Подгорички Срби
проводили су своје мучне дане, у посту и молитвама¹) та их је нада и кријепила,
те су с тијем тако чврсто очували међу собом вјеру православну - док су до свога
ослобођења дошли.
¹) Данас о посту и молитвама мало се води брига; па
такви у што наду полажу??! Писац
Подгоричани
су сачували морал, којег и данас у својој породици држе као светињу. –
Подгоричанина ни данас не можеш чути, да му
се отргне ријеч, противу светиња, као што се то у новије доба међу неким удомоћало.
Подгорички Срби, који су и по ослобођењу били
у приватној и државној служби, вршили су своју повјерену им дужност тачно и савјестно,
што им служи на част. Но времена се мијењају, заслуге се не цијене, они се дају
забораву.
Данас долазе на владу људи, који не осврћући
се на тачан и поштен рад ваљаних чиновника, него неке из службе уклањају, а друге
на њихова мјеста постављају; па и ако нијесу за тај посао спремни, они га унапређују,
и награђују, а уклоњени обија од једног до другог жалећи се и тражећи узрок његова
уклањања, трпи и страда у нади му дани пролазе, очекујући дако би се повратио и
наградио. Но у тој нади многи су уклоњени чиновници пошли Богу на истину, да се
и њему на ономе свијету жале.
Е како то до скора бјеше. Оно златно доба кад се Црногорцу
што ускрива, на свога надлежнога, или каквог судију, за не правичну пресуду, или
пак на каквог злог племеника пође на Цетиње и пожали се своме Господару, на учињену
му неправду. Господар знајући дух свога милог му народа, испита га у свему; овај
му као на исповијест каже, и ако буде жалитељ у што погријешио покара га; буде ли
му неправилно учињено, одма нареди да му се ствар извади. И тако Црногорац, с истом
торбом без великих трошкова, иде задовољан својој кући. А како бјеше оно златно
доба, кад какав напасник узнемирује свога мирног сусједа, а овај пријетећи му говори:
“виђећемо се онамо под бријест, пред Го сподаром; онамо ђе ћемо обадва гологлави
бити, и ђе се неће гледат твоја сила а моја сиромаштина, него ће ни судити наш правични
Господар”! И с тијем ријечима ућуткао је насилника. – А данас ?! Данас већ није
оно што је до скора било, да господар суди.
Данас Црногорац ако му је што криво, иде од
суда до суда тражећи правицу, Дангубећи и трошећи свој новац, с муком зарађени;
но и поред свега тога опет тако лако не долази до пресуде; та се ствар продужује
мјесецима, па и годинама. Сада су се успоставили и Правозаступници, који бранећи
једне пред властима живе од кр- ваве муке другијех. Правозаступници заиста су потребни
у оним државама у којима су судије свршили правничке науке, па ту онда и правозаступник
потребан је, према за- конима да брани онога који му плаћа а тога још код нас нема.
У судовима на- шим постоје по вишој части они људи, који су учили само четвороразредну
основну школу, или учитељи произведени за судије. Па како те овакви судије с таквом
спремом моћи да каже правозаступнику који је права свршио, да није тако ?!
…………………………………………………?!
Нема коментара:
Постави коментар