Нешо Станић - Филип Радичевић

 

Нешо Станић

Филип Радичевић, Дворски протођакон син Неша Радичевића поред своје свештеничке дужности није му дух јуначки допуштао него је као и други Црногорски свештеници у ратовима био, за његово прегнуће свједоче му прси окићене орденима. Он је претпрошле године, прославио јубилеј педесетогодишње свештеничке службе. Он је још у јакој снази, а кад би га запитао о ослобођењу Зете, одговорио би ти: “Тек онда био бих задовољан, кад бих под Црногорском заставом пошао у Призрен, и поклонио се моћима св. Стевана у Високим Дечанима, и онамо са свештеницима одслужио божју литургију, и држао многолествије за дуг живот и здравље, нашег узвишеног Господара Црне Горе Ослободиоца Зете, а за сада бих се задовољио кад бих Врањ у Зети ослобођен видио, да пођем онамо и прегледам, она мјеста одакле су у Црну Гору ускочили, они српски витезови, Иљо Машов, Петко Машов, и Поп Тома Давидовић, који су с Цеклињанима по блату Скадарском језеру чуда од јунаштва чињели, и велики страх пограничним Турцима задавали!“ Још су и ови Подгоричани због зулума у Црну Гору ускочили: Вељо Протопопа Илије Поповића са синовима, Гавром Попом Васом, и Стевом, и настанили се на Ријеку Црнојевића. Јаков Цеков био је секретар Петра I-ог (св. Петра). Протопоп Васо Поповић свештеник митрополије, Мојсеј Анђелић игуман острошки. И још многи које је Подгорица дала Српству као ревносне, и витешке људе, а које ћу у другој књизи, пошто се о њима извијестим као и другим браствима, која овдје нијесу уведена по реду описати.