Јово син попа Захарије Лисичића
тих истих година због зулума турског ускочи у Црну Гору, у оближње село Стијену
(у Пиперима). Он је четујући с Пиперима, великих штета Подгоричким Турцима
чинио. Једне ноћи дође Јово у Подгорицу, и испе се на Табљу звату “Бешлића”
више ријеке Мораче, на којој је био неки стари топ, а који је служио за одбрану
противу Црногораца. Јово стави у топ повећу количину пушчаног праха, а поврх
њега придаде пијеска и камења, док напуни топ до грлића; на фаљу стави подужи
фитиљ, и упали га; а сам се склони под морачке пећине, ђе га је друштво
очекивало да виде шта ће се догодити. Кад је фитиљ догорио, и ватра се
дохватила барута, одјекне силни пуцањ, тако, да од његове треске попрскаше
стакла на оближњим кућама, а топ се распане сав у комаде. Поћера је пошла за
Јовом али он са друштвом пријеђе ријеку Морачу, дохвати се Малога Брда, и
побјеже здраво, Јово
је био по наговору Господара Владике Петра I. покушао, да лагумише Везиров мост¹)
на ријеци Морачи, а у намјери, да се Турцима прекине пут из Подгорице – за
Мало и Веље Брдо, ђе се је често долазило до зађевица, али је тај покушај остао
безуспјешан, и тако је Јово свој живот провео у четама до своје дубоке старости
и умро у Пиперима ђе је и сахрањен.
¹) По други пут 1876. год. за вријеме
посљедњих ратова са Турском, поново је покушавано, да се лагумише и обори
Везиров мост, али је и тај покушај промашио, баш као да је срећа хтјела да
очува тај мост (једна од ријетких грађевина) те данас тако корисно служи на
најповољнију комуникациону тачку ове вароши.
Писац
Нема коментара:
Постави коментар