РИБА ГОВОРИ.
ДОСЈЕТКА.
Једном приликом позвао неки домаћин своје госте на славу, а био је пост и морао је посна јела готовити, трудио се да нађе рибе, али је никако није било. Баш на сами дан, донесе му један неку рибу - он се њој обрадује, и незавирујући исту јели оштећена, него плати колико му је рибар затражио, даде је зготовити, Гости се окупили око трпезе, приносе се јела, и дође ред на рибу, од које гости по мало окусише. Она изгуби своју пријатност и заударила тешком воњом. Домаћин их нуди и моли да једу - али они не могу уложити да му кажу што је узрок. Један од њих дохвати главу од рибе и принесе је к устима, те јој поче шапутати, па послије пригне и он своје ухо, као да бајаги и он нешто од ње чује, сви се чуде што он чини. Најпослије домаћин га са осмјехом запита, што јој шапти? А он одговори: „Има већ шест дана, од како ми се неки рођак утопио, па је питам јели га ђе виђела и што се од њега учињело? која ми одговори: „Ја за њега не знам. Мене су извадили из воде, има десет дана и вукли ме од куће до куће, те ми се и мозак смео, и већ сам почела трунути, па ето дође ред да се ви од мене гостите”. Сви осташе у смијех, и домаћин се чисто од те досјетљивости скаменио.
Зато браћо! немојмо да смо брзи на куповицу. Знадимо нашто наше новце трошимо, јер поред труда и трошка, можеш добити и овакве приговоре, да ти се други ругају. Оно што приредиш, не гледај да само, потрошиш, па и ако није добро, него нека је то што чиниш чисто, и оно што имаш обилато по нашем старом обичају, јер нико још није сваком угодио, мора ти се примјетити, па да и царски објед спремиш, опет ће бити неки да и њему маханише.
Нема коментара:
Постави коментар