С. Богдановић
“Како је Црна Гора заведена за Голеш планину”
У низу информативних чланака, публикованих у америчким српским и хрватским листовима.
ЊУ-ЈОРК
Српска штампарија Душана Поповића,
384 Second Avenue, New York, N. Y.
1917.
Срби-Црногорци будућем краљу свију Срба
Кад је Никола Петровић, бивши цетињски краљ, извршио све услове на које се
био обвезао према Бечу, предао Црну Гору и изручио црногорску војску Аустро-Мађарима,
на своме бегству за Италију, у Љешу, 8. јануара 1916, нашао је преко 100 избеглих
Црногораца и обратио им се овим речима:
“Црногорци, ја напуштам Црну Гору и идем (бежи!) преко мора, у иноземство.
Овде остаје Његово Краљ. Височанство Престолонаследник Александар, мој узвишени
унук, командант српске војске. Ја вас њему остављам, предајем и слушајте Њега као
што сте мене слушали!”
Ово су биле последње речи последњег цетињског краља српскому народу у Црној
Гори. Ове су речи биле последње његово “збогом”-Црној Гори. И ове су речи избегли
Срби - Црногорци сачували дубоко у својој души. Избацили су из свог срца Цетињског
краља, краља издајника, који их је издао и побегао “преко мора, у иноземство” и
ставили на његово место његовог узвишеног унука, Његово Краљевско Височанство Престолонаследника
Александра, врховног команданта храбре српске војске, који је остао на бранику српске
части и српских идеала.
И тако су, зато, приликом ослобођења Битоља, Срби из Црне Горе, који су се
тада налазили у Паризу, чиновници и студенти, упутили Врховном команданту Српске
Bojске, Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру, брзо јавну
честитку ове садржине:
„Врховном Команданту Српске војске, Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику
Александру
Ми, црногорски чиновници и студенти у Паризу, најодушевљеније честитамо ослобођење
Битоља Вашем Краљевском Височанству, Команданту храбре српске војске и будућем Краљу
свију Срба.
Ми смо срећни што се међу заставама великих народа, који се боре за слободу
и цивилизацију високо уздиже Српска Тробојка, коју су Српски хероји и у најстрашнијим
искушењима високо одржали.
Уверени смо у крајњи триумф Правде, којом ће српско племе доћи до коначног
уједињења.
Чиновници:
Данило Гатало (бивши министар), Милош Ивановић, Миљан Радоњић, Љубомир Крунић,
Ђуро Вукмировић, Гојко Грбовић, Василије Бурић, К. Анђус,
Јеврем Шаулић, Владо Ђуровић, Петар Вукчевић
Студенти:
Ђуро Вукотић, (први рођак бившег црногорског престолонаследника), Бошко Бојовић,
Митар Лазовић, Богдан Ивановић, Радомир Б. Лалевић, Стеван Филотић, Голуб Марјановић,
Милован Вукчевић, Ристо Поповић, Радослав Шурбатовић, Богдан Вујошевић, Нико Зец,
Радивоје Шалић, М. Лисичић.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, Врховни Командант
наше, српске војске, примио је приликом ослобођења Битоља многе лепе честитке од
савезничких влада и од представника нашега народа, али ова је, свакако, с обзиром
на наше, унутрашње српске и југословенске ствари, једна од најлепших и најважнијих.
Срби из Црне Горе, који су се у то време налазили у Паризу, на служби код
Радовићеве “владе”, или под продекцијом њеном, обраћају се Његовом Краљевском Височанству,
Александру Карађорђевићу, праунуку Оца Србије и Врховном Команданту српске војске,
која се данас бори за ослобођење Српства и Југословенства, као будућем Краљу свију
Срба.
Срби из Црне Горе, који су се вековима борили за ослобођење и уједињење Српства,
назиру то ослобођење и то уједињење сматрају као свршену чињеницу.
Србија и Црна Гора су данас једно у ропству; Србија и Црна Гора морају сутра
бити једно у слободи! За нас, Србе из Црне Горе већ не постоје две српске краљевине,
него једна, уједињена и заједничка Српска држава!
А за ту српску државу бори се данас са својим српским соколовима Александар
Карађорђевић.
Он се бори за ослобођење и Црне Горе као и Србије, за ослобођење читавога
Српства, читавога Југословенства!
Живео будући Краљ свију Срба!
Њујорк, јануара 1917. С. Богдановић
Нема коментара:
Постави коментар