недеља, 4. децембар 2022.

Љубиша Борисављевић - Пад Ловћена и капитулација Црне Горе



ПОСВЕТА

Сенима ратника, који су после слома Србије, напуштања Косова, уништења своје материјалне спреме код Пећи, пада Ловћена и капитулације Црне Горе у зиму 1915.-16. год., гоњени Аустро-Немцима, Бугарима и Арнаутима, далеко од своје Отаџбине мајке Србије и Црне Горе, у кршима Арбаније, свесни вредности: слободе, части и образа, испустили свој последњи дах, дали свој последњи откуцај срца, учинили свој последни корак, сачували своју последњу мисао за наше васкрсење и нечујно, знано и незнано, узлетели царству небескоме:

Гдје Обилић над сјенима влада”

И свим живим’, мртвим’ о јунаштву суди.

                                                                     Љ. Б. П.

 

 

ПРЕДГОВОР

 

У циљу да се унесе што више светлости у братску заједничку акцију Србијанско-Црногорске Војске за ослобођење и уједињење Јужних Словена 1915.-16. год. и скине вео таме о паду Ловћена и капитулацији Црне Горе, предајем јавности ове редове према забелешкама из свога дневника и неким званичним документима.

О Видову-дне 1920 године у Нишу

Писац

  

После слома Србије и напуштања Косова 

Општа ситуација Србијанско-Црногорске Војске на обалама Јадранскога Мора 

у Албанији и Црној Гори, пре Божића 1915 године 

Српска Војска саломљена аустро-немачким и бугарским неодољивим нападима напустила је Србију, Косово и пошто је извршила крематоријум своје материјалне спреме код Пећи, са остацима живе снаге, понеким топом, колима, нешто стоке и избеглицама Српског народа, повукла се: делом преко Кршне Албаније а делом преко ломне Црне Горе, непријатељем узнемиривана али недотучена и после свих тегоба и искушења избила је и избијала на обале Јадранскога Мора код Скадра, Љеша (Медуе), Драча и Валоне.

Слабији делови на положајима Арбанашких кршева одолевали су непријатељу. 

Братска Црногорска Санџачка Војска у заједничкој акцији са Србијанском Војском на правцима: Вишеград-Прибој Новопазарски Санџак и Ивањица-Јавор-Новопазарски Санџак-Косову у херојским борбама није могла одолевати надмоћнијем непријатељу из Босне и прегажене Србије, принуђена је на повлачење и заједно са делом Србијанске Војске узмицала је под борбом стопу по стопу, дошла на старе границе своје кршне Отаџбине Црне Горе и ту се зауставила. 

Аустријанци из Херцег-Босне и Санџака наступали су Црној Гори а Аустро-Немци, Бугари и Арнаути кроз Арбанију обалама Јадранскога мора Скадру-Љешу-Драчу-Валони. 

Део Српскога народа ван Отаџбине на обалама Јадранскога Мора изгубио је све, само слободу, част, образ и живот још не. У средини слободнога народа налазе се: Његов Краљ, Врховни Командант Српске Војске наследник Престола Александар, Његова влада, Врховна команда, дипломатски представници наших савезника. Нада се бори се и са вером у Бога очекује се спас. Још су слободне: братска Црна Гора, пучина мора и просторија Албаније од положаја Србијанске Војске до обале Јадрана, Скадру, Љешу, Драчу, Валони. 

Цела Кршна Црна Гора у својим старим границама слободна је. Цео Црногорски народ и Војска слободни су у својој Кршној отаџбини. Свако је племе на својим огњиштима. Сви Црногорци изгинуће али слободу, част, образ изгубити неће! 

Врховни Командант Црногорске Војске Краљ Никола у својој је престоници, Књаз Петар је командант Ловћенског одреда на Ловћену; књаз Мирко, краљица, краљеве кћери на Цетињу су. Црногорска Влада на Цетињу је. Црногорска Врховна команда-Србијански официри-на Цетињу.Дипломатски представници на Цетињу. 

Главнији команданти Црногорске Војске: Которског одреда дивизијар Митар Мартиновић, Херцеговачког одреда дивизијар војвода Ђуро Петровић, Санџачке Војске дивизијар сердар Јанко Вукотић, Старосрбијанског одреда бригадир Машан Божовић, опште резерве целокупне Црногорске Војске, бригадир Лука Гојнић. Општа резерва формирана је концем месеца новембра од извесних јединица Санџачке Војске, под називом Дринска дивизија. Доласком дивизијара Мартиновића за команданта новоформираног Которског одреда делом је употребљена, Кучко-Братоношка бригада, после извршеног задатка умирења побуњених суседних племена Шала и Шоша, - налазила се код својих кућа. 


Шеф штаба Санџачке Војске и опште резерве Србијански официр. 

Србијанске батерије: две заплењене аустријске брзометне, једна пољска и једна брдска де Банжова и вод пољске брзометне батерије 75 мм у саставу су Црногорске Војске (официри, топовође, нишанџије из Србијанске Војске). 

Добровољци: Херцеговци у саставу су Херцеговачког одреда на Грахову, Приморци-Бокељи у саставу Ловћенског одреда у Приморју. 

Неке избеглице - фамилије - са Приморја из Боке Которске, Далмације, Херцег-Босне, Краљевине Србије склониле су се у слободну братску Црну Гору и у њој нашли уточиште. 

Отаџбина Црна Гора, целокупна снага Црногорског народа - Народ и Војска - слободни су и појачани Србијанцима и добровољцима. 

Према писму начелника штаба Црногорске Врховне команде пуковника Петра Пешића од 28. новембра 1915. године задатак целокупне Црногорске Војске у Црној Гори и остатка Србијанске Војске на обалама мора у Албанији овакав је: 

Српска Војска на Јадранском Мору нема да се бије, већ да се одмара и реорганише под заштитом Црногорске Војске. Зато Црногорска Војска заузима положаје на старој граници, који су врло јаки и где ћемо Божјом помоћу нашој драгој војсци створити могућност, да се опорави и успособи за поновне операције”.  

Како су званична Црна Гора, цео Црногорски Народ и Војска извршили свој задатак у својој слободноj Отаџбини Црној Гори према делу братске Србијанске Војске - Народа на обалама Јадранскога Мора и према Српству, Словенству и Антанти пропустимо догађаје нека говоре.

 

ЛОВЋЕН

О БОЖИЋУ 1915 ГОДИНЕ

 

Марко сине једини у мајке

Не била ти моја храна клета,

Немој, сине, говорити криво

Ни по бабу, ни по стричевима,

Већ по правди Бога истинога;

Немој сине изгубити душе;

Боље ти је изгубити главу.

Него своју орг’јешити душу” 

Народна Песма

 

На Даниловом Граду

ситуација о Божићу 1915 год. 

Део Србијанске Војске, који је упућен да се повлачи преко Црне Горе, после краћег одмора у долини реке Мораче код Подгорице, продужио је повлачење Скадру. 

Готово сва Црногорска племена - све јединице Црногорске Војске - на својој су зенти - тј. свако племе на своме огњишту спречава надирање непрјатељу. 

Општа резерва Црногорске Војске: Кучко-Братоношка бригада налази се такође у својим племенима Кучима и Братоножићима. 

Црногорска полу батерија два брдска брзометна топа у Бјелопавлићима у селу X .... 

На други дан Божића чује се јака артилеријска ватра у правцу Ловћена. 

Непријатељски аероплани лете изнад Бјелопавлића од Никшића преко Данилова Града у правцу Подгорице и обратно.

 

Краљ наређује 

Вече другога дана Божића 26. децембра 1915. године са бригадиром Луком Гојнићем, командантом Црногорске Дринске дивизије опште резерве на Данилову Граду - седео сам у канцеларији и дискутовао о стању у коме се налазимо. Било је око 10 часова. 

У резерви чекати то је веома тешко психичко осећање. 

Нека неодолива жеља свакога дана, а нарочито када смо слушали грмљаву топова са Ловћена, вукла нас је напред. 

Бије се битка. Било нам је лакше кад смо слушали артиљеријску ватру. Непријатељ се испољава. Резерва ће ускоро бити употребљена.

Уђе телефониста: „Господине бригадире, зове вас

краљ Господар на телефон”.

На телефону водио се углавноме овакав разговор:

Краљ: “Луко!”

Лука: “Изволте Господару”.

Краљ:,”Ма јеси ли ти то Лука?”

Лука: “Ја сам Господару”.

Краљ:”А зар ти тамо, на Данилову граду, Луко, не чујеш грмљаву топова са Ловћена и зар ти тамо нијеси сазнао: да је Кук пао, непријатељ Ловћен напао и да моја кућа мој двор - гори, а тебе нема са војском у помоћ да ми дођеш!? Горјела и твоја да Бог да.

Разумијеш ли Луко? Кућа ми гори - двор је у опасности. Рождество Христово ти овако дочекиво, Луко!”

Лука се љути и чуди каква се ово шега тера.

Краљ: Одмах да си ми прикупио те Куче и Братоножиће и то нешто топова, па да си ми дошао овамо, да ме браниш и кућу спасаваш.

Лука! Оваквијех допаную мука

Кућа твоја горјела да Бог да”.

Лука: Разумијем Господару. Војску ћу одмах прикупити и у помоћ на Цетиње доћи”. 

Доцније начелник штаба пуковник Пешић позвао је на телефон бригадира Луку и наредио да одмах прикупи Кучко-Братоношку бригаду и са њоме крене на Цетиње.

Наређење за покрет све нас је нарочито пријатно развеселило. 

Врховни Командант Црногорске Војске, Краљ Господар, лично, телефоном, наређује покрет резерве на Ловћен! Узети учешће у битци! Славно погинути. Све нас је нешто гонило да што пре кренемо на Ловћен, стигнемо у помоћ својој браћи и узмемо учешћа у крвавоj битци. 

 

Извршење краљевог наређења

Прикупљање Кучко-Братоношке бригаде 

Са Данилова Града требало је одмах кренути Подгорици-Златици у племена Куча и Братоножића, који чувају своја огњишта од непријатеља.

Поноћ је превалила када смо са Данилова Града кренули. Арнаутска племена, која се граниче са Кучима и Братоножићима, нису мировала. Преко племена Куча и Братоножића прошао је део Србијанске Војске од Андријевице, Лијеве Ријеке, Златице, Подгорице и Тузиа Скадру.

У Кучама и Братоножићима треба наћи старешине, саопштити краљево наређење, прикупити бригаду а потом кренути Цетињу-Ловћену.

У најкритичнијим тренуцима сваки је тежио да буде на својој зенти - на своме огњишту. 

Ово је главни разлог (?) што пре кратког времена Љешански батаљон из састава Ловћенске бригаде није хтео извршити наређење Врховне команде, “по налогу Краља Господара”, да са Данилова Града иде Скадру, када су се Арнаутска племена Шале и Шоше побунила.

У оваквим тренутцима најизразитија је употреба војске милицијског система као што је Црногорска. Када се већ гине, тежња је свакога да на кућном прагу погине. Мајке, жене, децу, огњишта требало је оставити на милост и немилост Арнаутима и поћи у помоћ Ловћену-Цетињу.

У Подгорицу стигли смо 27. децембра зором.

