среда, 30. октобар 2019.

Томо П. Ораовац - Писмо Његовом Величанству Николи I

Томо П. Ораовац Писмо Његовом Величанству Николи I (II дио)






Томо П. Ораовац


Писмо Његовом Величанству Николи I  (II дио)



4.) Што су приликом заузећа Кука били на Ловћену преко 15 баталеона најбоље црногорске војскекоја је у Ловћенским непролазним кланцима и претстављала силукоја је успјешно и са изгледом на сигурну побједу могла водити борбу и са сто хиљада ма чијенајбоље војскеШта више уништити свакога ко би преко Ловћена на Црну Гору удараоА што да се рече о томекад се је једна шака јадаизнемогле аустријске војске вукла и миљела по непролазним гудурама и Ловћен скоро без пушке заузелаОву и овакву „силумогле су црногорске женеонакве какве сукуђељамапотуһипреко Крста пребацити и до Котора дотућиОво није напамет речено и Ви сами знате да би овако билода је имао ко и са Црногоркамаа не само са Црногорцима управљати!...

5.) Зна се да је једном приликом Ваше Величанство изјавило пред војском: „Да Аустријанаца нема много – једна шака јада”! А ту „шаку јада” могли су Црногорци без икакве муке уништитиШтона жалостније учињено него дозвољено да се непријатељ шета и шетајући заузме неосвојими Ловћен.

6.) Познато је да су се на Ловћену предали црногорској војсци неки аустријски војнициЧеси по народностизато што као словенски патриоте нијесу могли гледати неразумљиво одступање црногорске војскеда би својој словенској браћи саопштилиДа Црногорци могу без икакве муке уништити ћесарску војскукоја је готова да се предасамо ако су Црногорци онакви као што су некад билиНа жалостњихове патриотске ријечи није имао ко да чује ни да се тијем користиКоманданти су слушали наредбе Команданта Ловћенског Одредастално оступали и убијали војнички духзбог чега је све и пропалоОво су војници са сузним очима јавно причали и говорили да је ово издаја.

7.) Што се у очи дана и на сами данкад се је имао извршити контра-нападвршио неразумљиви размјештај трупа и са доминирајућих положаја уклањале се поједине бригадекоје су на тим положајима љетовале и познавале сваки камен свога и непријатељског земљиштаа доводиле се друге бригадекојима је нови борбени терен био непознатзбог чега су се многи војници бунили и чудили војницима и официримавојска заморава и онеспособљава за борбунапад и одбрану.

8.) Што су се ноћу преко телефона издавале наредбе за одступањебез обзира на то што није било никакве опасностинити је уопште могло бити од бројно мањег непријатељакад се узме у обзир да непријатељ са свом силом од петнаест хиљада није нападао Ловћеннего само неким дијелом те своје војскеНаредбом ноћном за оступањекад томе нема мјестахтјело се да се унесе забуна и паника међу војскомЗабуна је унешенаа паника нијезато што је она до овога случаја била непозната Црногорцима.

9.) Познато је да је Командант ЛовћОдреда два пута наређивао – преко телефона –бригадијеру Ријечке нахије Нику Пејановићу да одступи са положаја на коме се истога дана била распоредила војске од двије бригаде и да он ту наредбу није хтио извршити све док није добио писмену наредбу за одлагањеПротиву ове наредбе војници су сенавикнути часно живјети и славно умиратибунили и тражили су да им се та наредба јавно прочиташто је бригадир Пејановић морао и учинитида би своје војнике умирио и довео до послушностиа себе избавио сваке одговорности за одступање.

10.) Што се је по Цетињу и Подгорици јавно говорило да сте Пејановића назвали издајником због одступања и да је он отворено и јавно открио наредбодавцапоказујући писмену наредбу - Књаза Петра – за одступање.

11.) Познато је да је бригадир Милутин Вукотић смијењен са положаја команданта бригаде у часу кад се је по његовом мудро и стручно састављеном плану имао извршити контранападпо коме би непријатеља без великих жртава сурвао до Котора и спасао Црну Гору ропстваи срамотешто мунажалост није дозвољенонего је Милутин био уклоњен и непријатељу дата могућност да шетајући и пушећи заузме Ловћен и Цетиње!

12.) Зна сеа и говорило се је јавно и тврдило да је између Команданта Ловћенског Одреда и некаквог аустријског официразлогласног Хупкепостојала непрекидна везамеђусобно чашћење и гошћењекао и сријетање и испраћањешто без коментара не може да будеа коментаришући то долази се до таквог закључкакоји рђаво карактерише Команданта Одреда.

13.) Позната су лицакоја су одржавала везе између извјесних високих лица и главне аустријске команде у Которукао и између новинара италијанског на Цетињу Балдаћија и његовог шуремајора у аустријској војсци који је био у једном од которских утврђењао и од истога доносио новине на ЦетињеОво је била јавна тајнакоју не могу да пропустим нарочито стога што се спомињу и писменоше који су пролази поред војникацетињског батаљонаУколико је ово истина најбоље ће знати Командант Одреда.

14.) По тврђењу свију војникакоји су били на Ивановим Коритима - Ловћенунаређено је одступање онда кад се је сваки црногорски војник био ријешио да преко себе живога не пусти да Аустријанци иду даљеа о чему сам слушао моје племенике Кучегдје се сузним очима говоре ово: „Тек што се бјесмо спремилида дочекамо Аустријанцеда их све уништимо и поробимостиже строга наредба да се одмах одступа и да се ушанчимо поврх Границе и ДебељакаОва је наредба као громпоразила свакога војника!” Дакле да се уступи Ловћен и Цетиње?!

