Раде Станић.
Станићи су у то доба имали виши број кућа, а главно мјесто и стан за живљење
био им је на Цијевну, ђе су велику стоку имали. Ђуро син Јовов становао је у
Подгорицу, и држао механу. Јово са Цијевне, са својим синовима крене у цркву,
на Васиљев-дан 1852 г. и кад дође у Подгорицу, посла Рада да и Ђура зовне, да
са њима иде у Цркву. Раде сврати за свога брата Ђура, но кад је у кућу наљегао
затече код Ђура неколико Арнаута који га нагоњаху да им даде да једу и пију;
Ђуро се бранио, но не могаше ништа сам да учини, док један од Арнаута опали
пушком у бачву пуну вина из које се по кући проли вино. У тај мах, а на глас
пушке притрчи Раде, и кад виђе вино проливено; Арнауте ђе грају а Ђура ђе се са
њима погони: онако разјарен кликну као орао: “Што чините проклети Арнаути, зар
не знате да је ово кућа Станића, који не дуду џабе никоме?!“ Један од њих одго
вори: “Знамо то, али нама је дата власт, да чинимо у српским кућама што нам је
драго, а да за то не дамо никоме ни пребијене паре”! Раде се умијеша међу њима,
бранећи да зулум не чине; но пошто на њега Арнаути навалише, он опали пушку
једну па и другу, и уби на мртво Кол- Курту, а другога рани. Арнаути чим
видјеше своја два друга, убијена, опалише пушкама на Рада, који паде мртав код
погинулих Арнаута, ђе се помијеша крв и вино. Ђуро чим виђе ову погибију одмах
потрча да јави оцу Јову, и браћи својој, за овај догађај, које срете у путу и каза
им. Ови одмах притрчаше, но кад у кућу наступише, затекоше у њој пуно народа.
Срби уклонише Станиће да не буде више погибије, а Арнаути своје понијеше.
Чујаху се ријечи међу народом: “Богме Станићи не дају џабе никоме!” Од то доба
за неко вријеме Станићи се држаше на опрезу, које посље преко пријатеља умирише
мртвог Рада за Кољ-Курту пребише, а рањенога Арнаута, Станићи платише по
обичају онога доба.
Нема коментара:
Постави коментар