Истога дана пре подне код села Златице ђенерал Лука састао се са старешинама Кучко-Братоношке бригаде. Главари Кучко-Братоношке бригаде, као и цела бригада, добро су познавали ратничке особине и веома поштовали бригадира Луку. У ранијим операцијама ова бригада била је у саставу Косовског одреда, којим је командовао бригадир Лука и нарочито храбро борила на правцу: Ужице-Љубиш-Кокин брод и јуначки спречавала надирање непријатеља на положајима: Мучањ и Јавор. Ово узајамно поверење, стечено у ратним окршајима, утицало је на главаре и војнике Кучко-Братоношке бригаде да се одазову позиву бригадира Луке.

Старешине су дале позитиван одговор: бригаду ће одмах прикупити у долини Мораче код села Златице и кренути Цетињу-Ловћену.

На Куче и Братоножиће мало је утицало: 

1) Што су готово сви Србијанци евакуисали Црну Гору; 

2) што је један мањи део Србијанских војника из Црне Горе-околине Подгорице, за време одмора, у повлачењу- покушавао повратак у поробљену Отаџбину, да се преда непријатељу па у томе спречен; 

3) Што Љешански батаљон из састава Ловћенске бригаде није хтео извршити краљево наређење: да заједно са Кучима и Братоножићима умирују побуњена Арнаутска племена Шале и Шоте већ су то сами Кучи и Братоножићи учинили;

4) Што се Арнаути буне; и 

5) Што непријатељ надире Црној Гори - њиховим огњиштима.

Кук је пао, непријатељ Ловћен напао, двор је у опасности, Краљ Господар Врховни Командант црногорске Војске - наређује: да му Кучи и Братоножићи дођу у помоћ и Кучи и Братоножићи извршиће наређење Краља Господара - прикупиће се и кренути Цетињу-Ловћену.

 

*

 


Командант Кучко-Братоношке бригаде био је командир Настадин Ивановић.

Шеф штаба капетан Јован Вуксановић.

Обојица из Куча.

 

ПРИМЕР ЦРНОГОРСКОГ ЈУНАШТВА 

Стари ратник, храбри командир Настадин Ивановић то је један од најхрабријих међу храбрима”.

Ево једне епизоде Настадиновог командовања: За време балканског рата Настадин је командовао батеријом под Скадром.

Топови су привучени сасвим близу непријатеља. Са исуканом сабљом у једној, а револвером у другој руци, храбри Настадин, командовао је батеријом.                           

Рањен у руку Настадин испусти сабљу. У току окршаја рањен у другу руку испусти револвер. Присебан продужио је и даље командовање батеријом. Рањен у обе ноге паде између топова.

У батерији, међ осталим Кучима, Настадин је имао и своје синове.

Краљ Господар са Цетиња, краљеви синови, кћери - као милосрдне сестре у болници на Цетињу, позивали су храброг Настадина да му се ране видају.

“Остајем у батерији да међ својом браћом и синовима погинем на бојному пољу”, беше одговор Настадинов.

Бог је сачувао Настадина. Остао је жив, цењен као легендаран јунак једног од најхрабријих црногорских племена Куча-Дрекаловића.

Настадин под Скадром, Неј је на Ватерлоу. Доцније, кроз окршаје, храбри Настадин водио је Куче и Братоножиће.

Овакав је командант храбре црногорске бригаде. Братоножићи и Кучи сви су овакви.

 

 

Косово-Ловћен. Слобода или смрт

Златица-Подгорица-Цетиње, 27 децембра 1915 год. 

Одушевљени што су Кучи и Братоножићи дали позитиван одговор, кренули смо одмах из села Златице-Подгорице Цетињу-Ловћену. 

Нека магнетично неодољива сила носила нас јe напред. Сваки је био жељан окршаја. Кретали смо се на пуцањ. Сви смо једва чекали да стигнемо на Цетиње-Ловћен, како би се што пре оријентисали о ситуацији.

Црногорци су најбољи јунаци. Убеђен сам у ову истину и личним посматрањем борби изнад села Добруна, када су Црногорци спречавали надирање Аустријанцима Санџаку по прелазу Дрине код Вишеграда јесени 1915. године. Код Црногораца предаје нема, заробљавања нема, издајства нема. Како ли ће витешки гинути на Ловћену!

Србијанци су пропустили прилике на Косову. На Ловћену Црногорци их неће пропустити!

Захваљивао сам Провиђењу што ћу као Србијански официр бити присутан крвавим бојевима и биткама.

Од детинства све што сам чуо и прочитао о Ловћену, Косову, витештву Црногорскога Народа (Српско Огледало, Горски вијенац, Смрт Смаил аге Ченгијића), борбе Црногораца које сам посматрао, учешће са најхрабријима међу храбрима у бојевима који предстоје, изазивало је у мени славну прошлост, садашњост и будућност - вечност, ако у подвизима јуначки паднемо за слободу, част, образ Српства!

Србиja, Kocoво, пропало је све!

Али Ловћен - Црна Гора још не.

Када дође време да Ловћен - Отаџбина Црна Гора са Црногорцима изразе своју моћ - јунаштво, дође „бити ил’ не бити” храбри Црногорци гинуће - умираће на груди своје Кршне Отаџбине.

Ловћен - Цетиње! Цетиње Ловћен! били су тежња свију нас.

На Цетињу Ловћену - налази се: краљ, краљеви синови - књаз Мирко, књаз Петар - краљица, краљеве кћери, Врховна команда - Србијански официри у Црногорској Врховној команди.

Ловћенски и Которски одред спречавају надирање непријатеља преко Ловћена и Буковице. Неће попустити докле ми не пристигнемо.

Краљ Никола Врховни Командант Црногорске Војске, књаз Петар - краљев син - командант Ловћенског одреда, потомци бесмртних предака, рођени под Ловћеном.

Дивизијар Митар Мартиновић командант Которског одреда из села Бајица под Ловћеном.

И највиши главари на својој су зенти.

Трупе појачане првокласном бригадом „Ловћенском” и батеријама. А иду у помоћ најхрабрији међу храбрима - Кучи и Братоножићи. Баца се и последни тег опште резерве целокупне Црногорске Војске Кучко- Братоношка бригада са два брзометна топа, под командом неустрашимог бригадира Луке Гојнића. И две најбоље бригаде најхрабрије светске војске-  црногорске Ловћенска и Кучко-Братоношка” употребљене су.

Предстоји битка.

Врховни Командант Краљ Господар наређује покрет - прикупљање снага на Ловћен. 

Краљ позива на Ловћен јунаке

Кано Лазар на Косово равно 

Кук јесте пао! Непријатељ Ловћен осваја!

Па зар тај исти непријатељ није газио Србију све до Рудника? Тај непријатељ Београд је заузимао. Па! опет су Београд и цела Србија били очишћени од тога непријатеља...

Црногорци су најбољи јунаци.

Краљ диригује операцијама!

Најврснији јунаци одолеће томе непријатељу. Или, ако баш тај непријатељ буде несразмерно надмоћнији, да му се никако не може противстати на Ловћену, Црногорци ће створити: друго у крви огрезло Косово али без Вука Бранковића – створиће “крвави Ловћен”.

Ове мисли и осећања носили су нас Цетињу-Ловћену. 

 

На Цетињу

 Cитyaциjа трећег дана Божића и 28 децембра пре подне. 

Штаб црногорске Дринске дивизије - опште peзерве - стигао је на Цетиње 27. децембра, трећег дана Божића у вече. Мраз. Цетиње у снегу.

Кук пао. Непријатељ Ловћен осваја” а штаб Ловћенског одреда - књаз Петар, остало особље штаба, Врховна команда, Врховни Командант Краљ Никола и књаз Мирко сви на Цетињу!?

*

Од начелника штаба Врховне команде пуковника Петра Пешића чули смо ово:

Кук је пао.

После пада Кука са командантом Ловћенског одреда Књазом Петром два дана нисмо имали апсолутно никакве везе. Просто изгубио се. Тек после тога времена везу смо успоставили.

Ето, рекао сам Му - Књазу Петру - да јутрос 28-ог у 7 часова са штабом крене на Ловћен; сада је 9 сати, а Он овде на Цетињу још спава.

Краљу сам рекао:Ваш син, Књаз Петар, као командант Ловћенског одреда, треба први да погине на Ловћену, ако је достојан потомак славних предака”.

 

*

Бригадир Лука Гојнић говорио је Начелнику штаба Врховне команде пуковнику Петру Пешићу, а пуковник Пешић Краљу Господару те је Командант Кучко- Братоношке бригаде, командир Настадин Ивановић још на Цетињу унапређен у чин бригадира.

Бригадир Лука Гојнић рекао ми је: наредио Књаз Петар да сутра 28. децембра у 9 часова пре подне поведем и вас, па да са Цетиња заједно са књазом кренемо аутом на Ловћен. 

 

Штаб Ловћенског одреда и штаб опште резерве

Са Цетиња Ловћену 28 децембра 1915 године 

Место у 9 часова пре подне аутом на Ловћен са књазом, командант Ловћенског одреда сам са своjим штабом кренуо је на коњима са Цетиња Ловћену после 10 часова пре подне.

Командант резерве бригадир Лука Гојнић са својим штабом кренуо је са Цетиња Ловћену на коњима, после штаба Ловћенског одреда око 11 часова пре подне. Општа резерва Кучко-Братоношка бригада била је у покрету из Подгорице за Цетиње.

На путу за Ловћен изнад села Бјелоши штаб опште резерве сустигао је штаб Ловћенског одреда у чијем су саставу били: командант - књаз Петар, шеф штаба, ађутанти, ордонанси, коњаници, перјаници.

Оба штаба на челу са књазом Петром продужили су Ловћену. Уз пут разговарали смо и сретали поједине наоружане војнике са Ловћена, који су се упутили Цетињу. Књаз их је заустављао, са њима се питао, и понеке враћао Ловћену.

Ближили смо се Ловћену, на коме је владала тишина. Није се чула нити артиљеријска нити пешадијска ватра.

Пут од Цетиња до Ловћена, као и сав терен, покривен је снегом.

Ловћен од Цетиња удаљен је два до два и по часа коњем. 

 

Књаз Петар и бригадир Лука Гојнић на Ловћену

НАШИ СУ - НИСУ НАШИ” 

Када су оба штаба стигли на Пресеку-Ловћен пре 2 часа по подне на Ловћену је владала потпуна тишина - нити артиљеријске нити пешачке ватре - ни пушчане ни митраљеске.

Испред нас је Ловћен сав у снегу - потпуно бео и празан - нигде живе душе.

Штировник највиши врх Ловћена (1759 м.) и гребен што се протеже западно Штировника мору, маркантно се оцртавају на небесни свод.

Дан је светао ведро а местимично лаки облаци. Снег чини те је све јасније, светлије, видније.

Остали брежуљци јасно се оцртавају.

Десно од пута уздиже се Језерски Врх на коме је ћивот бесмртног Владике Рада, а лево положај Трештаник.

На правцу: Бока Которска-Ловћен-Цетиње, Језерски Врх и Пресека последњи је положај на комплексу Ловћена на коме се може дати последњи отпор, чијим падом пада цео Ловћен и пут Цетињу отворен је.

Штировник са гребеном, који се протеже западно мору, паралелан је овим положајима à cheval пута: Ловћен-Цетиње на коме су оба штаба.