15.) Што су по Цетињу истакнуте бијеле заставе прије него што је црногорска војска напустила висове извише Баица и Бјелошапо чему изгледа да се зналода ће се Цетиње уступити без одбране.

16.) Зна се да су Кучи били распоређени иза Границе и око Добрштакаа затим по наредби одступилии око Улића одпочели борбу са Аустријанцимакоји су окренули у бјегство и до Цетиња били би уништени да није стигла строга наредба да борбу прекину и одступепријетећи им да ће их с леђа напасти војници Ријечке Нахије ако не одступеОво сам чуо од многих војникакоји су се око Улића борили и гонили Аустријанцегдје су рањени и моја четири рођакакоји и рањени жаљаху што им се није дозволило да продуже борбу и да освете Ловћен и ЦетињеКо је био тај што је штитио Аустријанце да не заглаветребало га је пронаћи и везати коњима за реповејер друкчију смрт није заслужио!

17.) Што је ћесарска војска ишла шетњом од Крсца до Цетињагдје је требало да пaннајмање десет хиљада Црногораца и педесет хиљада Аустријанацапа да опет Аустријанци никад не виде ЦетињеА кад то није урађеноочито се видида се је ишло на тода Црна Гора без одбране пане у руке Аустријанцима.

18.) Што су се велики број Његуша предали Аустријанцимаприје него је сав Ловћен био уступљен непријатељуГовори се да су то урадили по тајној наредбишто је врло рђаво утицало на све Црногорцемеђу којима се чујаху осудеа чак и ријечи: „Што да се мидруги Црногорцибијемо са Аустријанцимакад се Његуши - браћа Господарева – први предају АустријиУ колико је ово истинато ће знати Ваше Величанство.

19.) Зна се и јавно се је тврдило да су команданти појединих батаљона играли дволичне улогеодређивали састанке војницима на разна мјестасријетали их тамо и враћалиа сами ишли на зборна мјестаУпитани тамо гдје су им војници? - одговорали суми смо дошли а војнике не можемо силом довестикад неће сами дођуПричало се и тода је командантима наређивано да тако раде и да тако говоре!

20.) Уопште се је зналоаразумије седа је знао и Врховни Командантда постоје наредбе и да су се свакодневно издавале наредбе за одступање војскеа за тим наредбодавцима није нико трагаошто је и озловољило народ и деморалисало војску!

Што је необјашњивои што се не да ничим правдатито јешто се за наредбодавцима одступања није никако трагало и стало на пут даљим таквим издајничким наредбама!

21.) Што је врховна команда стекла увјерење да постоји телефонска веза између Будве и Котора зашто јеу споразуму са Министром Унутрашњих Дјелабио одређен Блажо Милановићсекретар истога министарствада изврши претрес у кући предсједника општине будванске Срзентићакоји је био предсједник исте општине и прије пада Будве у црногорске рукеза кога се јавно говорило да је аустријски човјекПретрес је извршенШто је нађено остало је као тајнаМислило се да ће по свршеноме претресу Срзентић дати оставку на положај предсједника општинеали то није учиниоЗна се само да је Милановић по свршеноме претресу био на вечеру код Команданта ЛовћОдреда.

22.) За вријеме аустријске шетње од Крсца до Цетињана најудаљенијем крају Црне Гореиспред Беранацрногорски мученици воде крваве борбе са непријатељемсузбијајући га и побјеђујући га.

23.) Што се издају наредбе властимада се чиновници не удаљују од дужностино да своју дужност предају ћесаровцимакао кад чиновници предају дужност један-другомекад се у редовним приликима чиновници смјењују и дужности један-другоме предају и примају.

24.) Почетком новембра 1915. године израђен је био план-мапа положаја црногорскихи тa je мапа упућена КомЛовћОдредаСедамнаестог новембра исте године црмничке предстраже убиле су аустијског пијонерског капетана Андрију Михаиловића и код њега је нађена истовјетна мапакоја је била упућена Команданту Одредана којој су били означениконтoмaни чета и баталеонаконтомани митраљешких одјељењамале страже баталеона и заставе истихколико у ком баталеону има војникакако се који баталеон зовесва пољска утврђенажице итдОво је непријатель свакако није могао виђети са својих положајаШтавише гдје који митраљез има бити за вријеме борбе - премда је ово тајна коју тек почетком борбе сазнаје командант митраљезао овоме је извијештен командант Одреда и ово је забиљежено у операциском дневнику Лијевокрилне Колонесвеска IV.

25.) Поменута мапа истога је дана послата Команданту ЛовћОдредакоји јеиако је знао да су положаји црногорске војске до најмањих ситница познати и открити непријатељуопет наредио по истоме плану недовршена пољска утверђења (шанчевидоврше и утверде и да се из истих Црногорици боре са Аустријанцима!

Аустријанци су 25. децембра 1915. напали на Лијевокрилну Колону и по истој мапи отворили артиљериску ватру и уништили све шанчеве и рововеу којима није било војникапошто се је срећом нашао неки прави пријатељ војскекоји је дао војницима на знање да су њихови положаји откривени непријатељупада не би били побијени и уништенида се од ровова и шанчева за вријеме бомбардовања удаље на неком малом одстојањушто су благовремено и урадили.

26.) Што је на истој мапи стајало написано латиницомда је умножена новембра мјесеца 1915. године у КоторуДаклесви су виши и нижи аустријски официри имали при себи овакву мапу!

27.) Пада у очи да је Командант Ловћенског Одреда неколико пута наређиваода се израдом поменуте мапе похита и да се она мора предати почетком новембра 1915. што је и урађено.

