Мурат ага Дековић,
учинио је ово добро дјело. Како су у то доба често чете из преко граничних крајева
црногорских бивале, и штету Подгорици чиниле, крадећи, убијајући, имали су јатаке
и проводаџије Србе Подгоричке, који су с помоћу њиховом штете Турцима чињели. Једног
дана пођу Турци у кућу Станише Малога од братства Ђурковића, држао је механу. Човјек
је био животом слаб, а није био ни братствен, нападну на њега у кућу, свежу му руке,
објесе му конопац о врату, и изведу га из куће, и тако везана водећи га доведоше
на мјесто тако звано “Главицу”, ђе му је било спремљено за вјешање - Мурат-ага зачуђен
онолико скупљеном народу међу којима стојаше велика граја, и вика: “Објесите влаха
објесите! код њега долазе Црногорци те нас убијају и пљачкају!” Мурат-ага трчећи
к њима позва неке који су му познати “Хасане! Мујо! Ахмете! станите море, да и ја
видим што је?!” Турци му отворише пут, док до Станише дође, објашњујући му што је
Станиша скривио, те зато намјеравамо да га објесимо. Мурат-ага виђе Станишу погружена,
хром од једне ноге, овај се насмија и одговори: “Ала сте бирана јунака уочили!”
Уграби га између окупљеног народа, маче му коноп с врата, одријеши му руке, позва
и своје рођаке у помоћ, и пошто се његови рођаци окупише Станишу ослободи, па отпоче
Турке срамотити. “Срам вас било Подгорички Турци, зар на рају да се светите, ако
сте јунаци? пођите у Црну Гору, па и ви убијајте њих и пљачкајте, као они вас, или
их припрежите кад овђе дођу, па их пофатајте, и њих вјешајте и убијајте, а не да
овога сиромаха мучите, који није кадар на ноге ићи, а зар је то од вас неко јунаштво,
које сте намјеравали учинити?!” Тако говорећи, пријетећи Турцима, а водећи Станишу
својој кући: “Когоћ на њега руке пружи, тај је пружио на мене и на браћу моју и
Станиша би ослобођен прегнућем Мурат-аге Дековића.
Нема коментара:
Постави коментар