Одстојање између ова два положаја (Штировника и Преске) 3-5 км. (?)

Земљиште на простору који раздваја ова два положаја таласасто је и местимично покривено голом шумом.

Главни пут - друм са Цетиња - на Ловћену води преко Пресеке - Иванових корита поред летниковца (краљеве виле) кроз шуму и даље положају западно Штировника.

Тишина. Бојиште потпуно празно. Оба штаба зауставила се на јужној ивици Ловћена - Пресеци и чекају. Сви смо на коњима у седлима. Ћутимо и нешто очекујемо - као оно у позоришту пред сам почетак преставе пре но што се завеса дигне.

Ћути природа, ћути Ловћен, ћути Језерски Вpx,ћути ћивот Владике Рада, ћуте борци, ћути књаз, ћуте

оба штаба. Очекује се .......

  

ПРОМЕНА СИТУАЦИЈЕ 

Ову тишину поче да ремети повремена даљна потмула артиљеријска ватра - вероватно из даљноборних обалских оруђа са Боко-Которских утврђења, или са ратних бродова из залива Боке-Которске. Сви смо се претворили у уво и слушамо. Наши погледи упрти су у напред положају испред нас западно Штировника. - На Ловћену не види се жива душа. Тек понеко артиљеријско зрно падне на северну падину Штировника.

Сјаха књаз, сјаха Лука, а сјаха и остало особље штабова.

Непотраја дуго а на јужним падинама положаја западно Штировника почеше се појављивати неке фигуре људи-пешаци у колони по један; две три колоне на растојању до 100 м.- пређоше гребен са северне падине на јужну и почеше се лагано спуштати летњиковцу. - Лепо су се видели голим оком. Да би их боље осматрали узесмо двогледе. Била је нема тишина ни један пушчани пуцањ - сви смо се претворили у око и уво.

После мале паузе посматрања и ћутања тек ће ти неко од присутних:

Ово су наши”.

Други: Не! То, нису наши“.

Трећи: Наши су”.

Четврти: Нису наши”, чоче, куд би се “наши” тако лијепо уредили?!

Наста полемика наши су”, нису наши“.

Није се знало да ли су Аустријанци или црногорци?! 

 

НАПРЕДОВАЊЕ 

Ниједан пушчани пуцањ није се чуо.

Нисмо дошли до дефинитивног закључка јесу ли они војници низ нагиб положаја западно Штировника наши“ или нису наши“. Ови војници губили су се у неравнинама и иза објеката, када су се спустили низ нагиб. Из штаба опште резерве бригадир Лука упутио је неколико ордонанса у правцу поменутих колона да се увере, јесу ли ови војници наши или непријатељски.

И ако у неизвесности о правом стању, оба штаба: појахали су коње и кренули са Пресеке напред друмом Ивановим Коритима у циљу расветљавања ситуације.

Оба штаба на коњима у покрету напред, када су дошли до Иванових Корита, видели су неке људе на друму у мањим и већим гомилицама крећу од краљеве виле нама у сусрет. У колико смо се ми ближили људима и људи нама у толико смо све јасније распознавали Црногорце. Дакле, сада је потпуно јасно, “наши су”. Они су били са свом својом спремом и наоружањем а неки су носили и митраљезе. Крећемо ми, крећу они, и, код Иванових Корита сусретосмо се - помешасмо се, Ми на коњима они пешке. 

 

НЕУСПЕХ КЊАЗА ПЕТРА НА ЛОВЋЕНУ

Како се измешасмо наста граја. У овоме жагору књаз Петар рече некоме из свога штаба:Debacle, deroute complete” Слом, расуло потпуно” узе барјак у руку и узвикну: Војници! Соколови! Црногорци! видите ли у чијим је рукама барјак? Замном” окрете се на лево круг и пође назад Пресеци!?

 

НАПРЕД! 

У тренутку када је књаз Петар са барјаком окренуо назад Пресеци, ђенерал Лука Гојнић у непосредној  близини књаза проговори: Пардон Височанство. Где је тај непријатељ од кога се ова војска повлачи? Не назад! него напред! у сусрет непријатељу. Од кога ми хоћемо да бјежимо”?!

Неки од присутних повикаше напред! напред! И оба штаба - Ловћенског одреда и резерве, људство Зетске бригаде, које је дотле бранило Ловћен и командант бригаде командир Андрија Рајичевић кренусмо напред непријатељу - друмом поред Иванових Корита, летњиковцу (краљевој вили).

На предлог бригадира Луке књазу Петру, са Иванових  Корита упућен је један официр у правцу села Бостура, да нађе команданта Ријечке бригаде бригадира Ника Пејановића, чије су јединице биле у повлачењу, и да му нареди: да повлачење трупа заустави а он лично дође код краљеве виле и да се јави књазу Петру. 

 

КОД КРАЉЕВЕ ВИЛЕ 

У  тренутку када смо дошли код летњиковца стигао је бригадир Пејановић и јавио се књазу. Између бригадира Пејановића и књаза Петра настала је мала препирка око повлачења трупа Ријечке бригаде.

На предлог бригадира Луке књаз Петар издао је усмено наређење:

1. Бригадиру Нику да са бригадом заузме Бабјак. После Кука Бабјак је један од најважнијих тактичких положаја на коме се требало задржати и давати отпор непријатељу, што у овом случају није учињено. По пријему наређења бригадир Пејановић отишао је својим трупама да изврши наређење.

2. Командиру Рајичевићу да са делом своје бригаде поседне Трештаник а један део подручних му трупа упути у правцу Голиша изнад Мајстора.

3. У правцу Мајстора и Голиша упућена је једна чета краљеве гарде под командом капетана Краљевића са задатком да спречава евентуално продирање непријатеља.

Правац: Голиш-с. Мајстори-Трештаник-с. Бјелоши-Цетиње био је потпуно незаштићен.

Према издатом наређењу јединице Ловћенског одреда требале су да заноће 28/29 на одређеним положајима.

Књаз Петар остао је код краљеве виле а бригадир Лука и даље је напредовао и избили смо на положај одакле смо имали добар преглед таласастог предтерена који пада. На овом положају слабији делови наших трупа задржани су а бригадир Лука са неколико личности кренуо је још напред и избио на положај Вјетрени Млин.

Са овога места видели смо море, пред нама је стрменит нагиб; виде се препречна средства - бодљикава жица; повремено чује се пуцањ по које пушке пред нама али то сасвим у удољу; јачи ветар дува; непријатељски аероплан - крсташ лети изнад нас. Заклоњени посматрали смо предтерен. Лево од нас видели смо како непријатељ у јачини једног батаљона избија на јаки тактички положај Голиш.

После напуштања Горњег и Доњег Грбља делови Ловћенског одреда, који су бранили овај правац, неминовно су требали да се повуку на Голиш и да га најупорније бране. Заузимањем Голиша лево крило и бок Ловћенског одреда остали су потпуно незаштићени.

Пошто смо расмотрили терен враћали смо се на Пресеку - на место где је имала да се прикупља општа резерва Кучко-Братоношка бригада.

 

Књаз Мирко на Ловћену 

У повратку летњиковцу сусрели смо књаза Мирка на коњу у пратњи команданта Зетске бригаде командира Андреје Рајичевића. Књаз Мирко дошао је са Цетиња.

У сусрету књаз Мирко призва бригадира Луку и са њиме застаде а ми продужисмо летњиковцу. Књаз Мирко питао је бригадира Луку за ситуацију и продужио је са Рајичевићем даље положају.

Када смо стигли летњиковцу затекли смо књаза Петра. Мало доцније дође и бригадир Лука код краљеве виле.

Светлост је почела лагано да изчезава а вео сутона да осваја.

Последица доласка књаза Мирка на Ловћен била је та: што Зетска бригада није остала на положајима, које је поседала и имала заузети према наређењу књаза Петра, већ се у току повукла позади Пресеке у правцу села Бјелоши!?

Што се тиче команданта Ријечке бригаде, бригадира Ника Пејановића, он није извршио наређење књаза Петра - заузимање Бабјака - већ се повукао у правцу села Бостура и Пресеке.

Исте вечери непријатељ је заузео положај Бабјак и отворио митраљеску ватру на трупе Ријечке бригаде.

Када се мрак спустио били смо код Пресеке. 

 

ТЕЛЕФОНСКА ВЕЗА КЊАЗА ПЕТРА НА ЛОВЋЕНУ СА

ДВОРОМ НА ЦЕТИЊУ 

Позади Пресеке на телефону крај друма књаз Петар говорио је са двором на Цетињу. Разговор се водио на францускоме језику о извршењу замисли и стању на Ловћену.

Са Пресеке књаз Мирко спустио се на Цетиње. 

 

ПОВРАТАК КЊАЗА ПЕТРА СА ЛОВЋЕНА ОЦУ НА ЦЕТИЊЕ 

На Ловћену мраз - цича, месечина, снег шкрипи. У колико ноћ осваја у толико је све хладније било. Грејали смо се крај огња.

Мало доцније књаз Петар са штабом Ловћенског одреда спустили су се са Ловћена-Пресеке Цетињу, а ми остадосмо на Ловћену-Пресеци. Штаб бригадира Луке сместио се у кући крај друма Пресеке - између Иванових Корита и Пресеке.

При полазу Цетињу књаз Петар предлагао је бригадиру Луки да се са штабом спусти са Ловћена у село Бјелоши испред Цетиња!? 

 

*

 

Ниједан поклич, ниједна крилата реч није се чула овога дана на Ловћену од старне књаза Петра, књаза Мирка, нити ма од кога старешине, који су до тада бранили Ловћен, у циљу спречавања надирања непријатеља на Ловћен!?

 

Ловћен –Цетиње

Ноћ између 28. и 29. децембра 1915. године

Ноћу 28/29 децембра 1915. год. заноћили смо: Непријатељ — Аустријанци према фронту Ловћенског одреда на Штировнику-Бабјаку-Голишу.

Наше трупе Црногорци:

Ријечка бригада налази се негде на положајима изнад Пресеке;

Зетска бригада напустила је Ловћен без знања штаба опште резерве.

Краљеви синови: књаз Мирко и књаз Петар - командант Ловћенског одреда - са својим штабом напустили су Ловћен и отишли на Цетиње.

Ноћ се спустила и обавија Ловћен. Затишје. Непријатељске и наше трупе у току данашњег дана учиниле су нове знатне покрете. Вео таме - ноћ - појавио се као моћни заштитник да се стишамо и дођемо к себи - да се освестимо од овако крупних догађаја. На задњој смо ивици прегаженога Ловћена. Непријатељ нас може свакога часа одувати, ако крене са својих доминирајућих положаја. Настало је душевно колебање. Разум, карактер, савест налажу нам да будемо чврсти и да истрајемо. Непоколебљива вера у саме себе, дух који нас је носио Ловћену; крв што струји у нашим жилама, морал што нас уздиже; частољубље, стишани нерви, савест, чврстина карактера налагала нам је да се ноћу 28/29. задржимо на Ловћену. Најзад наша улога и јесте да се резервом, која тегли Ловћену, повратимо поколебани морал трупа одбране Ловћена. Тај дух, морал обујмао је наша бића, развијао се до максимума, подржавао нас је и задржао на Ловћену. Не задржимо ли се на Ловћену демантоваћемо своj високи морал, дух веру у себе, самопожртвовање, љубав општој ствари. И... ненаведени у искушење од краљевих синова Петра и Мирка, особља штаба Ловћенског одреда, дотадашњих бранилаца Ловћена, напуштени од свију, бригадир Лука са штабом свога одреда, када је требао да се самоопредели, решио је: да са бомбама, камама, пушкама у руци заноћимо 28/29. децембра на Ловћену-Пресеци и вршимо улогу патрола,

- стражара – испред Пресеке друмом ка Ивановим коритима и у таквом стању сачекамо долазак опште резерве - Кучко-Братоношке бригаде - на Ловћен. Задржали смо се на Ловћену да би увек имали “су чим ћемо изаћ пред Милоша и остале српске витезове”.

