Селман-ага Ђечевић учинио је Србима ове двије услуге за које сам могао
дознати. Прва је била: Стево Радев радећи пушкарски занат, омакне му се пушка и
убије тројицу једнога на мртво, а два само рани. Турци готови на Србина притрче
на Стева ножевима да га искасапе. То Селман-ага чим виђе пројури између свијех Турака,
уграби Стева држећи једном руком њега, а у другој руци пушку, вичући: “Турци, сад
је Стево у мојим рукама и не смије га нико оштетити”. Те тако водећи Стева кроз
варош поведе га својој кући, ђе га је држао неко вријеме док је код повећих братстава
Турских, као и братства погибших људи ствар до умирења довео; после тога изведе
га на слободу; говорећи: “Ко Стеву што учини, тај је мени учинио.” Стево је послије
слободан био, и свој занат радио Селман-ага учинио је и ово: Стево Вељов Кнежевић
сеоски кнез из оближњих села Зетских, довео коња код Муја Крпулевића - налбанта,
да га поткује. Турчин и ако је био налбант ипак је био неуљудан у ријечима. Кујући
коња, кон се тргне, а он њему: “Стани кнеже Зетски да те поткујем.“ Продужујући
то неколико пута, при томе додајући још неке неуљудне ријечи. Стево ово не могне
даље трпјети, већ му одговори: “Стани коњу, знаш ли да те пас кује.“ Мујо се на
овакав одговор раздрије, стаде га вриска, говорећи: “Ха умет и Мухамед, које Турчин,
на влаха Зетског, опсова ме!” Турци готови на овакав посао притрче на Стева, но како је Селман-ага сједио близу дућана Крпулевића, на дућану Селима Мустагрудића, устане одмах; и разаждене свјетину, и између њих пројури до Стева; дохвати га за руку, а узе коња из рука Мујових, те тако водећи Стева рече им: “Срам вас било што нападате на мирна човјека, видите ли да га је Мујо, овај ништа човјек, напануо, ја сам све то очима видио.“ Те тако Селман-ага кроз варош слободно проведе Стева, док га изведе на Побреже, и предаде другим Зећанима, који су се у то доба с пазара својим кућама враћали.
Нема коментара:
Постави коментар