28.) Међу официрима Лијевокрилне Колоне прооносили су се гласовида у Котору има један аустријски пуковниккоји издаје аустријске тајне (тајне аустријске врховне КомандеЦрногорцимаПо свој прилици овај тајанствени пуковник биће познати „црногорски пријатељ” барон Хупказато је Црна Гора овако и прошла!

29.) Сигурно се сјећате Вашег разговора са Командантом ЛовћОдреда на дан 25. децембра 1915. Кога сте преко телефона питали: „Хоће лиПероАустријанци сјутра стићи на Цетиње?" - а он Вам је одговорио: „Нећетатани за пет дана!" Чудна случајностда збиљапосле пет дана, 30. децембраАустријанци са музиком на челу заузимају Цетиње!

30.) Што је војскакоја је оперисала према Граховуу наредбама за оступања уочила несрпски радте је због тога удаљила између себе све официрепа пошла без официрада се бори са непријатељема разишла се тек онда кад је чула за предају Ловћена и Цетиња!

31.) Зна се да суод стране властимеђу војницима пронашли узнемирујући гласови и унашана забунаТако се Кучима и Братоножићима кад су били на Ивановим Коритимазлонамјерно говорило да је војска на Мојковцу и Беранама уништенада су Васојевићипопальенида су непријатељи заузели КомовеБратоножиће и Кучеа Арнаути да су опљачкали и попалили ПодгорицуЗа проносиоцима оваквихстрашних гласова није нико трагао!

32.) Зна се да се међу црногорском војском на Крсцу читао „Сарајевски Лист”, у коме је био чланак о „пропасти Србије.” Дакленамјерно се спремао пораз Црне Горе и из аустријског логора додавале новине!

33.) Зна се и тоДа је код кућа Радановића у Грбљубио састанак Команданта ЛовћОдреда са злогласним Хупкомса којим се Командант Одреда јавно љубио и грлиоу присуству црногорских официраПетра ЛомпараНика Јовићевића и Ника ПејановићаОвакви састанци били су честина којима су се мијењала писма и водили врло пријатељскиинтимни разговориО чемуТо су каснији догађаји казали!

34.) На дан 26. децембра исто године Командант ЛовћОдредаоко два сата после подне наређује: „Да се изврше припреме за одступање!” А после једнога сата наређује центру да изврше контра нападНа осам сати и тридесет минути наређује читавој Лијевојкрилној Колони одступањеВојска се чудибуни и питаШта значе оваква заморавања чудна наређењада се војници у оваквој забуни од наредаба које једна другу поричуне умију наћиСвако се је чудио зашто се наређује одступањекад непријатеља нема и кад не може имати толике силе да нападаИстога данау десет сати и тридесет минутинаређује се понова повлачења од Команданта ОдредаБригадир Иво Ђуровићчупајући од муке косе наредио је одступање у један сат послије пола ноћи.

36.) По наредби Команданта Одреда уништени су топови на Куку и хаубица у Лукавцима између 26. и 27. децембраиако није било бојазни да их непријатель може узетиПада у очи и питање се само намећеШто да се топови ништекад је имало времена да се изнесу или у најгорем случају обезбиједе и закопају?!

37.) Зна се да је из Грбља повучена сва црногорска војска без да је људски опалила и једне пушкеОд осам митраљеза у Доњем Грбљу само је један употриjебљен и испалио је 2.000 метакадруги нијесу имали на кога пуцатиа сва муниција митраљешка и пушчана остала је на положајима иако се могла без муке на вријеме изнијетиДа би се овај поступакколико-толико оправдаокомандијер једног црмничког баталиона наредио је да два војника отиду у Мрчево поље и упале муницијушто је и учињено!

38.) Што је војска пошла из Грбља 27. децембраа неки чиновници 28. и 29. децембра напуштају Грбаљкада су извиднице аустријске војске почеле долазити и топови престали бомбародвати Грбаљу коме није било црногорске војске.

39.) Зна се да је храна на „маунамастигла под Будвом и унешена у варош 24. децембраТога је дана командант Одреда наредио печење хлебаа напустио Будвуоко 5 сати ујутробез да је наредио да се хљеб и друга храна разда гладним војницима који за неколико дана нијесу примили хрануно онако гладнина врат-на нос одступалиа сва хранапечени хлеб и све друге ствари остале су Аустријанцимада се они њима користеО свему овоме најбоље зна Командант Одреда!

40.) Зна се да је једном приликом мајор Лекић извијестио Команданта ЛовћОдредада су неке аустријске ратне лађе дошле под његовом топовском метом и да може неку од њих уништилиНа то му је одговорено: „Нипоштојер би зато изгубио команду и чин!” Разумије сеЛекић се држао наредбе и тим је Аустрији учињена једна велика услугакоја је пружала могућност аустријској марини да што више шенлучи приликом смртипогреба несрећне Црне Горе.

41.) Како да се тумачи тоШто бригадир Гојнић на Пресјеци наређује Андрији Раичевићукомандиру и команданту зетске бригадеда заузме извјесни положај за контранапада овајумјесто да изврши наредбуиде са са својом бригадом и заузима положаје иза ГојнићаГојнић поново позива Раичевића да заузме положајали се овај не обазира на његову наредбуЗбог тога је Раичевића оптужен војном суду и стражарно упућен Врховној Команди у ПодгорицуНо Врховна Команда одмах враћа бригадГојнићу командира Раичевићаса наредбом да му преда команду над зетском бригадомГојнић поступа према наредби и опет наређује Раичевићу да заузме извјесне положајеРаичевић отказује опет послушностЗбог чега је поново био спроведен војноме судуда му као издајнику судиИ шта биваОно што се нигдје у свијету није десилоВаше Величанство Раичевићево „витешко одступањеи непослушност награђује генералским чином и упућује га Гојнићуда га као таквога примиГојнић је слегао раменима икао војник покорио се наредби Врховнога Командантау којој јеако и без протестауочио пропаст своје домовинекојој је оваквим неразумљивим поступцима гроб ископан!

