Нешо Станић - Предскази у сну

 Нешо Станић

ПРЕДСКАЗИ У СНУ.

У селу Н. живео је неки Андрија, врло богат човек, имао је своју особиту кућу за примање гостију, нарочито свога коња, којега је јахао кад је у варош ишао. Стоке доста, кад му шћаху изаћи овце по пољу а чобани пред њима, чујаху се чактари до далеко, - прекрилили поље, а он шћаше изаћи на какву раскрсницу па их онако задовољно гледа, око њега синови, бјеше најзадовољнији човек у томе селу.

Једне ноћи дође му на сну, да ћему коњ липсати, он сјутри дан брже са шњим у варош и продадне га. Другу ноћ дође му поново на сну, да ћему кућа изгорети она, у којој прима госте и коју је за себе и своје уживање начинио био. Он покупи оближње комшије и сељане и изјави: да ће кућу продати. Сељани се овој његовој продаји јако зачудише, који се не могаху домислити. Најпосле пошто се није много ни погађао за њу, само да је што пређе продадне, и по нижој цијени него што га је коштала, продадне исту. Трећу ноћ дође му на сну да ћему три овна угича, који пред овцама иду липсати. Он их сјутра дан изведе у пазар те их продадне.

То потраје неко вријеме и он се ослободи тијех мисли - али нити коњ липса - нити кућа изгоре – нити она три угича липсаше, но он у себи мишљаше, што сам гођ сањао све ми се догађало, па ће се морати и ово догодити. Ову тајну није стијо никоме казати.  Док једне ноћи дође му у сну, да ће трећи дан он умрети, јер да си пустио да ти коњ липше, би те замјенио, а да си пустио да ти кућа изгори, би те могла и она замјенити и трећи пут кад ти је дошло да ће ти три овна липсати, који су били на челу твојијех оваца, да си пустио они да ти липшу, би се могао са шњима замијенити, а сада немаш са чим, него се спремај и посвршавај своје послове што имаш, да те синови неби клели, те да ти и душа на ономе свијету неби страдала, јер Бог кога љуби томе и даје неке прилике у смртима и другим штетама, да га испита јели му благодаран на штету као и на добро. Он се од овога страха трже иза сна и поче се Богу молити, заиста, да му опрости, но то већ није помагало.

Сјутри дан излази сјетан, нема воље ниским да говори, замислио се, укућани га гледају невесела, али му ништа не говоре. Први дан прође, други дан већ поче по нешто препоручивати синовима и најамницима, сви се овоме чуде што Андрија намјерава, но исто никоме се не открива, прође и други дан, наступа и трећи, нареди да му се у једном хладу изнесе простирка, који одмах то учињеше, пружи се спушти се на њу, наслони се и стаде мислити о својој судбини, но опет не вјерује да ће то бити, најпосле нареди, да му позову попа, да са њим проведе неко вријеме, пођоше и кроз кратко вријеме те попа код Андрије доведоше. 

Кад дођоше, поп ће весело: “Помага Бог Андрија”! “Бог ти помогао оче и добро си дошао”! Подиже се, ручи се са шњим и посади га до себе. Онијема другима нареди, “пођите ви сада на послове”! који се разиђоше за послом, а попа и Андрију оставише саме. У почетку проведоше говор око домаћих и сеоских послова. Мисли се Андрија како ће отпочети да му своју тајну повјери. Најпослије ријеши се овијем ријечима: “Ада попе, звао сам те да ти нешто као на исповјест кажем, мисао која, ме гризе неда ми мира”. На то ће поп: “причај Андрија чоче, а ево смо сами, нико неће знати до Бог, који је невидим пред нами и који све наше тајне зна, којему ништа није сакривено”. Настави Андрија причати све од почетка до свршетка и заврши овијем ријечима: „Јели могуће да ћу ја данас умријети”? На то ће поп: “Остави јадан Андрија, у сну свашта долази, што човеку никад на уму доћи неће, колико се ствари снијева, па да се то догађа, све би пошло у пропаст. – Заиста, сан је чудноват, али ту си се веома преварио што си стијо коња и кућу продават и ми смо се заиста, сви томе чудили, но те нијесмо могли питати. Него да овако учињимо, ја ћу поћи и донијети књиге, па да ти читам опроштајну молитву, неби ти Бог смиловао, да ти те мисли из главе извуче”. На то Андрија пристаде, поп одмах пође и донесе књигу, спремајући се да чини молитве, док човек се пружи се и јаукну а завика, “држ ме попе”! – Поп се спушти и дохвати га. - Андрија се окрену пут попа и рече: “Мјесто тога читај ми опијело”. - Опрости, зину двапут и испаде му душа. Поп завика у помоћ, док укућани дођоше, али Андрија већ бијаше свршио. Зачуђени сви овоме питају попа што му би, убили га или га отрова ко?!! - Поп на велику муку од синова му и најамника, причај попе што му би, наваљују синови Андријини. Поп се брани и збунио се, незна коме ће пређе одговорити - Покупише се сељани на лелек. У толико дођоше и прваци сеоски. Попа позваше на испит и поп им исприча све што је с Андријом говорио И што му се у сну привиђало. Те пошто се извијестише рекоше: „Бог да га опрости”! Њему је све могуће, често пута нама смртнијема се по нешто привиђа и видимо чудеса, која чини нама грешним - па не вјерујемо док нас овако стигне.