Шћепо Јовов Станић.
У год. 1854-ој чувајући своју стоку у Ћемовско поље, туда наљеже силан Турчин Мехмед
бег Османагић, и наћера коња посред оваца. Шћепо га је молио да му неплаши овце,
но Турчин мало хаје за ту молбу, док најпосле уђоше и у крупне ријечи, Турчин сиђе
с коња, појури пут Шћепа псујући га, извади пушку, с намјером да га убије. Шћепо
видећи, што Турчин намјерава, извади иза појаса нож, те Турчина удари по десној
руци, којему из руке пушка паде, а Шћепо остави браве, и утече својој кући, да браћи
каже; кад се браћа окупише, пођоше на лице мјеста, али код брави не затекоше никога,
те тако браве дојавише кући, а сами се опремише да се бране ако би до каквог нападаја
дошло, но иза тога прискочише људи с једне и с друге стране, те их умирише, али
је ово мирење Станиће скупо стало.
Нема коментара:
Постави коментар