42.) Зна се да су оба црмничка баталеона дошла под оружјем на Вир - Пазаргдје су сена велико изненађење војске и народаофицири одрицали и одрекли команде над војском и удаљили се између војскеОбезглављени војници оставили су митраљезе на Вирпа се разишли својим кућамаа нижи су часници приликом разилажења бацали грбовеОвим се и објашњава необјашњиви пад Црмничке Нахије и освајање исте од стране двјеста аустријских војника.

43.) Зна се и утврђено је да је војник црногорски био вољан и ријешен умријети славно у одбрани Ловћена и Цетињапа му то није дозвољеноЗар нијесу на Обзовици чекали два дана два баталеона Црмничке Нахије на долазак својих официрада их у борбу поведуЗна се да је извјесни Господин извијестио о томе Врховну команду 28. децембра 1915. годинемолећи да се што прије упуте официјери да ове баталеоне водекако се због дугог чекања не би разишли својим кућамаНа овај телефонски извјештај одговорено му је: „Иди у материну..., и ти и Црмничани!” Зар овако што да се дешава у држави Краља Господаракоји о народној вољи никад хтио да чујено у име „Божије воље” довео народ до страшне катастрофе!

44.) Зна се да је Будва напуштена непријатељу без икакве борбена неколико дана раније него је непријатељ ушао у њу.

45.) Занимљиво јеали не и разумљивошто је непријатељ небројно пута бомбардовао из аероплана ЦетињеПодгорицуи друге црногорске варошиа над Будвомиако су над њом редовно лећели аустријски аеропланиније никад бачена ни једна непријатељска бомбамада је било познато је да је ту штаб Команданта Ловћенског Одреда!

46.) Да се наведе и једна - на први поглед - маленкосткоја собом издаје крупну стварДо првог јануара 1916, непријательски аеропланилетећи изнад Подгорицеувијек су бомбардовали нову вароша од првог јануара редовно су бомбардовали стару варошиОдакле ова промјенаОтуд што су се у новој (Мирковој вароши од првог јануара налазила сва министарствасва главна црногорска административна и војна надлештва која аустриски аероплани нијесу хтјели да узнемирују!

47.) Код заузимања појединих мјеста од стране Аустријанцацрногорске стражекоје су се налазиле пред државним зградамабарутанамамагазинима и т.дчекале су једноставно на смјену аустријских војникакојима су прописно предавале своје дужностикао кад у редовним приликама смјењују стража – стражуОвако се је поступало по свима мјестима и прије подписа срамне капитулације Црне ГореСигурно да је ово предвиђено ранијим уговорима и споразумима.

48.) Да су Црногорци били вољни бранити и најудаљена мјеста своје домовинеса упорношћу и витештвомсвједочи и тоШто суза време добровољног напуштања западне Црне ГореЛовћена и Бара Аустријанцимавитезовима црногорски сломили непријатеља на Мојковцу и код Колашинагдје је погинуло 800 Морачана и Ровчанакоји о предаји и издаји Ловћена нијесу зналиСмрт ових витезова виси о души Врховног Командантакоји није издавао подједнаке наредбенего таквепо којима су једни бесцильно гинулиа други без потребе одступали.

49.) Што је било довољно хранеодјела и обуће на Цетињуу ПодгорициНикшићуБаруБудви и нарочито у Скадру па се то све бриживо чувало од Црногорацада би аустриски војници имали што наћи и опљачкатии ако су Црногорци били голибоси и гладни!!

50.) За вријеме Вашег борављена на Цетињу и Подгорицивлада и власти наређивале суу име Вашеда нико из Црне Горе не изађеа још прије првог јануара одређују се свуда угледни чиновницикоји ће предати Аустријанцима поједина надлештвапоказујући им зато пуномоћствакоја су имали показати аустриским властимада их као такове примеПада у очида су овакве наредбе и овлашћења давата на петнаест и двадесет дана прије потписа мрске капитулацијеОво збиља свједочида су се овијем вршили некакви ранији уговори.

51.) На дан нове годинеартиљериски капетан Петар Лекић лагумисао јепо наредбихаубичку батерију на Шушању у Баруиако је аустриска сила од 200 (и словом двије стотинесолдата ушла пјевајући у Бар 6. јануараДаклени више ни мање - него на пет дана прије него што је ова и оволика „силапобједоноснопреко Црмничке Нахијеушла у Бар.

52.) Говори се да јеприликом одступања од Будвенаређено војсцида се нипошто не бори са Аустријанцимаако би се случајно сусрела с њима или ако би је Аустријанци пристигли!
Ово је карактеристична и јединствена наредба у овоме роду!

53.) По заузећу Бара ова се је аустриска „сила” од двије стотине војника кренула даљеда освојипосле барског и уљцињски округ и побједоносно пошла па „освојилагорди Скадар на Бојаниса ТарабошомБрдањоломБрдицом и другим утврђењимагдје је у балканском рату погинуло пола црногорске војскеСкадар који је онако витешки бранио славни Есад паша и Ви га витешки отели упркос свим европским силамакоји сте после балканског рата уступили велесиламазадржавши право над тим крвавим српским градомкоји сте прошле годинена велику радост српског народаопет силом оружја заузелида га нечувенонејуначкинецрногорски и несрпски предате сили од двије стотине војникааустриских изнемоглих солдатаКоји су се и сами чудилиод куд им та срећа и нечувена част паде у диода баш они све освоје и у ред доведупочев од Будвепа преко ПаштровићаЦрмничке НахијеБараУлциња и Скадра до Сан Ђовани.