У току ноћи командант опште резерве бригадир Лука Гојнић добио је наређење Начелника штаба Врховне команде да прими команду над Ловћенским одредом, који у ствари никако није могао имати у својим рукама због необјашњивих поступака команданта - Ловћенског одреда књаза Петра и његових потчињених старешина!?

Ове ноћи издато је наређење за распоред Кучко-Братоношке бригаде и то:

Горњо-Кучки батаљон имао је заузети положаје изнад села Бостура и Језерски Врх;

Братоношки батаљон имао је посести положај Пресеку. Доњо-Кучки батаљон Трештаник.

Батаљони су имали задатак да ове положаје бране а у правцу непријатеља шаљу одељења у циљу додира са непријатељем и сузбијања његових одељења.  Горњо-Кучки батаљон да по могућству ухвати везу са Которским одредом.

Ријечкој бригади наређено је да прикупи своје јединице и дође у резерву позади Пресеке.

Остале јединице Ловћенског одреда нисмо могли имати под својом командом услед чега је бригадир Лука оптужио команданта Зетске бригаде командира  Андреју Рајичевића да се стави под суд. Доцније, командир Рајичевић унапређен је у чин бригадира!? 

 

Кучи и Братоножићи на Ловћену

29 децембар 1915 године 

Освануо је двадесет девети децембар 1915. године. Снег, цича, мраз, густа магла обавија Ловћен. Тишина.

Непријатељ је на линији положаја: Штировник-Бабјак-Вјетрени Млин-Рудинице-Голиш.

Наше трупе у оваквом су распореду:

Десно крило: положај гребен изнад с. Бостура и Језерски Врх Горњо-Кучки батаљон.

Центар: Пресека Братоношки батаљон.

Лево крило: Трештаник Доњо-Кучки батаљон.

Резерва Ријечка бригада позади Пресеке.

Осталих јединица нема.

Издато је наређење старешинама Кучко-Братоношке бригаде да са положаја: Језерскога Врха, Пресеке, Трештаника упуте јача одељења непријатељу правцем:

1) Језерски Врх-Штировнику и Бабјаку;

2) Пресека и друмом Ивановим Коритима-летњиковцу (краљевој вили) и даље;

3) Трештаник-Мајсторима-Голишу са задатком

сузбијања непријатеља.

Ратно искуство и вештину Куча и Братоножића перо ми је немоћно да опише. Милина је било гледати - у колико се видело - како ветерани Кучко-Братоношке бригаде слободно и одважно крећу непријатељу.

Према непријатељу на Штировнику Кучи и Братоножићи на Језерскоме Врху око ћивота бесмртнога владике Рада.

Није протекло дуго времена поче повремена пушчана и митраљеска ватра.

Магла се разређује - диже. Кроз кратко време Кучи и Братоножићи доведоше неколико заробљених Аустријанаца.

Штаб Ловћенског одреда стајао је на путу испред стана где је заноћио, посматрао развој догађаја и издавао потребна наређења. Командант Ријечке бригаде - резерве - бригадир Нико Пејановић, још неке старешине, ордонанси итд. били су са нама.

  

Краљ на Ловћену

29 децембар 1915 год. 

Око 9. часова читава кавалкада са Цетиња дојаха на Ловћен. Краљ, књаз Мирко, књаз Петар, ађутанти,

ордонански, коњаници, перјаници - двор и свита - у сјајној униформи, са рукавицама, појавише се на Пресеку и друмом дојахаше до куће испред Пресеке, у којој је био штаб Ловћенског одреда и ту се зауставише.

Нисмо знали да ће ико са Цетиња доћи.

Краљ, књажеви, свита зауставише се, ми поздрависмо.

Наста тишина тајац.

..........................................................................................

Мислимо......

Краљ Никола довео на Ловћен своја оба сина да им рече, попут стара Вујадина, како се треба борити за Слободу Српства.

Мислимо.... земан дошао: “док двије ђевојке трају, бориће се по Ловћену”.

Мислимо.... Краљ Никола дошао на Ловћен “како не би на постељи умро”.

Мислимо.... после слома Србије и напуштања Косова краљ Никола узлетео на Ловћен међ Црногорце да у тами Васколиког Српства само њих на овој светој висини жарко сунце Слободе греје.

Мислимо.... да ће узлетањем краља Николе Ловћен одиграти улогу спасења Саломљеном Српству после пораза Србије, напуштања Косова и Срећно савладане Албаније, одиграти улогу спасења, као оно Арарат Нојеву ковчегу после потопа, и да ће са Ловћена сунце Слободе постепено и благо загревати и све пропало Српство.

................................................................................................

Мислимо.

................................................................................................

Мислимо и очекујемо да Његово Величанство Краљ Црне Горе и Брда Никола Петровић-Његош, Врховни командант Црногорске Војске, јунак, песник, потомак бесмртних предака, на светом Ловћену, изнад места рођења његове династије, на бранику Слободе и части Српства, Црне Горе и престонице кршне Отаџбине Цетиња, под ћивотом бесмртног песника, на главном правцу надирања непријатеља, у најсудбоноснијим тренутцима Српства, када се решава “бити ил’ не бити”, инспирисан духом народног генија, ближе сенима бесмртних предака но и један Србин, нама пресутнима: његовим синовима - књазу Петру, књазу Мирку, - ађутантима, ордонансима, коњаницима, перјаницима, командантима и осталим борцима, изговори значајне, одушевљене и историјске речи, попут хајдук Вељка на крилу Србије “Главу дајем Крајину (Ловћена) не дајем” и све осоколи да полетимо напред непријатељу и до једнога изгинемо за слободу, част, образ Српства.

..................................................................................................

Мислимо и очекујемо, и то с правом очекујемо, да краљ прозбори и све присутне на Ловћену осоколи...

Мислимо и очекујемо.

  

“KO JE BJEРА А КО ЈЕ НЕВЈЕРА”!?

Тек ће ти краљ Никола са коња бригадиру Нику Пејановићу:

Краљ: “Нико!”

Нико: “Изволте Господару”.

Краљ: “А ти ме издаде Нико”.

Нико: Нисам Господару ни дао Бог. Но овај Народ: гладан, жедан, го, бос, по овој зими - цичи, снегу у овим хладним  кршима, кланцима, гудурама, шкркама, без простирача и покривача, изнурен, намучен, уморан па не може више да се бори.... Ови Народ Господару.... Јест! Јест ови Народ....”

Краљ: “Не! Не! Нико, ти си ме издао Нико” (и сјаха са коња). 

 

“ЈА ЋУ НАПРЕД А ВИ МИ НЕ ДАЈТЕ” 

Сјаха краљ, сјахаше књажеви а сјаше и сви остали. Гробна тишина. Краљ пође непријатељу са узвиком: „Луко!”

Речима: “Изволте Господару”, бригадир Лука крете Краљу.

Магновено и синови потрчаше оцу и повикаше: “Папа! Та за Бога папа куда ћете”? и ухватише оца за руке - књаз  Мирко за једну а књаз Петар за другу. Моментано застадоше и наста тајац. Сви бејаху око краља.

Повремени пушчани пуцањ реметио је тишину.

Командир Ристо Љумовић ађутант официр обрати ми се речима: “Капетан Борисављевићу, молим вас, реците бригадиру Луки, нека каже краљу Господару, да се не излаже опасности када није преша”. Ове речи поновио сам бригадиру Луки, који достави краљу Господару и објасни где се непријатељ налази.

Сви присутни утицали су на краља речима и покретима и....

зауставише Га.

После свега овога краљ Никола учини и последњи покушај - корак - гест и стаде. Последња стопа краља Николе застаде на Ловћену....

..................................................................................................

Краљ је “хтео” али не дадоше.

..................................................................................................

Међу нама опет тишина.

Повремену ватру нисмо ни чули. Магла се лагано дизала. Кучи и Братоножићи на положају Језерскога Врха - око ћивота владике Рада - Пресеци и Трештанику ћутали су и чекали.

..................................................................................................

Мало доцније кавалкада појаха и са Ловћена натраг на Цетиње одјаха. А ми, ми остадосмо на Ловћену сами у нади преварени.

Краљ је “хтео” али не дадоше.

..................................................................................................

Краљ је “хтео“ али .....

Краљ Никола “хтеде” .....

 

*

 

Када у најсудбоноснијим тренутцима Врховни Командант излази на главни положај - Ловћен – на коме се решава судбина Отаџбине а позади ње и Српске Војске у Арбанији, мишљења смо, да је са оперативне тачке гледишта из  Врховне команде требао и неко од официра да буде уз Врховног Команданта.

Овако лично ангажовање краља  Николе, књаза Петра и књаза Мирка на Ловћену требао је неко од официра Врховне команде да прати, било да су односи Двора и Врховне команде били најискренији, било да се у искрености двора ма и најмање посумњало. 

 

 

ЛОВЋЕН И ЋИВОТ ВЛАДИКЕ РАДА, ДИНАСТИЈА ЊЕГОША НАПУСТИЛА ЈЕ А НАРОД, ЦРНОГОРСКИ НАРОД – ВОЈСКА - OCTAO ЈЕ НА ЛОВЋЕНУ И ОКО СВЕТИХ МОШТИ 

Овога дана (29-ог) на Ловћену биле су слабије борбе и вршена је поправка распореда трупа на новим положајима.

Непријатељ је избио на врх Штировника - опасао га, - појавио се на јужну ивицу, демонстративно показујући своју снагу. Двогледима смо све лепо видели и пратили њихово кретање.

Србијански вод 8-ме батерије Дринског пољског артиљеријског пука I. позива, под командом капетана I. класе Владе В. Јовановића, пласиран поред пута, дејствовао је одлично. Видело се, како се зрна изнад непријатеља добро распрскавају. Овом тачном артилеријском ватром непријатељ је принуђен да се делом повуче на заклоњену страну Штировника а делом спусти низ Штировник. 

 

Наређење Врховне команде за повлачење са Ловћена 

Ноћу 29/30. децембра примили смо са Цетиња наређење Врховне команде Обр. 8348 од 29. ове садржине: 

“Пошто је одбрана Буковице сутра у опасности то наредите одмах да се ваш одред повуче код Цетиња на линију: Граница-Вртијевка-Свети Димитрије, а Доњо-Црмнички батаљон на Обзовицу и даље брани правац ка Ријеци и Вир Пазару. Обратите нарочиту пажњу на правац преко Хума. Десно од вас доћи ће доцније Которски одред.

