Бајичке и бѣлошке
и поборске
границе *
(1490—1499)
Границе баичке и бѣлошке
и поборске:
Оть границе
иза Райкове
iаме сказа,
кои меће
Лубенице и
Майстору дио
Белош; оть
границе иза
Райкове iаме
управь у
граніцу на
чело лаза
у плочу
кодь Мокинь
и отле
управь у
Лит више
іаме двоєгрьле
и ту
є граница.
И отле управь на путь у Биели пиесакь и отле управь у врьхь Пожиока виш ждріела
тиеснога у плочу подь буквомь окащреномь - ту се састав мећа Белошь и Баиць и
Поборь и Ирвалаш. А овамо доле подь село Белоше наћосмо међу Белошемь и гропи
ди є Лукшића, що дрьжи Никола Петковь; найпрьво ками лишаеви и одь нега управь
у дно Ластавь у ждриело и отле право у Тиесно ждриело на путь више винограда;
тудие се пострьмише Белоши и Никола Петков са Очинићи врѣ
в тудие
стара мега
тоі бащини.
И объв
стране међу
собомь посведочише
и заклеше и ми границе укопасмо господинь Леш и Ћураћь Белошемь оть Тиеснога
ждриела виш’ винограда у дно води и отле у скалу проциепьску, ту се с ним
састає мећа Раосалик и Милотићь бриегь, отле у голи бриегь, ту се састав с
Белош мећа црьковна и отоле на връхь Шеврьле на зборище и отле у врьхь
Ханьдрана.
* У записима стоји “Бајичке, бјеличке и поборске
међе” мада је веома јасно да се ради о бјелошким а не бјеличким међама. Прим. pobori.com
1939.
istorijski zapisi cg 1939