54.) На дан четвртог јануара 1916. године био сам присутан говорукоји је Ваше Величанство држало у Подгорицинароду и војницимамеђу којимајашући на коњудођосте и рекосте: „Овде има доста људиИмају ли ови људи пушакаНепријатељ је заузео Ловћен и Цетињеа ја не видим да се ико крећеда крвника јуначки дочекаАко нико нећеја хоћуСјутра идем на Царев-Лазђе су и наши стари дочекивали Турке и побјеђивалиКо је јунакнека тамо идесјутра ће Ме наћи тамо!” Овој сам се Вашој ријечи овеселио и рекао у себиДа у томе лежи спас црногорске части и слободеРадовао сам се што ће краљ Црне Горе поћи да јуначки погине или побиједи и тијем овјенча славом своје име и Црну ГоруЧујући то заклео сам се пред Богом и пред собомда ћу се придружити Кучима и поћи да погинембранећи слободу и српско имекоје клети крвници на све стране газе и ништеРијешио сам се умријети за слободу оне земље из које ме је Ваше Величанство бездушно уклонилоДабез обзира на све страшне злочинекоји су вршени противу мене и мога свакогабез обзира на то што сам доживио највећу несрећу коју један патриота и један Србин може доживјетиа у коју сам пао и у коју су пала моја рођена браћа благодарећи Вам и Вашем крвничком гоњењу и по бијеломе свијетуТа је несрећапоред осталиху томешто се унуци мога оцакоји јекао што знатеВитешки погинуо за добро Ваше и Црне Гореналазе у два противна непријатељска таборау двије крвно завађене братске државе (Србију и Бугарску), борећи се и гинући једни противу другихОх! – да нијесте никад и никоме учинили никакво злосамо то што сте учинили мени и мојој браћито би тражило освету од Бога и од људиАли жар љубави према Домовини побјеђује све ране и ја сам у часу Вашег говора заборавио на све и ријешио сеако стар и болестанумријети међу браћом на Царевом Лазу, - међу браћом који супоред осталихчекали и били готови умријети с Вама за слободу и част Отаџбинепа тако доказати Краљу да су невјерни Црној Гори и Српству његови „вјерни” и милиа вјерни Српству и Црној Гори они које је Господар годинама невјерним оглашавао!

Тврдо сам био увјерен да ће Ваше Величанствопосле онакве јавно дате краљевске ријечиодржати ријеч и одужити се ОтаџбиниВјерујући у то остао сам у Подгорици и чекао на Ваш полазак на Царев Лазсве док сам видио да сте остали досљедни себи и заборавили на дату ријечпа оставили Црну Гору и Црногорце и пошли по свијетуда се проводитекад они мученици гладујутамнујуробоју и голорукисилом гоњениподижу тврђавеЗнате ли ђеНа неосвојимом ЛовћенуЏиновомбрдуГраници и више БајицаСтрашноИ не дај Боже да буде истинитоДа се те тврђаве подижу у знак вјечитог ропства Црне Горе.

Ово Вашем Величанствубез околишењаслободно и независно од свакога и свачијега утицајаговори човјеккоји је цијелога вијека узалудно говорио и опомињао Вас да до овога не дођеА кад се до овога дошлонема повратка ни лијека ономе што је неповратно и неизлечивоМислим на доба Ваше владавинекоја је оваквим радом и поступком саму себе изкључила из свакога даљеrа рада и управљања са Црном ГоромОвако мислиговориа сада и желине само свако црногорско чељадекоје умије мислити и говоритиШто је до овога дошло немојте кривити никога другога сем Ваше Величанство.

Очекивање на испуњење Ваше задате ријечи и чекање одласка на Царев-Лаз умало што ме није довело до аустриског ропствајер сам на један дан после Вашег одласка из Подгорице био срећан умаћида ме Аустријанци не дарују вјешалима.

55.) Зна се да сте из Црне Горе пошли неочиванонечујно и чисто тајанственокао и да сте крили свој одлазакГоворило се да идете у сусрет њеном Величанству Краљици Миленишто уствари није билочим се појачала сумњада је народ предат непријатељу.

56.) Што су на дан уласка Аустријанца у Бар чиновници и грађани барски заједно са аустриском војском ишли пут СкадраОпхођење аустриских војника са чиновницима и народом било је пријатељско и војници су говорили да траже Србијанцеа не Црногорцекоји се могу враћати својим кућамаСа овом аустриском војском ишли су и неки црногорски официрикоји су се са Печурица вратили у Бара становницима барским није нико сметао да иду у Скадар и да се из Скадра у Бар враћају.

57) На дан 7. јануараоко 6 сати увечестигли су на Плавницу бокељски добровољцикојих је било неколико стотинагдје сам очекивао параброд за даље путовањеНије се дуго чекало на долазак Данице”. Капетан пaрoброда није хтио примити добровољце ни друге грађанекоји су тражили спас преко СкадраНепријатељ је већ био заузео ВирРијеку и Врањину и ишао ка Жабљаку и Плавници.

На велико изненађење свију наси после наше узалудне молбе и објашњењакапетан је наредио да се „Даницакрене пут матицекако би добровољце и све нас оставио као плијен АустријанцимаМеђутимблагодарећи одважности бокељских добровољацакоји су на капетана уперили пушке и бомбекапетан се вратио натраги примио већи број добровољаца и неколико грађанапа кренуо да отпловиАли сепод пријетњом добровољацаморао опет вратити натраг и привезати за Даницу” једну мауну и смјестили све добровољце и грађанеПосле тога капетан је задржао лађу близу крајадо испред зорекао да је некога очекиваоНа истој Даници” били су неки ваши перјаницикоји су као и ми посумњали да капетан очекује Аустрајанцеда нас све предаНа протест добровољаца и грађанаа под пријетњом официра Новаковићакапетан је најпосле морао кренути са лађомали сасвим лаком паромосвpћyћи се и очекујући некогаОво као и све друго потврђује неискреност рада власти и чиновникакоји су се управљали по упутствима и наредбамакако не би нико из Црне Горе изнио главуТу сам чуо једног официракад је у љутини рекао: „Ово је издајаСад тек видим да се иде на тода нико из Црне Горе главу не изнесено сви да будемо робови!”