Оступање извршите под заштитом заштитница које ће остати на појединим правцима и штитити наше одступање и обмањивати непријатеља борећи се постепено с положаја на положај. Одговорите о пријему овог наређења“.

 Начелник штаба

пуковник

Петар Пешић с. р.

 

Наређено је да се артиљерија у току ноћи повуче са Ловћена преко Цетиња на положај Границу.

Ноћ 29/30. на Ловћену прошла је на миру. 

 

Борбе Кучко-Братоношке бригаде на Ловћену

30-ог децембра 1915 год. 

У колико је дан освајао у толико су непријатељи у ближи додир долазили и борба се у јачем степену развијала.

Пушчана, митраљеска ватра све је јача и јача постајала.

Од командира 8-ме батерије Дринске дивизије I. позива са Границе добили смо извештај Број Службено 30. децембра 9 часова пре подне:

“Према усменом наређењу начелника штаба Врховне Команде са водом продужићу одмах марш за Подгорицу”.

На Ловћену магла се дизала. Сунце се ближило кулминацији. Било је светлије, светлије ........................

Борба се развијала све јаче и јаче. Кучи и Братоножићи на Језерском Врху око светих мошти, Пресеци, Трештанику, као и испред положаја, јуначки су се борили. Пушчана, митраљеска ватра бивала је све јачих и јачих размера. Кучи и Братоножићи имали су лакше и теже рањених и мртвих. Непријатељ је постепено наступао. Десно крило  Ловћенског одреда било је већ обухваћено а на левоме крилу непријатељ је заузео Хум и Обзовицу и тиме обухватио лево крило и бок Ловћенског одреда.

 

Повлачење Кучко-Братоношке бригаде са Ловћена Цетињу 

30-ог децембра 1915 год.

Буковица пала. Друго наређење Врховне команде за повлачење са Ловћена

Пред подне борба се развила до најјачих размера.

Непријатељ је већ подишао положају.

После 12 часова, када је сунце кулминирало и када је снежни Ловћен потпуно бео најосветљенији био, за време ове борбе, када су Кучи и Братоножићи крвавили Ловћен и гинули око светих мошти песника Националног Јеванђеља, добили смо депешу – наређење Врховне команде Број 9001 од 30. XII у 12 часова пре подне из двора Крушевца код Подгорице:


“Пошто је непријатељ заузео Буковицу то одступите што пре на положаје на које је већ наређено”.

Када смо добили наређење за напуштање Ловћена непријатељ се је примакао Језерском Врху, Пресеци и Трештанику. Кучи и Братоножићи лавовски су се борили. Борба је била јака али непријатељ није дошао толико близу и ангажовање није било у томе степену, да се из борбе није могло извући.


Најтежи тренутци 

Напустити Ловћен, ту највећу буктињу Слободе Српства грех је, који нам се никада опростити неће. Тешко је. Милије би било изгинути поред гроба бесмртног песника!

Али, по други пут не извршити издато наређење за повлачење бојазан је, да не ометемо извршење опште замисли Врховне команде, уверени да целокупна Црногорска Војска према општој ситуацији има стално да греди стопама Србијанске Војске. Кучко-Братоношка бригада има улогу заштитнице у повлачењу са Ловћена.

Настала је душевна борба: или, неизвршити наређење Врховне команде, и на Ловћену славно изгинути; или, извршити наређење па Ловћен напустити?

Пре два дана трупе Ловћенског одреда под командом књаза Петра напустиле су Ловћен!?

Јуче су краљ, краљеви синови и остали на Ловћену били па су га напустили, без и једног поклича једне крилате речи трупама, које су Ловћен без браниле!?

Непријатељ је избио на доминирајуће положаје Ловћена, Буковица је пала, непријатељ грози крилима и боковима Ловћенског одреда.

Кучко-Братоношка бригада својом одбраном Језерскога Врха, Пресеке, Трештаника створила је довољно времена двору и Врховној команди да донесе своје одлуке.

Убеђени да је наређење за повлачење са Ловћена продукат дубоког умовања и чврстог карактера Двора и Врховне команде, према општој ситуацији Србијанско-Црногорске Војске, решили смо да наше осећаје славољубља жртвујемо општој ствари. Приступили смо извршењу наређења. Наређено је храбрим Кучима и Братоножићима да постепено одступају. На њима се видело да су и у последњем моменту готови положити своје животе на олтар правде и истине. Ова српска светиња приковала је срца Куча и Братоножића. Губитком ових соколова непријатељ би могао без задржавања да маршира дубље у Црну Гору и тиме осујети општу замисао - повлачење Јадранскоме Мору под заштитом најхрабријих међ храбрима. Ето, ти су мотиви руководили команданта, шефа штаба и остале да приступе извршењу најтежег наређења – напуштање Ловћена.

Ветерани Кучи и Братоножићи знали су како се повлачити. Правац повлачења Цетињу.

Пушчана, митраљеска ватра није престајала.

Путем Ловћен-Цетињу штаб се лагано спуштао.

Депресионное морално стање осећало се у свакоме - од редова до ђенерала.

Низ пут Цетињу штаб је застајкивао и опет лагано ногу пред ногу низ пут се спуштао.

Од Куча и Братоножића могао се видети један по један борац, ређе два три, да се са Ловћена спуштају. Повлачили су се са чуке на чуку, са ћувика на ћувик.

 

*

 

Бригадир Лука и Кучко-Братоношка бригада на Ловћену извршили су своју улогу као прави Обилићи достојни потомци Црногорских витезова, које су Народ и владика Раде опевали.

Виле ће се грабит у вјекове

да им венце достојне саплету”.

Г. В.

 

 

 

Испред Цетиња на правцу: Ловћен-Цетиње 

Штаб Ловћенског одреда дошао је до села Бјелоши испред Цетиња.

Ватра се лагано утишавала.

Пред Цетињем штаб се зауставио.

Непријатељ није наступао - задржао се на Ловћену.

Према ситуацији бригадир Лука донео је одлуку:

Да Кучко-Братоношка бригада у бојном распореду заноћи испред Цетиња.

У овоме смислу издата су и потребна наређења шефу штаба Кучко-Братоношке бригаде.

 

 

“Бијело Кићено Цетиње”!?

30 децембра 1915. год. 

Од стране непријатеља правци преко Буковице и Ловћена концентрични су Цетињу: ”Пошто је Буковица пала” Которски одред морао је се повући Цетињу.

Штаб Которског одреда - без сумње – налази се негде око Цетиња.

 

Кроз Цетиње

После дужег наваљивања особља штаба Ловћенског одреда на бригадира Луку, кренули смо се Цетињу, у намери да се нађемо са командантом Которског одреда дивизијаром Митром Мартиновићем и од њега оријентишемо о ситуацији.

На првим кућама Цетиња, као и на свима осталима поред којих смо прошли, били су истакнути бели барјачићи, - “Бијело Окићено Цетиње”!?

 

Испред Цетиња на правцу: Буковица-Цетиње

Спуштајући се ка селу Хумци у близини Цетиња сусрео нас је ордонанс дивизијара Митра Мартиновића и саопштио нам да се дивизијар Мартиновић налази код Џебеане испред Цетиња, на путу позади свога места рођења села Бајица. Кренули смо дивизијару Митру и са њиме се састали у први сумрак.

Дивизијар Митар предао је бригадиру Луки ову депешу:

 

Врховна команда    Најхитнија пре свију 

ОБр. 9010

Подгорица

30. децембра 1915. године

330 ч. по подне.

 

Команданту Ловћенског одреда

Бјелоши.

Трупе дивизијара Мартиновића не дају никакав отпор непријатељу. Са вашим трупама осигурајте пут: Цетиње-Ријека-Подгорица. 

Начелник штаба

пуковник сердар

Петар Пешић с.р.

 

Дивизијару Мартиновићу није било право када је овај извештај прочитао.

Од дивизијара Митра чули смо:

1) Цетиње се неће бранити предаје се. Владика, Пламенац и Н. Н. кренули су аутом у правцу Котора у сусрет  команданту аустријских трупа, да га известе о предаји престонице Црне Горе; и 

2) да се трупе имају повући позади Цетиња. 

Издали смо потребно наређење да се Кучко-Братоношка бригада одмах повуче позади Цетиња и поседне положаје изнад села Добрско à cheval пута: Цетиње-Ријека Црнојевића (према ранијем наређењу Врховне команде). 

 

Други пут кроз „Бијело Кићено Цетиње” 

Штаб Ловћенског одреда кренуо је “Бијело Кићеном Цетињу”.

На Цетињу уђемо у један хотел да вечерамо. Хотел осветлен електричном светлошћу и “спреман за дочек”.

Један господин у новом оделу - цивилу, са рукавицама “спреман за дочек” приђе пригадиру Луки и рече му: како се на Цетињу несме ниједан војник задржавати ни један тренутак и како ми не треба ни да помишљамо о некаквом преноћишту на “Бијело Кићеном Цетињу”. 

 

ПОЗАДИ “БИЈЕЛО КИЋЕНОГ ЦЕТИЊА” У ХАНУ ИЗНАД СЕЛА ДОБРСКО НА ДРУМУ: ЦЕТИЊЕ-РИЈЕКА

 У хотелу смо се мало задржали, а потом продужили кроз „Бијело Кићено Цетиње” преко Белведера и дубоко у ноћ 30./31. децембра стигли на преноћиште у хан изнад села Добрско на друму: Цетиње-Ријека Црнојевића. 

 

СИТУАЦИЈА

Ноћ 30/31. децембра 1915. год 

Буковица и Ловћен у непријатељским су рукама.

Са Владиком, Пламенцем и Н. Н. незнамо шта је. Вероватно су тамо негде у неком главном стану неког аустријског главнијег команданта.

“Бијело Кићено Цетиње” обавија тама.

Наше трупе са Буковице и Ловћена у повлачењу су на положаје позади Цетиња à cheval пута: Цетиње -Ријека, према наређењу Врховне команде Обр. 8348. од 29-ог децембра.

Штаб Ловћенског одреда у хану изнад села Добрско.

Штаб Которског одреда?

Двор и Врховна команда су у дворцу Крушевцу код Подгорице.

Напољу зима, цича, мраз, снег.

Ноћ 30./31. децембра 1915. год. прошла је на миру без борбе. 

 

Са Ловћена, Кршнога Цетиња

Спуштамо се “у блато” скадарско. 

31. децембар 1915 год. у очи Нове 1916 године

 

ПОВЛАЧЕЊЕ СА ЛОВЋЕНА ПОЗАДИ ЦЕТИЊА ИЗВРШЕНО 

Према наређењу Врховне команде Обр. 8348 од 29. децембра Ловћенски одред имао је да се повуче са Ловћена позади Цетиња на линију положаја: Граница-Вртијељка-Свети Димитрије, Доњо-Црмнички батаљон на Обзовицу а Которски одред десно од Ловћенског одреда. Ово су положаји à cheval пута: Цетиње-Ријека.

