Страница 3

КРАТКА ПОВѣСТ ПРАВОСЛ. СРБСКОГ ОБШТЕСТВА  БУДВАНСКОГА 

НАПИСАО

ГЕРАСИМ ПЕТРАНОВИЋ

Страница 3

Будви. То се лако изяснити дає А кад се сѣтимо познате  противности са стране католич. клира и владе према свима црквама, кое са господуюћом онда римском црквом нису єднако вѣровале. Из тога дослѣдно дає се заключити да оно православних, што є у граду било, насиловани бише под републиком превѣрити. Сам Фарлати у IIliricun sacrum кнь. VII. стр. 221 споминѣ да є г. 1537 (дакле прие рата од  Кандиє) неки свештеник Марко, по народу и єзику славянин, а по обреду латинин, премноге шизматике у  Будви у римску вѣру обратио. И премда є влада она то своє начело и тежню свуда по држави у дѣло привести настояла; ипак, но познатоме лукавству своме, чувала се од насилне навале у томе по селима, гдѣ су православни компактно живили, и обично као храбри юнаци на границама стражарили. Ту би свагда на жестоки одпор наишао сваки, кои би с том опаком намѣром радити хтѣо; као, што Фарлати у горньой кньнзи својой стр. 108 изрично каже, да є узалудно било и ревностно настоянѣ архиєпископа барских около обраћеня жителя паштровских. Напротив по градовима, гдѣ су православни и тако били малобройни. могла є република са подпором рим. клира ту свою намѣру лакше и без страха извести. Насилни прозелитизам явно се по градовима обавляо. По томе мучно би се допуштало у Будви и населявати се православнима, а кои се у граду настанише, те є државна политика у савезу с клирикалном, под обећанѣм да ће тако уздржати неку тобожню тада многозначећу аристокрацию и право грађанства, принудила найпосле превѣрити. Од тих многи и породично име своє са вѣром измѣнише, као: Koiовићи од породице Радуловића из средньих Майна села Црнчана; Бубиhи од породице Личића из крайних майна села Мажиһа: Розе од породице Митровића у Паштровићу; Зановићи из Калудeрца; Медини прозвани Криловићи из Кастеллaстве и т. д.

Када смо, рекао бих. сотим доказали да є пра-