58.) Јаку сумњу производи и тошто је његово Величанство Књаз Мирко остао у Црној Гори после одласка Вашег Величанствате да својим ропством увелича „славу аустријску”.

59.) Говори се да сте из Скадра кретали да идете на Ријеку Црнојевићада се предате Аустријанцимапа да су Вас неки пријатељи одвратили од тога.

60.) Што су војне власти наредиле црногорској војсцикоја је била у Сан Ђовани ди Медуада иде да брани Ловћенкоји је већ био паои војска је одмах кренулаТа се војскана велико изненађење свакога војникасрела у Скадру са аустриском војскомвиђела пад Црне Горе и предала сеОвом се наредбом сигурно ишло на тода ниједан црногорски војник не изиде из Црне ГореИ овијем су се свакако извршивали ранији уговори.

61.) Зна се да за вријеме Вашебављења у Скадру црногорске власти нијесу хтјеле издавати пасоше никомеиако су их грађани и чиновници у масама тражилиШтавишенаређено је било чиновницима да се врате на своје дужности иначеда ће се њихова мјеста огласити за упражњенаЗбог овакве наредбе није изишао из Црне Горе скоро ни један чиновникОво је велики гријех и овијем су се извршавале раније обавезе према Аустријииако уговор о капитулацији није био потписан.

62.) Што собом нијесте одвели ни једног доглaвникакоји се у часу Вашег бјекства није затекао изван Црне Горе или који није сам утекао.

63.) Зна се и многи су за то свједоцикоји су чули да је Ваше Величанство у Скадру било узвикнуло: „Што би ово? – преварише ме АустријанциРекоше да ће доћи до Кукаа они заузише Цетиње и Црну Гору!”

64.) Што из Црне Горе нијесте одвели најмање 40.000 војникакоји би са Вама и за Вама отишлисамо да сте их позвалии да им се није наредило да остану и коначно пропануПакад нијесте то учинилишто нијесте из Скадра одвели оно неколико батaлиона регрутада бар они изнесу црногорску заставу и даако и у маленом бројупредстављају и заступају црногорску војскуно су сенажалост и они предализаједно са Скадромједној чети аустријских војника!

65.) Говори се да су Аустријанци на вријеме знали за долазак сваког црногорског транспорта под Медуом и да су на вријеме стизали да торпедују долаћее транспортеи да се ово радило да би Црна Гора што прије пала и њен пад био пред свијтом оправданте тијем смањена одговорност мјеродавних за предају Црне Горе.

66.) Говорило се по Црној Гори јавно да се Ваше Величанство из Подгорице обратило телеграфском молбом Фрањи Јосифумолећи га за мир и изјављујући му „ваздашње симпатије Црногораца” (!?) и непрекидну искрену оданост Вашу према њему, „Милостивом Апостолском Величанству Цару и Краљу Фрањи Јосифу”.

67.) Што је на дана Вашеодласка из Скадра, 7. јануара 1916, наредбом Министарства Војногпод бројем 305, црногорска војска распуштена и оглашена да више не постојиОво је урађено на пет дана прије доприноса страшне и срамне капитулацијеОвијем су сигурно до краја извршене обавезе према АустријиОвијем је извршена смртна пресуда над образомименомнезависношћу и државним бићем Црне Горе!

68.) Што сте у Сан Ђовани оставили мнoгљудекоји су Вас пратили и дозволили да као Ваша пратња постану аустриски робовиостављајући им на вољу да иду куд хоће.

69.) Што је прије времена укинута телеграфија без жицаи ако је то у онако судбоносном времену било животно питањеда би се преко телеграфије без жица имала веза са савезницима и тражи помоћ и упутство за даљи радОво се сигурно учинило затода се не би савезници на вријеме извјештавали о ситуацијикоја је увелико њима била јаснауколико се то тиче недозвољених веза са Аустријом!

70.) Што се изненадно уклонио са Цетиња дипломтски коркоји је имао да у име својих влада даје савјете и да саопштава својим владама све о току догађаја у Црној Горикао и захтјеве и жеље Вашег Величанства!

71.) Што је Црна Гора пристала на сепаратни мир - капитулацију и тим се огријешилане само о себинего о своје Савезникекоји су много раније донијели одлуку и потписали уговорда ни један од Савезника не може закључити сепаратни мир!

72.) Што су аустриски делегати-преговарачи о капитулацији Црне Горе долазили и одлазили слободно преко Црне Горегледајући успут позицијенарод и војскуа у Подгорици слободно ишли по вароши и смешкали се ћарукоји је пао Аустрији без икакве муке!

73.) Што су многе талијанске новинеа нарочито Францускебациле сву одговорност за предају Црне Торе на краља црногорскогаСам је гПишонбивши француски министару свом листу „Le petit Journal" од 19. јануара 1916. годиненајоштрије осудио предају Црне Гореосуђујући за то Ваше Величанство доказујући очиту издајуна што нијесте ни покушали да се бранитеда објасните зашто је Црна Гора палаЗашто је срамно капитулирала и предала порузи и подсмијехуОвдје се спомиње само француска и талијанска штампаа што да се рече о американској и руској штампикоја није штеђела свога доскорашњег љубимца!