По овоме наређено је још на Ловћену ноћу 29/30  да се повуку:

1) вод 8-м батерије Дринског пољског арт. пука преко Цетиња на Границу;

2) Ријечко-Љешанска бригада на линију: Граница

Вртијељка-Рудиница под заштитом Цеклинско-Добрског батаљона, који је остао на Хуму;

3) Зетска бригада на положаје: село Очинићи-

Угњи-Св. Димитрије под заштитом јачег одељења

остављеног на Униште;

4) Доњо-Црмнички батаљон остаће на Обзовици да брани правац ка Ријеци и Вир Пазару;

5) Кучко-Братоношка бригада као заштитница од Пресеке и Трештаника преко Осоја-Бјелоша и Цетиња на Границу (Белведере).

Десно ухватити везу са Которским одредом. 

*

Према усменом наређењу начелника штаба Врховне команде 30-ог децембра вод 8ме батерије продужио је марш Подгорици. 

 

ОБИЛАЗАК ПОЛОЖАЈА ЛОВЋЕНСКОГ ОДРЕДА ПОЗАДИ

ЦЕТИЊА 

31-ог децембра зором штаб Ловћенског одреда са командантом Ријечко-Љешанске бригаде изашао је на положаје: Белведере-Граница-Вртијељка - село Очинићи.

Аустријанци нису још ушли у Цетиње.

Командант Ловћенског одреда на лицу места издавао је

потребна наређења потчињеним командантима за распоред трупа Кучко-Братоношке и Ријечко-Љешанске бригаде.

У кретању са Белведера-Границе (даље) Вртијељци свратили смо у крајне куће на јужној ивици Цетиња. “Бијело Кићено Цетиње” спремно за дочек Аустријанаца. Ниједног непријатељског војника нисмо видели.

Тишина. Ниједан пушчани нити артиљеријски пуцањ није се чуо.

Са командантом Зетске бригаде командиром Андријом Рајичевићем нисмо имали никакве везе. Сазнали смо и уверили се да његове трупе нису поселе одређене положаје.

По повратку из села Очинића штаб Ловћенског одреда на Вртијељци сазнао је да је Зетска бригада одступила у правцу Подгорице.

Тишина. Борба се није водила.

Са Вртијељке по обиласку трупа и извршеном распореду, штаб Ловћенског одреда вратио се преко положаја у свој штаб у хан изнад села Добрска.

 

Дивизијар Митар и бригадир Лука 

По повратку у хан штаб Ловћенског одреда затекао је у хану команданта Которског одреда дивизиjара Митра Мартиновића са делом особља штаба Которског одреда.

Из разговра сазнали смо да трупе Которског одреда нису у руци свога команданта. - Није било чврстине нити унутрашње органске целине у појединим јединицама овога одреда. Неки су се делови разишли својим кућама. Штаб Ловћенског одреда дошао је до закључка: да су се трупе Которског одреда делом растуриле-разишле својим кућама.

Командант Которског одреда дивизијар Митар Мартиновић хтео је да преда команду над својим одредом бригадиру Луки. Командант Ловћенског одреда бригадир Лука Гојнић одбио је команданту Которског одреда да прими команду и над његовим одредом. 

 

Кучи и Братоножићи на својим су положајима 

Кучко-Братоношка бригада са митраљеским одељењима била је стално на положајима изнад села Добрско у  непосредној близини à cheval пута Цетиње-Ријека спремна да дочека непријатеља.

Овај дан прошао је у поправљању распореда трупа. Борба се није водила.

 

Дочек Нове 1916. године 

Ноћ између 31. децембра 1915. и 1. јануара 1916. године.

У непријатељским рукама: Кук, Штировник Буковица, Ловћен. Аустријске трупе налазе ce испред Цетиња на Буковици и Ловћену.

Владика, Пламенац и Н. Н. непознато нам је где су.  Сигурно дочекују Нову 1916. годину у неком Од већих штабова аустријских трупа? 

Штаб непријатељских трупа, које су оперисале према Ловћенском и Которском одреду, налази се на Његушима. Веза Цетиња и Кoтoрa слободна.

Тама обавија “Бијело Кићено Цетиње”, које се налази као у некој неутралној зони предстража зараћених страна - Аустријанаца и Црногораца.

Наше трупе - Црногорци - држе нове положаје позади Цетиња à cheval пута: Цетиње-Ријека.

Штаб Ловћенског одреда у хану изнад села Добрско.

 Дочек Нове 1916. године 

Ноћ између 31. децембра 1915. и 1. јануара 1916. године.

У непријатељским рукама: Кук, Штировник Буковица, Ловћен. Аустријске трупе налазе ce испред Цетиња на Буковици и Ловћену.

Владика, Пламенац и Н. Н. непознато нам је где су.  Сигурно дочекују Нову 1916. годину у неком Од већих штабова аустријских трупа? 

Штаб непријатељских трупа, које су оперисале према Ловћенском и Которском одреду, налази се на Његушима. Веза Цетиња и Кoтoрa слободна.

Тама обавија “Бијело Кићено Цетиње”, које се налази као у некој неутралној зони предстража зараћених страна - Аустријанаца и Црногораца.

Наше трупе - Црногорци - држе нове положаје позади Цетиња à cheval пута: Цетиње-Ријека.

Штаб Ловћенског одреда у хану изнад села Добрско.

Врховна команда, Двор у дворцу Крушевцу код Подгорице.

У оваквом распореду дочекујемо нову 1916. Годину у Црној Гори делом прегаженој а делом Слободној.

Напољу цича, зима, мраз, снег.

 

*

 

Ноћ између 31. децембра 1915. и 1. јануара 1916. године прошла је у миру - без борбе.

 

Нова 1916 година

Ловћенски и Которски одред на положајима 

Осванула је Нова 1916. година. Магла, мраз, зима, цича, снег.

Кучко-Братоношка бригада држи положаје изнад села Добрско десно од пута Цетиње-Ријека и лево пута Белведере-Границу.

Лево од Кучко-Братоношке бригаде неки слабији делови Ријечко-Љешанске бригаде.

Бригада командира Рајичевића - Зетска не држи положаје који су јој одређени.

Са Доњо-Црмничким батаљоном незнамо шта је?

Десно од нас треба да је Которски одред дивизијара Митра Мартиновића са којим немамо везе. Које је јединице овога дана имао командант Которског одреда у саставу свога одреда, као и да ли су оне биле са унутрашњом организацијом и у руци дотичног команданта, или су се растуриле својим кућама и позадини, писцу ових редова непознато је.

 

“Непријатељ”

Од команданта Кучко-Братоношке бригаде добили смо извештај: да се поједини аустријски војници виде испред њих; али, да ови непријатељски војници не отварају ватру зауставили су се пред Кучима и Братоножићима, не дејствују, већ шта више ступају у разговор са њима и желе да им се приближе.

Владика, Пламенац и Н. Н. имали су успеха код команданта аустријских трупа, који оперише на правцу: Ловћен-Цетиње.

Непријатељ са Буковице и Ловћена упутио је главним друмовима патроле Б. К. Цетињу и даље да ухвате додир са непријатељем “са специјалним задатком – наређењем”. Непријатељски војници “смели су” да пролазе кроз “Бијело Окићено Цетиње”.

Било је случајева да су се наши Црногорци и Аустријанци руковали и зближавали једни другима. Здравили су се и руковали Црногорци на простору између положаја које држе Кучи и Братоножићи и Цетиња, Буковице, Ловћена, Његуша и даље. Кучи и Братоножићи ово нису чинили.

Тишина. Не чује се ни пуцањ.

Од новоодређенот команданта свих заштитничких одељења дивизијара сердара Јанка Вукотића из Подгорице 1. јануара 1916. г. добили смо ову депешу:

 

Команданту Ловћенског одреда бригадиру Луки Гојнићу Ријека - Добрско-село

,,Ако успете, г. бригадиру, да са то мало војске задржавате колико било противника и ђе ви нађете за сходно док не успијемо да вам штогод и одовуда помоћи пошаљемо ви сте, може бити, спасли тешку ситуацију а с тиме и Домовину”.

Командант дивизијар

сердар Јанко Вукотић с. р. 

 

Црно-жути орао развио је своја крила и некрвављен слободно кружи над светим Ловћеном и „Цетињем Бијело Окићеном” 

Аустријанци су прегазили један део и то главни део  Слободне кршне Отаџбине. Кук, Крстац, Ловћен, Буковица, престоница Црне Горе у непријатељским су рукама.

Високе личности налазе се у штабу војске Бечкога Ћесара, која је оперисала на правцу: Бока-Ловћен-Буковица- Цетиње.

На највишем врху прегаженог Ловћена-Штировнику и на Језерском Врху над ћивотом бесмртнога Песника, у негдашњој Слободи, виjе се непријатељска застава. Аустријски Црно-жути орао стао је некрвављен на врх оштрица мача Слободе Српства. Притешањено уз обале Јадрана од Немаца, Бугара, Аустријанаца и Арнаута са свих страна „све слободно Српство у Отаџбини Црној Гори и ван Отаџбине Србије“ упирало је своје очи још једино небу и теби Ловћене! Али заман! О празнику Рођења Христова непријатељ је заузео и твој највиши врх. Буктиња Слободе Српства - Ловћен, у добу, када је Србија саломљена а Косово морало бити напуштено, Арбанија срећно савладана, место да се распламти у најљући живи пламен, да буктиња вековне Слободе Српства, наша вера, љубав и нада почела је да гасне. Падом Ловћена Слобода Српству почела је већ нагло и за навек да се гаси...

A o Hoвoj, o Нoвoj 1916. Години престоница вековно  Слободне државе најхрабријег народа Српства и ван Српства дар је АустријиПосле пада Ловћена “Бијело Кићено Цетиње” непријатељ је добио као на тањиру - без капи крвиНа Нову 1916. годину Бијело Окићено Цетиње“ извршило је „дочек Аустријанаца”.

Књаз Петаркао командант Ловћенског одреда на ЛовћенуКукукњаз Мирко на Ловћенупосле неуспешног покушаја свога братаВладика без крста у руциПламенац без мача о бедрима и господин у белим рукавицама на путуЦетиње Котор-Кастел-Нови „верне слуге свога Господара”, извршиоци су предаје Аустријанцима најскупоценијег дара –“Ловћена вековно Слободног” и „Цетиња Бијело Окићеног”.

Над Ловћеном Турци никада нису успели да пободу своју заставу у столећним борбама са Црногорцима око ломне Црне Горе.

Турци су своје заставе под Бечом развијали а Црну Гору никада нису освојили.

На бојном пољу Аустријанци никада никога нису туклиШто фанатици Турци нису могли јунаштвом Аустријанци су успели “пријатељством”!? 

 

Борба Кучко Братоношке бригаде

Магла се лагано дизаланепријатељ се све више и више ближно положајима Куча и Братоножића и... борба се отпочеКучи и Братоножићи отворише паљбу из пушака и из митраљеза Кучи први отпочеше борбу.

У колико је дан освајао у толико се борба развијалаНаређења су се издавалаКучи и Братоножићи на положајима херојски су се борилиПрирода витештва није им дозвољавала да узмичуНепријатељ је застаоУ подне борба се развила до најјачих размераКучи и Братоножићи држе сеУ своме саставу непријатељ је имао артилерије.

Када је подне превалило штаб Ловћенског одреда лагано се спустио низ друм од хана изнад села Добрска у хан Машановића (опетна путу Добрско-Ријека источно села Добрско (изнад Ријеке).

Кучко-Братоношка бригада остала је на својим положајима и борила сеПосле подне борба се утишавалаПред вече сасвим је престала.

