недеља, 27. октобар 2019.

Герасим Петрановић - Кратка повѣст Правосл. српског обштества будванскога


(Шибеник, 23. април 1820 – Котор, 18. април 1906)








*****************************************************************

“Има и данашњим даном много заслепљених људи који држе и верују да најбољи начин за наћи мир јесте гледати како ћемо само жеље наше задовољити, да нам се испуни оно што желимо, како ћемо задовољити наше славољубље и наситити наше лакомство, како да имамо свега много и у изобиљу. Но налазе ли они у томе баш мир и спокој? Варају се, одговара Свето Писмо: сокрушеније и озлобленије на путех их, и пути мирнаго не познаша. Наишли су, вели, на пут туге и несреће, јер тако лудо мислећи, нису познали пут истине и мира. И место да нађу себи покој и задовољство, што су мислили наћи кад добију богатство, славу и чести, нашли су у њима немир, бригу, тугу и невољу. Онај само, који у Бога највеће уфање (надање) своје поставља, који се покорава светој вољи његовој, тај једино може се рећи да је право спокојан, миран и блажен. У каквим се год околностима живота налазио свуда ће срећан бити.”

(Бококоторски епископ Герасим Петрановић у беседи о миру, друга половина 19. века)

*****************************************************************


Нема коментара:

Постави коментар