Ново
доба
Ново доба и нови људи доведоше народ до расцјепа;
подијелише га у партије. Браћу, племенике, оне храбре борце и њихове синове; који
уза свога витешког господара облише крвљу својом – овај мученички камен, несавјесни
наши великаши створише непријатеље и омрзнике. А нађе се и таквијех да из личнијех
интереса баце се блатом на највеће светиње наше, на слогу и на љубав српску ал за
злато хрђа не пријења! Зар којекакви изроди могу мислити да они могу потавнити славу
онога, који је подигао “олтар прави на камен крвави”. – Зар да могу они утријети
дубоко урезану љубав у срцу јуначкога народа; неки изазваше да непоштени проговоре
противу онога, који је све ово што имамо створио, очувао и уздигао да
проговоре противу Господара, онога Господара, који је на челу својих витешких чета
летио по границама, за слободу наше браће под туђином; противу онога који је и дјелом
и ријечју највећи Србин био и биће; противу онога, који је за народ Црногорски светиња,
отац и владар! Зар они да могу утулити онај пламен који је у нами гојио наш витешки
Господар – не никад!....
Све наведено нама старијима је најтеже чути, јер се
на овакве поступке нијесмо научили.
Завршујући ово дјело на дан рођења Његовог Величанства Краља Господара, из дубине душе кличем народну молитву из Српске химне:
Боже правде, ти
што спасе
Од пропасти до сад
нас,
Чуј и од сад наше
гласе
И од сад нам буди
Спас!
Моћном руком води
брани
Будућности Српске
брод;
Боже Спаси Боже
храни
Нашег Краља и наш
род.
Подгорица
25. септембра 1911. године.
Нешо К. Станић.
Нема коментара:
Постави коментар