74.) Што су многи војницикоји су ишли преко Хота и Кастратавраћени натрагкојима је говоренода је српска војска пропала и да је нестало свију оних Црногорацакоји су пошли за Сан-Ђовани и Драчда су се Арбанаси побунили противу Србијанаца и да је Аустрија окупирала све до Валоне!

75.) Познато је да је Ваше Величанствоприликом свакога већег и по Црну Гору значајнијег догађајаимало обичај проговорити дивно и врло речитоулити наду на бољу будућностчесто пута тјешећисавјетујућисоколећи и хвалећи своје и народно држањерад и прегнућечим сте запајали свакога Србина надомпа и оне који су у туђем ропствупод туђом круном и деспотијом тако да су високо дизали главе и смјело гледали у очи својим клетим управљачима и бездушним тирјанимавјерујући у коначну српску побједуослобођење и уједињење!
Па кад сте у... свим ранијим приликама  обиловали са значајним изјавама и бесједамапарадирали пред свијетом као велики патриота са висине престола заносили све Србе и Словенекоји су до скора у Вама гледали великог проповједника српске слободезашто сад и по чему баш саду најтежем и најсветијем часукад се од Вас очекивала мушка јуначка ријечкојом је требало свестрано објавити свјету узрок Вашега изласка из Црне Горе — ћутите као заливени?! Овдје се питање само намећеКако стезбог чега сте и по чему сте муком умукнули од кад сте изашли из Црне Горе?! Свако ко познаје Ваше Величанство знашто бисте казали и како бисте јаукнули гласом увријеђенога и рањеног лавада збиља нијесу Ваше руке биле везане ранијим споразумима и уговоримаОво је врло важна околносткоја терети и сумњичи Ваше Величанство у толикој мјерида бикад не би било никакве друге сумњесама ово било довољно да Вас овјековјечи као виновника пада и пропасти Црне Горе!

Заистатешко пада на срце и на душу свакоме пријатељу слободе и славе српскога народа у Црној Гори и до суза доводи тошто је Црна Гора ово дочекалаА дочекала јепреварена и издатаиздају која је куд и како замашнија и страшнија од издаје Вука БранковићаИ после свега тога да се не чује глас ВашеВеличанстваА зна се да је Ваш глас био неопходно потребанда се каже свијету зашто се без потребе убацио аждаји у жвале један идеално честити и витешки народПотребно је билоа потребно је још увек да се упозна сва свјетска јавност и савезничке силе о томе како је и зашто је Црна Гора пала пропалаЈестдужан је био Краљ Црне Горе да се истином изађу на средину!

Питање се опет собом намећеЗаштозбиљане изведостене четрдесетнего и шездесет хиљада црногорских ратникакоји су сада по Македонијизаједно са својом браћомчинили чуда од јунаштва и припомогли ослобођењу и уједињењу српскога народаа кад сте на то имали одобрење Народне Скупштинекоја је на неколико дана прије одступања донијела одлуку: „Да се борба води до последње капи крвиа да се никад не дође до предаје непријатељу”. Кад овако није урађеносва тежина одговорности пада на Ваше Величанствокоје је моглосамо да је хтјелоучинити чудо и са побједом над Аустријанцима побиједити све оне људекоји су са правом негодовали противу Вас и Ваших загонетних радовакојима сте себе стално увијалиКад оваква скупштинска одлука постоји и кад је народ био готов поред Вас умријети часноа никад не клонути ни предати сечовјек се мора у чуду питатикако ћете имати одважности изаћи томе народу на очи и чим може правдати неоправдани Ваш поступакВашу издају!

Да, сваки прави Црногорац, који је из прошлости навикао да у свакоме Црногорцу гледа чистог овијаног Србина, неустрашног борца, непобједног јунака, кога краси чојство, чисти јуначки карактер, отвореност и поштење, мора да се пред оваквим чином стиди и тек кад то увиди и до познавања ове страшне јаве и истине дође - мора да се зачуди: како је Ваше Величанство могло, како је хтјело, како је од осуде садашњих и будућих покољења смјело, са висине једнога престола својевољно панути у мрак нeдизања и вјечитог народног проклетства!

Дужност је Вашега Величанства била да се своме народу при поласку јавитеса њим опроститеда му на несрављивој вјерностипослушности и вјечитом самопрегоријевању захвалите и заслужену пошту одатеА кад то у своје вријеме нијесте хтјели или нијесте смјели учинититреба да то сад учинитеако никога другога радиа оно ради Вас самихда се народако и доцканобавијестида свјетска јавност буде на чистозашто је погажена славна прошлост и независност Црне Горекоја је без икакве цијене предата подломе непријатељукоји је погазио и обесветио све чим се Црногорац пред свијетом поносио!

Ово говорим као искрени и прави пријатель српскога народа у Црној Гори, као Србин, а не као Ваш непријатељ, јер овдје, у овоме страшноме слому, не видим само Ваш слом, него збоr Вас и са Вама слом Црне Горе и свега онога чим се она пред свијетом поносила, што Црној Гори никад и ни у једној прилици нијесам пожелио. Напротив, баш онда кад сам Вашим гоњењем довођен до најтежеr искушења, јављала се у мени отпорна унутрашња сила, која је обузимала сво моје биће и гонила ме да као Србин живим, страдам и умрем, па макар и од купљене најамничке руке a дa Црној Гори не помислим ни најмањег зла, него да се за њено добро и Вашу поправку још силније заложим и учиним оно што поштени људи и праве патриоте могу урадити, угађајући тијем: Богу, правди истини и својој савјести. А ово ме и сада гони на овај врло тешки коракса којим не желим и не мислим угађати никомевећ не презајући ни од кога и не бојећи се никогапорадити и припомоћи да све изиде на чистинуда се свако види у своме руху и ономе што је заслуженоне би ли секолико толикоопрала срамота са оружјапрошлостиславе и имена црногорскогакоје је црно завијено и вјечним прекором Бранковића покривено!

