уторак, 01. мај 2018.

Закључак Народне скупштине Бокеља одржане 29. октобра 1813. у Доброти


Закључак Народне скупштине Бокеља одржане 29. октобра 1813. у Доброти


“У име Бога амин.      Доброта 29. октобра 1813.

Двије сусједне покрајине, Црна Гора и Бока Которска, прожете патриотизмом и истим осјећањима вјере и части, ослободиле су се Божјом помоћу збацивши француски јарам својом крвљу и жртвама. Оне се једна другој заклињу Господом Богом на вјерност и да ће увијек остати сједињене у сваком случају и догађају.

Пошто су се оне сада ставиле под високу и моћну заштиту трију савезничких држава, Русије, Аустрије и Велике Британије, изјављују у њихово име њихови главари да ће, ако би било када политичке околности приморале  било једну или другу да се подложи било којој од речених држава, обадвије слиједити исту судбину са оним условима и  повластицама које су уживале и за које се надају да ће им и убудуће бити признаване.

Ако би држава која би њима владала била присиљена због ратних прилика да их напусти, у том случају, како главари обију покрајина изјављују и захтијевају, остаће слободне и независне исто онако као што би се слободне и добровољно предале.

Потврђујемо ово наше уједињење и нашу независност и за будућа времена, а ако то буде затребало то ћемо и крвљу нашом потврдити.

Француска се подразумијева за увијек искључена као држава којој би се наше двије покрајине могле подложити, јер би више бољеле да заједно нестану у било којој несрећи него да поново падну под галску тиранију.

У вјеру горњег потписују:

М(итрополит) Петар Петровић.

Алвиз конте Висковић, Тодор конте Ивелић, Василије Ђурасовић (потпис на српском језику), Тодор Ивелић за Општину Паштровићи, Поп Ђуро Лазаровић (потпис на српском језику) у име Општине Грбаљ и трију општина (Маини, Побори и Брајићи), поп Иво Радовић (потпис на српском језику) у име Општине Луштица, поп Филип Костић (потпис на српском језику) у име Општине Кртоли, Андрија Трипковић за Општину Столив, поп Ђуро Лазаревић (на српском) замољен од главара Шкаљара Трипа Петровића који умјесто потписа ставља крст, Мирослав конте Зановић за град Будву, Андрија Трипковић, предсејдник (Општине Доброта), Петар Лазари, вијећник, за предсједника (Општине Прчањ) Јосипа Луковића, Марко-Антун конте Грегорина, пуковник за општине которске територије.”

Антун Којовић – Моје доба  стр. 280-281

Библиотека “Луча”

Графички завод Титоград  1966.















среда, 03. јануар 2018.

70. писмо



70. писмо

Душо моја мила!

Тако ти праведног Бога смилуј се на ме и немој ме више тирански мучити. Тако ми Бога не могу више овако. – Много бих сретнији био да данас никаквог писма нијесам примијо од тебе, него што примих оно писмо, тако хладно и обично.

Душо моја жива жељо буди милостива и великодушна пак се смилуј. Опрости ми ако сам те увриједијо. Грехота ли је да тако немилосрдно поступаш с’ онијем који је на твоју ријеч и жељу оставио оца, дужност, Црногорце, војску и све само да тебе задовољим. Та ти се шалиш. 
Ја Анку из срца љубим као сестру јер је она неописано добра за ме, а ја никог не љубим као тебе. Најпослије зашто да ти о овоме говорим, кад сама знаш како те љубим али ти све то говориш само да ме једиш.

Душо смилуј се тако ти правога Бога. –
Грлим ти златне руке


Твој Мирко

“Звоно” од 12 октобра 1910.










уторак, 02. јануар 2018.

39. писмо




39. писмо

Душо Хени,

Ја сам увјерен да ти је непознато што се једаред десило с нашом вјештицом Миловановићком. – Кад је она долазила на Цетињу она је увијек с Марком Ђукановићем¹) држала говор о једињењу Србства,²) једаред Стево Поповић³) их је затекао у башти турског посланика-министра. Знаш ли душо да је то факт о томе се много говорило. А мој отац је изгрдијо Марка због тога јер је Марко нама свој. – Дакле то је факт.  Они су говорили о једињењу. Дакле ако она ишта више по сад Вама примијети, молим Вас немојте је напуштати, већ јој помените име Марка Ђукановића па ћете видјети како ће се она умирити. Кад ћете амо? Ја се надам да ћеш се задржати најмање по сата и 30 минута.

Али ми искрено⁴) одговори на питања, која ћу ти учинити кад дођеш овде?
О душо мила како си лијепа и слатка.