Штаб Ловћенског одреда сместио се у хану МашановићаСа командантом Ловћенског одреда били су командант Ријечко Љешанске бригаде и Кучко-Братоношке бригаде.

У хану смо заноћили 1/2 јануара 1916. године. 

 

Ноћ 1/2 јануара 1916. год.

Крај огња у Машановића хану 


Са ЛовћенаКршнога Цетиња

Спуштамо се у блато” Скадарско 

Командант Ловћенског одреда бригадир Лука Гојнићкомандант Ријечке бригадејош неки главари и официри штаба Ловћенског одреда заједно са мештанима - старомладомушкоженско - седе крај огња у хану Машановића.

Напољу зимацичамразснег.

СтариКад су Ловћен и Цетиње пали

Немамо се рашта крвавити.

Младић:,,Знамо ко је издао"!

СтариДеДемладостити стално летиш напредУтицај се смири се.

СрбијанацПа доброЛовћен јесте паонепријатељ је Цетињем завладаоИма још Слободне Кршне Црне ГореНаду не треба губитиНаши су на положају изнад ДобрскаАко нас непријатељ баш принуди на повлачење  повлачићемо сеповлачићемо се Ријеци... повлачићемо се и даље Подгорици... повлачићемо се... ЈестЈест под борбом ћемо се повлачитиИма још слободне Црне ГореНаду не треба губити. “Србин jош живи још је јунак”.

Стари: E мој брате Србијанчекада су Ловћен наш свети Ловћен и Цетињеглава наше Слободне Кршне Црне Гореу Аустријским рукама ондаонда немамо се рашта крвавити.

СрбијанацА зашто вибраћо Црногорцитолику важност придајете Ловћену? 

СтариЧувар нам је:

Крста часногјуначке Слободе

Црногорског и Српског образа.

Колевка јејунаштвавитештва,

Поезије и Слободе златне. 

Када је оно после слома Српства на Косову и последња искра Слободе угушеназбјежали су се врсни јунаци у ове кршеда чувају крста часног и Слободу златну”. И сачували су ихЖишка Слободе тињала јетињала и са ЛовћенаЦетиња временом се разбуктала у огањ живи Васколиком Српству. 

То је гњездо јуначке Слободе.

Све могуће борбе са Турцима

Цетиње су и Ловћен одбили. 

Горд што је Васколиком Српству овако важну улогу одиграо после Косовахрам Слободе - Ловћен са својим врсним Црногорцима и даље је братски примао заточнике Слободе - хајдуке и ускоке Херцег-БоснеБоке и Приморја. 

Свети олтар четовођа храбрих,

Крста часног и Слободе златне.

Висина која се у небо диже и на којој си вишњем Богу ближеВладики Раду и Црногорцима на Ловћену светоме Господ се јављао. 

Са њега су храбри Црногорци

Часног крста од муње гледали

То знамење свевишњега Бога. 

Најпространије душе песникумфилософпедагогтворац религијејунакдухгеније Народа Српскоганеумрли владика Раде често је са врсним Црногорцима похађао ЛовћенСа Ловћена владика Раде умео је својим духовним оком да увиди лепоте природе и да схвати важност Ловћена браника Слободе Српства од Косова па у будућете је стогајош за животаизразио своју жељу да на Ловћену буде сахрањен и да на Ловћену почива вечним сном. 

Ловћен за нас јесте мјесто свето

Чувар мошти бесмртног пјесника. 

Висина са које се небоморелепа БокаХерцеговина кршна Отаџбина и сва природа њена понајбоље види. 

Колевка је тића соколова

Што их нигде по јунаштву нејма. 

Тићи соколови одрасли на Ловћену и испод њега пламеним мачем скрхали су моћни полумесец.

На комаде месец су здробили

Наши врсни храбри Црногорци. 

Због лепоте и важности Ловћена на плавом Jадрану одавно су Аустријанци и Талијани на њега око бацили.

Прелијеп је да му друга нејма.

Вршина која доминира на обалама Јадранскога мора и са красном Боком над Јадраном влада.

БокаЛовћен владају над морем.

Ловћен је најчвршћи и најглавнији положај за спречавање надирења Аустријанцима у Црну Гору на правцуБока Которска Цетињу.

Крвав бедем сваког насртаја.

Непријатељска стопа никада није скрнавила непорочну чистоту гордога Ловћена.

Без мрље је као сунце јарко.

У осталом што би ти дужио причу и хвалу важности Ловћена за нас.

Када тјелу главу одсијечеш

Која вајда г . 3 . ц . да чуваш. 

ЈестЈесткоја вајда борити се вишекада су Ловћен и Цетиње у аустријским рукама?!

Тишина.

Младић: “Знамо ко је издао”! Ловћен је требало крвавити и нипошто напуштати.,,Знамо ко је издао".

ЈестЈестЛовћен је у крви требало купати.

Тишина.

Ватра у огњу пуцка и лепо гориСви присутни ћутенемо ћутеДеца крај ватре дремају.

Стари:

Са висине од вишњега Бога

На којој се он нама јављао,

Из чистоте неба плаветнога,

Од мјесеца и сјајних звездица,

Обилнога сунчевога зрака,

Из светлостииз свежа ваздуха,

Гдје вјетрови са мора дувају

И пречишћу наше чисте душе,

Од извора пребистрих потока,

Одакле се види прелест мајке,

Све природе изнад Горе Црне:

Бокакршинебеса и море,

Са висина са наших планина,

Из Слободе нама свима златне,

Гдје се Богу најсветије молиш,

Од светиња наших манастира,

Са јуначких кршних позиција

Уточишта ускокахајдука

Свег приморјакршне Херцег Босне,

Гдје с’ рађају орли и соколи,

Са тимора ломне Црне Горе

Гдје гинуше врсни Црногорци,

Од ћивота бесмртног пјесника

Гдје си ближе царства небеснога,

БогуХристуМилош Обилићу

И сјенима осталих јунака,

Са нашега Ловћена светога

И Цетиња главе Црне Горе

............................................

Спуштало се “у блато” скадарско

Гдје се жабе и мијазне легу!?

............................................

На Ловћену сада да почивам

Лакше би ми души старој било.

Боље нам је сви да изгинемо

Но “у блато” ми да се спуштамо!

……………………………….

Са Ловћенакршнога Цетиња

У блато” се скадарско спуштамо!?

 

ТишинаНема тишинаВатра слабије пламаМладеж крај огња поспала.

Бригадир Лука и сви остали лагано и нечујно разиђосмо се да спавамоПоноћ је превалила. 

 

Ноћ 1/2 јануара 1916. године заноћили смо 

Непријатељ испред Цетиња прама Кучко-Братоношкој бригади која је на положајима изнад села Добрско.

Штаб Ловћенског одредакомандант Ријечко Љешанске бригадебригадир Нико Пејановић у хану Машановића.

Командант Которског одреда на Ријеци.

Врховна команда и Двор у (дворцуКрушевцу код Подгорице.

Напољу зимамразцичаснег. 

 

2. јануара 1916. године

У Машановића хану 

Освануо је 2-ги јануарСнегцичазимамагла.

Кучи и Братоножићи на својим су положајимаБорба се не водиЦрногорска батерија два брдска брзометна топа „Данглис“ под командом поручника Марјана Вуисића пласирана је лево од пута у непосредној близини хана. 

 

КРАЉ ГОСПОДАР 

Пре 8 часова Краљ Господар сам на аутомобилу из дворца Крушевца и заустави се пред Машановића ханом. (Краљ у аутоу седи сам и не мрда).

Ордонанс уђе: „Господине бригадирекраљ Господар у аутомобилу сам”.

Бригадир Лука одмах из хана изиђе и ауту приђеКраљ је подуже са бригадиром Луком разговараоКраљ још неколико тренутака почека па се врати дворцу у КрушевцуОвога пута Краљ Господар честитао је бригадиру Луки чин дивизијара. 

 

НАШИ ПАРЛАМЕНТАРИ ИЗ ДВОРЦА КРУШЕВЦА ЗА “БИЈЕЛО КИЋЕНО ЦЕТИЊЕ 

Непотраја дуго ето ти га други аутомобил од Подгорице или од дворца КрушевцаДва господина у цивилу у новом оделуцилиндримабелим рукавицама - парламентари са писмом упутили се на ЦетињеВероватно да су ова господа хтела нечујније и дискретније да прођу поред штаба Ловћенског одреда и то је дало довољно разлога ђенералу Луки те секао главни командант црногорских трупа на томе правцумало наљутиоНегодовао је пред господом оштријим и гласнијим тономОво се дало видети и на ђенералу Луки по одласку господеПо одобрењу ђенерала Луке да господа могу проћипарламентари су кренули аутом “Бијело окићеном Цетињу”. Веза дворца у Крушевцу - Цетиња и Котора одржава се... 

 

Обустављање непријатељства 

Стој.... Добили смо наређење да се непријатељства обуставеИздата су наређења Кучко-Братоношкој бригади да непријатељства престану. 

 

Рушипаликрхајразоравај

Кад су парламентари били на Цетињу добили смо наређење да се рушепалебацају у ваздухпутеви, oбjeктимостови и све што би могло спречавати надирање непријатељаСердар Јанко телефоном наређуједа се из села Стругари и осталих околних места узмубурадсандуцизапаљиви предмети и напуне барутомексплозивомдинамитом и да ce мостовипутевиобјекти рушепалебацају у ваздух и да се све што пре покраразорисломије и уништи.

Мало доцнијеСтојДа се ништа не рушине палине  разораване уништаваОво се чешће пута понављалорушипалиломикрхај и немој рушитипалитиломити разоравати. 

 

Непријатељства отпочињу 

Парламентари са Цетиња вратише се дворцу у КрушевцуДобили смо наређење: “Пошто су услови непријатеља врло тешкиотпочните непријатељства“. И непријатељства су одмах одночела.

 

Стање код војске 

Са приморја добили смо извештај како Црмничани неће да се бореГенералу Луки овај извештај није био мио што да његови Црмничани тако чине и чисто не верује да би Црмничани без наређења могли овако штогод урадитиС тога је дивизијар Лука позвао на телефон команданта Доњо-Црмничког батаљона капетана Ника Пламенца на Виру и питао газашто је Црмнички батаљон напустио своје положаје и отишао својим кућама,

Капетан Пламенац одговорио је да има писмено наређење од команданта Црмничко-Приморске бригаде командира Вујачића да батаљон распусти кућама и да очекују даља наређења.

Овај телефонски разговор достављен је Врховној Команди и сердару Јанку.

Оваквим издавањем наређења правциЦрмницаКрајина-Скадаркао и Бар-Анимали-Скадар били су отворени непријатељу.

Командант Зетске бригаде командир Рајичевић имао је врло мало војника на окупуОстало се paстурило - разишло се по селимаСазнали смо да се неки делови Зетске бригаде налазе у Ријеци.

 

*

Доста војника из Ријечко-Љешанске бригаде отишло је својим кућама - растурили су сеИстинаони су по повлачењу и били на терену својих домоваДва три наоружана војника - младића из Ријечке бригаде нађоше се око Машановића ханаБригадир Нико Пејановић нареди нешто ордонансима своје бригадеТек се проломи одважни младићски глас: “Ходи ти да нас вежеш!” Младићи узеше пушке “готовс” и уперише на бригадира НикуБригадир Пејановић није имао бригаду у својим рукама.