Можда ће ко помислити и рећи да сам у оцјени, изразима и осуди био одвише слободан и смјео, па доста и дрзак, кад сам рекао оно очему “још није вријеме” да се говори и што би требало да остане као вјечита тајна, да би се сачувала и опрала част, која оваквим поступком сама убија. Али на то ево одговораНапоменуо сам да још прије четрдесет година војујем противу свега што није ваљало у мојој ужој домовини да саму жељи да донесем што веће користиизлага себе највећој опасностиса ријешеношћу да од тога не могу и не смијем одступати до последњег мога дахаКад је тако било и кад сам свагда био досљедан својој одлуцинијесам могао и нијесам од себе смио а да се и сад не јавим овијем путем ономекоме сам се небројно пута јављао и кога сам молиода се ради онако како се не би доживјела ова државна и народна катастрофаКо зна то и чистоту патриотских побудакоје ме гоне да ово пишемнеће мине може ми и не смије ми замјерити што сам у изразима био отворенсмјео и искрено истинитА треба да се зна и тода ми није до тога да ма кога и ма зашто вријеђам или омаловажавама најмање онога који је био представник Црне Горењен у свему и свачему Господар ево скоро педесет и шест годинана кога се срдимна кога се љутимшто се тако и утоликој мјери заборавиода одступи од правога путачасти и дужности према себи и домовиниа кога не могуа да не сажалијевамшто је тако ниско пао и себе жива закопаоОво жалимне због мененего због његашто је пропустио прилику коју није умиоили није смио искористити и засијати сјајем ријетке славеу данима тешким али и великимкоји се у вјековима ријетко јављајуа у којима се велики духовивелики владаоци и прегаоци умију и смију наћи и уздићи се над собомнад опасношћунад злом и побиједити сваку опасност и свако злопа бити оно што је биоу данима много тежим него што су овиПетар I., кога су једновремено нападале двије највеће силе и он је са вјером у Богаправду и своје храбре Црногорце био побједиоц.

Да, љут сам на Господара Црне Горе, на њега су љути сви честити и најбољи синови ове намучене земље, као и сви прави Срби и Словени, што није окончао владавину славом, која му се силом околности наметала и позвала га: да се с њом раскошно, макар и крваво окити и остане своме народу и по смрти плодом као што му је то до скора био! Жао ми је на њега што није смрћу добио право на вјечит загробни славни животкакву би смрт оплакаоожалио и прославио цио свијетсви ратујући народиЖао ми је што сад гледају на њега и на Црну Гору као на покојника без и мало јуначког жаљења и искреног сaучешћаКо ме познаје знаће да сам вазда сматрао за дужност војевати противу неправде и силничке обијестидок је још силник у сили и на властиа никако онда кад ту силу и власт изгубиЗато жалим и прежалити не могу што самдиктатом потребе и правдекао и дужношћу према већ издатом и пренапаћеном народу моје уже отаџбинекоји се не може бранити ни одбранитипринуђен ово учини овако писати садакад се Ваше Величанство налази у једноме врло критичном и скоро безизлазном стањуИ  вјерујтеВеличанствода не сматрам за срећу што ми је пало у дио да ово урадимнегонапротиввелику несрећупред којом сам стао и себе запитао треба ли ово учинитиСмије ли се и даље чекати и држати у тајности оно што треба откритидознати и јавности предатичим се олакшава народна невоља утолико уколико се скида одговорност и срамота са његовог именаЧекати даље није могућеОзбильност догађаја и народна потреба налаже да истина о капитулацији Црне Горе чим прије изађе пред свијетом!

Ово тражи интерес и част оне земљекоја данас гладује и премире од бола и стидакоја страдатамнује и робојеропством незаслуженимнезапамћеним и што је најцрњесрамним и пријекорним!

При закључкумолим Ваше Величанствода овоме писму изволи поклонити своју високу пажњу и донијети одлукуда се на исто донесе и одговорРећи ће се да немам права тражити одговор од једне крунисане главе и да је то дрскост и помислитиа камоли тражитиалис обзиром на озбиљност питањавремена и користи које се од туда и таквим одговором добијајуа имајући у виду и чистоту побуда које су ме навеле да ово учиниммора се признати да сам управу то тражити и по тражењу добитиПоштоопет кажемто траже интереси народниа са интересима народним стоје у вези интереси круне и државекао и убијена слава и закопани образ и нада Црне ГореОво чиним да би се права истина о издаји сазнала и јавност обавијестила о ономе што није никаква тајнаа што се као „тајна” страшно свети творцима ове народнединастичке и државне пропастикоја се додирује и веже са самртним покровом и гробом Црне Горе.

Вашем Величанству
понизан
Томо ПОраовац
25 септембра 1916. год.
У Марсељу





Напомена

Ово сам писмона пролазу преко Францускедобио од гТома ПОраовцастарог и неуморногчетрдесетогодишњег борца за народна права у Црној Гори.

ГоспОраовац ми је садржину овога писма даопошто Њ.ВКраљ Николакоме је писмо упутионикад ништа није одговараода овудословнокао објашњење прошлогодишње капитулације Црне Горете црне странице у историји нашегСрпско-Хрватског Народапредам америчкој српско-хрватској јавности.
То овим чиним.

Њујоркфебруара 1917. г.

С. Богдановић



Српска штампарија Душана Поповића,
384 Second Avenue, New York, N.Y.
1917.