распитујући га како се сврши, на кое одговори “што ме питаш, да ти укратко кажем: остадосмо без земље, прогласише ме да сам помахнит (полудио) и то ме бајаги избави, да не плати много, до само неке путине. Ето, јесили сад задовољна, како ти је правда, а како вјештина”? Жена му нато одговори: “А да, оћешли и мене нешто послушат, надам се, неће ти бити згорег”. А да што за Бога, пита је муж? Настави жена: “Оно кад сам прољетос у род била, стрико Максим имаше неку давију с једнијем домаћином око земље и он ти пође у варош, нађе некаквог адвоката, да га пред судом заступа, и ту скоро чује, да је добио давију, али му је стрико Максим добро и платио. Но на и ти пођеш да ко се којему адвокату пропоручиш, да не останемо без те земље. Сељак одмах устаде и рече: „А да послушаћу те, божја ти и тврда вјера, и ако многи веле, не ваља жену слушат, она је дуго-коса, а кратко-умна”, и окрену право у пазар, ђе нађе неког младог адвоката, којему све о његовом догађају исприповједа. Адвокат, пошто га је пажљиво саслушао, одговорио му је: “е мој брате, да си пређе дошао, бих ти може бити могао нешто помоћи, али сада је већ ствар свршена, на се то не може тако лако поновит без новаца, ти тога немаш”, Сељак: “а да господине, зар би ти то могао препријечит, да сам пређе дошао, па зашто нећеш ми сад помоћи, па ако нећеш ти, онда да тражим другога”. Адвокат: “бих ти могао лако помоћи, да си пређе дошао, а сада је то тешко, ти да си какав богаташ, па да трошиш и сада би се могло нешто учињети, јер ми смо и учили ту науку да помажемо онијема, коме је напаст пред судом, а богме се догоди да и кривога оправдамо, али то скупо стаје. Ето и Максим, за којега кажеш, оправдао се помоћу новаца, Сељак: “па како ће се за бога господине овако живјети, боје ли се кога ови који криво чине? и бих ли имао рашта којега другог адвоката тражити”? Адвокат: “ја бих ти савето вао да идеш кући, јер ти нијеси кадар да продужиш давију, а код којега адвоката и би пошао, у мјесто да ти који овако праведно као ја каже, јер их има таквијех, да те у давију уведе, докле што очопли. Докле ћеш му давати, обећаваће ти па ћете после оставити на голу пољану. Сељак: а да, како би било да се опет судијама обратим? Адвокат: мој брате, видим да ти је невоља, те ме оволико испитујеш, па те и ја о свему извјешћујем, те видим да си рад, да ти што и о чиновницима кажем, да ни код њих није све оно, као што ти мислиш. Више пута се и они обраћају, те их адвокати заштићују. Сељак зачуђено: како молим те господине, зар ви можете и чиновника бранити, зар они не умију ка’ ви? Адвокат примјећујући са осмјехом сељаку, одговори му на ово питање: заиста је тако, да неки чиновници и не знају као ми, а неки и знају, па опет траже више пута и од нас помоћи пред судом, но ни међу њима не влада једнака судбина, неки се труде и радећи у служби вјерни те свој вијек проведу у страху, бојећи се, да што државно не пропадне, него га чува као зјеницу ока, па богме доста слабо живе, и све се ослањају на правду, да им што у уста гурне, а неки богме и погријеше, те се онда довија и употреби вјештину уз припомоћ адвоката и добријех пријатеља. Догоди се те се оправда, па може као праведан и награђен бити, то ти је мој драги правда и вештина. Сељак се удубио у дубоке мисли, па после подуже ћутања рече: а да, за бога господине, хоћете ли и на оном свијету тако бранит кривога? Адвокат: и нато ћу ти ево одговорити, па да се већ прођемо тијех прича. На ови свијет код нас неколицине овако се ради, да се до пара и господства дође, па на оном свијету Бог зна како ће бити, него сад збогом, па кад се и на оном свијету састанемо, проговорићемо коју и питат се, ко је угодио? То рече и оде.

Сељак мало застаде и пошто адвокат оде, устаде и он, не знајући куда ће и што ће радити, најпосле ријеши се и пође код једног старог свештеника и побожног човека, да се и њему пожали, те да и од њега савјета тражи. Кад у кућу свештеникову уђе назва помоз бог, поклони се, скиде капу и пољуби попа у руку. Поп га лијепо срете са добродошлицом, донесоше му столицу и сједе код свештеника. Поп гледајући овога сељака узнемирена, кани се нешто да га пита, али се усудит не може. Нато ће свештеник: а да чоче, видим те нешто зловољна, па сам рад питати, да ми кажеш што ти је? Сељак то жељно дочека, те отпоче све од почетка до свршетка, исказа свештенику, нашто му свештеник отпоче: е, мој синко, зли су људи од створења свијета истину и правду угњетавали, као што ће такви тај посао и продужити на овоме земаљском шару до свршетка овога жалосног и мучног свијета, као што и сам видиш што се ради, те и ти као и многи други трпите од злијех људи. Но Бог је рекао: „трпљен, спасен”, а знај и то, да Бог љуби оне, који су кадри испунит оно, што је Христос наш спаситељ рекао: „љубите оне, који вас мрзе, благосиљајте оне, који вас куну, а молите се богу за оне, који вас гоне”. Сељак на ове ријечи свештеникове одговори: „а да попе, јели Христос рекао да то чинимо, па зашто он тако не чини”? Свештеник одговори: јест и њему и свијема у опште је рекао, али је „много званих, а мало избраних”, а тешко томе, ко се тога не држи. Сељак: а да мој добри попо, ја видим да многи не мисле на то, него ће преварит, не боје се да украду, па ће се и криво заклети, и ето их живе добро, код њих блага и поштења доста, па се бојим по причи онога адвоката, да ће и на оном свијету добро живјети и заштићени бити. Свештеник: “немој се ти на њих угледати, јер на оном свијету пред праведнијем судијом бићемо равни, ту неће помагати благо ни адвокати. Благо томе, ко трпи на овоме свијету, јер је ови свијет као цвијет, а они је за довијек, него мој синко, пођи кући и моли се богу, да те од напасти избави, имадни наду у њега, па ћети помоћи, Бог све зна и види.

Сељак се задубио и упро очи у свештеника, који после подужег ћутања устаде, приступи му к руци захваљујући му на лијепе савјете и крену. Свештеник га испрати желећи му сретан пут.