Са Которским одредом шта је било непознато ми је.  

 

Дужност изнад свега

Особље штаба Ловћенског одреда изашло је друмом напред до батаљона БратоножићаКучко-Братоношка бригада изнад путаБелведере-Машановића ханповукла се са положаја Границе (Белведера).

Братоножићи су нам се жалили на Црногорце из Добрско селаВидела се лепо аустријска колона један како се са Белведера спушта у Добрско селоКада су Кучи то опазили лагано крену селу да их опколе и похватајуМештан и  војници Дообрска села забранили су Кучима да Аустријанце у селу Добрско похватајувећ су им оружјем спречили прилаз селу.

У овоме је и дан прошаоБило је местимично пушкарања. 

 

Борбе Кучко-Братоношке бригаде на положајима изнад Добрског села јануара 1916.године

Главни део Црне Горе непријатељ јесте прегазиоСве јединице Которског и Ловћенског одреда не држе одређене положаје à cheval путаЦетиње-РијекаПонеке јединице ова два одреда не само да немају унутрашње организације и целине већ су се растуриле - разишле својим кућамаПоједине старешине остали су без војскеДобијају се наређења час за обустављање непријатељства а час за продужавање непријатељства.

Непријатељ покушава зближавање. “Неки Црногорци” примају то зближавањеЦрногорци појединих места  спречавају својој браћи вршење својих светих дужности према Народу и Отаџбини: “Удри врагане остав му трагаали губи обадва свијета”. ИпакКучи и Братоножићи на догледу Ловћена светога и “Цетиња Бјело Кићенога” одољевају непријатељу несразмерно бројно јачемукако у пешадији тако и у артиљеријиКучи и Братоножићи на положајима изнад села Добрска имали су губитака.

На муци се познају јунаци

Послушностхраброст на бојном пољуузвисити се над собомвршити своју дужност и храбро гинути за општу стварза једну вишу идејуслободучастобраз Кучи и Братоножићи осведочили су ове тради ционалне ратничке врлине Црногораца у најсудбоноснијим догађајима своје ОтаџбинеКучи и Братоножићи на делу су показалида су били и да су сада најјуначније племе витешког Црногорског народа. 

Поколење за пјесму створено

Виле ће се грабит у вјекове

Да им вјенце достојне саплету”.

ГВ.

  

3. јануара 1916. године

У хану Машановића

 

Борбе Кучко-Братоношке бригаде на положају Михајловићи

 

Освануо је 3. јануарМразцичаснег.... КучкоБратоношка бригада на положајима Михајловићибрдска полубатерија у непосредној близини хана.

Према Кучима и Братоножићима развија се борба пушчанамитраљескаартилериска ватраУ колико је дан освајао борба се све јаче развијалаИздавана су потребна наређењаНепријатељ и Кучко-Братоношка бригада на новим су положајимаСлабији непријатељски пешадиски делови виде се како се низ падину Белведера спуштају селу ДобрскуНаша артилерија дејствује на ове циљевеНепријатељска артилерија одговара нашој и брзо је ућутка. 

 

 

Ђенерал Лука Гојнић 

Штаб Ловћенског одреда пред ханом са још неким потчињеним командантима посматра развој догађајаУ хан се једнако улазило и излазилоОво се све види са БелведераТек ће ти неприијатељска артилеријаданфијууу.... так зрно паде испред нас око 50 м.; друго иза нас опет око 50 метараУракљио насНа наваљивање свију присутних на ђенерала Луку склонисмо се у ханДанфијууу.... такЦрепови на хану попуцашеЗрно се распрсло тачноПосле неколико избачених метака непријатељска артилеријска ватра престаде.

Кучи и Братоножићи на положајима Михајловићи јуначки се боре.

Попут Црногораца престонице Црне Горе –“Бијело Кићеног Цетиња”, сопственици ханаи ако се штаб Ловћенског одреда налази под њиховим кровомистакоше над вратима бео чаршавГњеван и оштрим изразима ђенерал Лука наредио је да се ова знак изнад врата одмах скинеУклонили су га пошто су двојица од сопственика хана везаникоји су се наређењу противили.

Ближи се сутонуРазвила се јака артилеријска и пешадијска борбаАустријанци после оволиких успеха - пада Ловћена и Бијело Окићеног Цетиња” налазе се на доминирајућим положајима. Cа Белведера- Границе види се сав терен до Скадарског језера и само језеро.

Поједине старешине Кучко-Братоношке бригаде примакли су штабу Ловћенског одреда.

Штаб Ловћенског одреда кренуо је лагано од Машановића хана РијециАртилеријска зрна прате насШрапнели се распрскавају испред насизнад нас и позади насНисмо одмакли сто-двеста корака низ хан Машановићађенерал Лука са својим штабом поврати се Машановића хану и испред хана речима: “Ако се ми спустимо Ријеци и војска ће напустити положај”. Ђенерал Лука био је стубстожар око кога је гравитирала ова одбранаНајзадпосле дужег колебањалагано се отиснемо од Машановића хана Ријеци стално праћени артилеријским зрнима.

 

 

 

Повлачење са положаја Михајловића на положаје Царев Лаз

 

У Ријеку стигли смо дубље у ноћ 3/4 јануара 1916. год.

Ђенерал Лука донесе одлуку да штаб Ловћенског одреда  заноћи 3/4 јануара у РијециАлипо добивеном извештају да непријатељ надире правцима северно од Ријеке Царевом Лазу правац Подгорица, 4-ог јануара у два часа после пола ноћи продужимо повлачење Царевом Лазу – Белведеру Крњичкој каменици на делницу вода Црнојевића Ријеке и Мораче.

На положаје Царева Лаза стигли смо у 4.15 часа

јутра 4-ог јануараШтаб Ловћенског одреда одмах је изашао на положаје да расмотри теренПо повратку са положаја штаб Ловћенског одреда сместио се у хан крај путаРијека Подгорица.

 

 

КАПИТУЛАЦИЈА ЦРНЕ ГОРЕ

јануара 1916 год.

 

Гласници после битке на Косову:

Ради бисмо добре казат гласе

Ма нећемо но како је било”. 

Народна песма 

 

ПОВЛАЧЕЊЕ 

Наше трупе-Црногорци-Кучко-Братоношка бригада са положаја изнад РијекеМихајловићи кота 640 у току ноћи 3/4 јануара повукле су се на положаје позади РијекеВеља Гора Царев Лаз-Бабија Гора à cheval пута Ријека ПодгорицаНа Царев Лаз стигли смо зором 4-ог јануараОви положаји налазе се на делници вода доњег тока Црнојевића ријеке и Мораче - при самом утоку у Скадарско језеро.

Лево крило наслања се на Скадарско језеро а пред фронтом овога крила је Црнојевића ријека;

Преко центра овога положаја прелази пут Ријека-Подгорица;

Десно крило - Веља Гора може се лако изманевровати.

Стално смо мислили да ће нас непријатељска колона преко села Прогоновићаили неким севернијим правцем Подгориципринудити на повлачење.

Ово су положаји чијим падом наше трупе имале би се повући на леву обалу рече Морачеу коме би случају непријатељ овладао Подгорицом.

Штаб Ловћенског одреда пошто је расмотрио терен нових положаја вратио се у хан на Царевом Лазу у коме се сместио 4-ог јануара зором ради издавања писмених наређења.

Кучко-Братоношка бригада и незнатнији делови других бригада повукле су се на нове положајеИздата су наређења за поседање положајаНепријатељ је на положајима Михајловићи кота 640. 

 

Сердар Јанко Вукотић начелник штаба Црногорске Врховне Команде!? 

Ђенерал Лука говорио је телефоном са сердар Јанком у Подгорици.

4-ог јануара пре подне дивизијар сердар Јанко Вукотић из Подгорице дошао је аутом на Царев Лаз у штаб Ловћенског одреда.

Од ђенерала Луке сазнао сам:

Да су Србијански официри у Црногојској Врховној команди напустили Црну Гору и отишли Скадру”.

Дивизијара сердара Јанка Вукотића - као начелника штаба Црногорске Врховне команде - молио сам да и мене разреши дужности начелника штаба Ловћенског одреда и да идем Скадру Србијанској Врховној Команди.

Сердар Јанко одобрио је ђенералу Луки да ме разреши и 4-ог јануара 1916. године по подне на Царевом Лазу разрешен сам дужности као србијански официр у Црногорској ВојсциДоцније сердар Јанко вратио се у Подгорицу. 

 

Непријатељства 

И на Царевом Лазу овога дана добили смо наређење: “обустављај непријатељства” а потом “непријатељства се продужавају“. 

 

Унапређења 

Овога дана доста официра Црногорске Војске унапређено је у више наредне чинове. 

 

Аустријски преговарачи 

Пред вече 4-ог јануара са ђенералом Луком шетао сам се друмом на Царевом Лазу поред хана у коме је смештен штаб Ловћенског одреда. Тек се указа аустријски аутомобил са Цетиња са преговарачима аустријским официрима и заустави се пред штабом Ловћенског одреда. Шофер АустријанацНа аутомобилу натпис  Kraftfahrtruppe. Парламентари везаних очију скидоше се и са пратњом уђоше у штаб Ловченског одредамало се задржашеа потом у пратњи помоћника шефа штаба Ловћенског одреда капетана Ђуре Ђуришића аутом продужище за Подгорицу.

4/5 јануара остао сам да преноћим на Царевом Лазу с тимдаздравље Божезором кренем аутом за Подгорицукоји ми је ђенерал Лука ставио на расположење. 

Ноћ између 4 и 5. јануара 1916. год. - Царев Лаз 

Ноћу 4/5 јануара 1916. годзаноћили смоНепријатељ на положајимаМихајловићи-Костурјам изнад Ријеке.

Кучко-Братоношка бригада са топовима на положајима царев Лаз.

Штаб Ловћенског одреда у хану на Царевом Лазу.

Црногорска Врховна команда у Подгорици.

Аустријски парламентари и помоћник шефа штаба Ловћенског одреда (сада шефу Подгорици.

 

5. јануара 1916. годса Царева Лаза у Подгорицу 

5-ог јануара зором кренуо сам аутомобилом за Подгорицу.

У Подгорицу стигао сам око 8 часова пре поднеЦрногорска Врховна Команда смештена у хотелу ЕвропаНачелник штаба дивизијар сердар Јанко Вукотић био је одсутанО овоме сам се известно од капетана Шћепана Симовића у штабу Врховне команде.

На балкону хотелау ком је Врховна командааустријски официри - парламентари стоје и разговарају.

Доцније дође у Врховну Команду Министар војни Црногорске Ратне Владе бригадир Радомир Вешовић.

По целој Подгорици свет само снујеа нарочито поред Врховне командеШета серазговарапарламентаре посматра а онистално на балкону.

Аустријски заробљени официри у Црној Гори у новој униформивесела лица и изгледа шетају поред Врховне командеслободни као и осталиНеки од ових аустријских официра приђоше миздрависмо се и мало постојасмо заједноУпознали смо се када сам био као начелник штаба опште резерве на Даниловом Граду месеца  децембра 1915 год.

Ни од кога ce ништа нарочито не чујеОчекује се....

Два