Страница 10

КРАТКА ПОВѣСТ ПРАВОСЛ. СРБСКОГ ОБШТЕСТВА  БУДВАНСКОГА 

НАПИСАО

ГЕРАСИМ ПЕТРАНОВИЋ

Страница 10

будући правосл. озлоєђени, што не могоше и по већем простору обносити є. Речене 1807 г. и опет носише ю по старом обичаю, и осим великога петка іош на Тройчиндан, на Богоявленѣ, о коме празднику светила би се вода на Вельой води.

Осим краснога братскога обичая о узаймном присутствовано на литиє, коя постояше дондѣ међу  Будванцима єдне и друге вѣре, долазаху іош єдни другима на знатниє светковине у цркву; пратили би узаймно  мртваце, кумовали би при вѣнчаню и т. др. Али пошто управитель бискупиє архидиякон Борзи под претньом  одлученя забрани католицима ово узаймно предусретанѣ, мало по мало, вели Koiовић, нестаде га, те се єдни од других у томе раздвоише.

Тридесет и три године стаяла 6 црква скоро неодѣвена изнутра и без правога иконоса. Посве сиромашно и танко у иманю тадашнѣ обштество не могаше потребити за то трошак издржати. Тек г. 1833 нешто оячавши обштинари доведоше валяне грчке иконописце, те им нови предѣл вѣшто израдише. У томе трошку найвише припомогоше Марко Нобиле и Iово Митровић, поморски капетани. Триєстинско прав. србско обштество приложи 400 ф. Године 1863 сва є порта црвеном плочом поплочана и красним зидом обзидана. Споменућемо овдѣ како є  поменути Марко Нобиле, почем в обдарио околне цркве и манастире, све скоро своє непокретно иманѣ цркви Будванской по смрти оставио с тим, да се за спомен душе има купити єдан полиєлей сребрни од 6000 ф. Ако вальда незгоднe икономичне околности у коима се црква пређе налазила, не допустише те се послѣдня воля благодѣтеля Нобила досад ниє у томе извршити могла, надамо се с пуним правом да ће сада црква то тим пре извршити, када са самим приходима црковних главница (16000 ф.) може у неколико година потребиту своту за набавку полиєлеа  прикупити. — Іош нам в овдѣ мило споменути као добротвора црковнога Ђуру Маџаревића, кой є осим