Како ти је Кињу-Кити? Молим Вас дођите што прије јер мислим много с’ тобом говорити, и о једињењу и о другоме. – Сасвијем ми је жао што сам рекао Анки, да се промијенила наспрам мене. – сад се кајем и добро је молим да ми опрости. Душо, молим те немој се једити, али тако ми Бога Б. иде у вас пречесто. Молим те немој се једити, али ја ћу му наредити, да ријетко иде, јер ће бојим се што примијетити. –

Молим те добро замоли Р. од моје стране да се чешће и тачније виђа са Б. јер ћу вам по сада још више писати. –
Ја се надам да ћемо се јошт који пут састати за О. Кршом.⁵)
Молим те  пиши ми кад би могле Ви доћи амо или за О. Кршом.
-Ја ћу Вас амо, већ од сад очекивати. Молим Вас немојте доћи главном улицом, нек Вам Р. покаже пут – Ви ћете морати доћи кроз шталу пак кроз башту и онда у ономе топломе мјесту. – Сјутра ћу надам се послати Д. К. 200 фор. да исплати Бујлић који му (тобож)  подноси оставку.  Карађорђевић долази у петак.  – Пиши ми који ће се комади играти. Имали што ново? кад дођеш овде показаћу ти једну слику једног господина кога познајеш.

Врло је лијеп. Молим те дођи што пријед, ако можеш вечерас, ја ћу те чекати. – Али молим те сјутра на сваки начин да пођеш онамо гђе смо били у неђељу. – Неће бити опасно. – ја мислим  да би добро било да будем по сада хладан с’ Миловановићем јер ће се они више бојати. – Ја не разумијем зашто се ти и Анка правдате с’ вјештицом кад Вама говори што о мени Ви би јој морали рећи да ћете послати Д. К. код мене да ми он каже шта она говори, пак ће она ћутати.

Душо још су ми уста пуна п…. дл-ка.

-Заиста сам нервозан! Али да да нијеси тако лијепа и да те не љубим одмах бих свршио говор … - На примјер да је на мјесто тебе било која од вјештица, бих био емјоцониран, али од страха и од смрада. – Можеш ли се примаћи 3 метра близу …..? Ја бих пао у несвијест –
Али и она је корисна, јер од смрада мухе умирају, а преко љета има овђе млого муха.

Данас молим те дођи што пријед!
Најсрдачније поздрављам милу Анку.

Грлим ти руке и Кињу-Кити

Мирко




¹) Начелник грађевинског оделења у Црној Гори. Министар Унутрашњих дјела.
²) Ето колику пошто одаје Кнежевић  Мирко највишем српском идеалу.
³) Бивши управник Двора Краља Николе I.
⁴) Читаоци сигурно разуму Кнежевића искрено, те да се не би и сад објашњавало.

⁵) Орлов Крш види раније.



“Звоно” од 23 августа 1910



понедељак, 01. јануар 2018.

38. писмо



38. писмо

Душо Хени,

Сасвијем ми је жао што ми нијеси синоћ искрено¹) одговорила на питање. Кад је тако онда ти нећу учињети оно важно, врло важно питање. Ти ми рече да ће онај Доклесић²) доћи овде на светковину. Ја се надам да га нећете примати ни ти ни Анка. А ја ћу му аташирати једног мојег тајника, те тако ћу знати сваки његов корак. Душан Греговић³) је добар и красан момак. Ми смо с њим кумовали. Ја га много љубим и поштујем, али ријеч ти поштену дајем да више никад с њим нећу говорити ако ти њему пишеш. Заиста, душо Хени, не налазим да је лијеп с твоје стране и да лијепо да ми причаш како пишеш Доклесићу, Греговићу и другијем. Мислиш ли да су ми пријатне онакве приче? Молим те одговори ми што значи “Малом Феђи”, -
Молим те душо пиши ми кад си из Подгорице.

Душо како си ми мила и слатка.

Никад нијеси била онако лијепа као синоћ, само што искрена нијеси била да ми дозволиш да ти Кињу-Кити пољубим.⁴) Мислиш ли да бих икаквој другој пољубио Кињу-Кити сем тебе. Нијесам никад и не бих. – Још нијесам умијевао руку, непрестано држим прсте у уста⁵).

Молим те реци Анки да ми често пише из Подгорице – Кажи те како желите да адресирам  писма? тек дођете тамо пишите ми. –
Одговорите ми што знаде Петровић!)

Ја ћу брзо ићи на Ловћен, а могуће је да ћу доцније и у Никшић. –
Али опет дођите пошто се вратите у оно претопло мјесто? Грлим ти руке ноге и Кињу-Кити, желим ти срећан пут и свако добро здравље.

Твој одани Мирко

П. С. Кад се повратите причаћу Вам све што сте тамо радиле, гдје сте ишле, гдје сте шетале, а с’ ким говориле ит. д.



¹) Његово често помињање искрено биће у току овог писма  читаоцима потпуно јасно.

²) Србин Далматинац

³) Греговић је доскора био црногорски отправник послова    у Цариграду.

⁴) Е сад смо јасни млади књазе.

⁵) А што ли је то Кнежевић Мирко држао синоћ у рукама, те му је тако слатко?

) Глумац 



“Звоно” од 22 августа 1910.