Страница 12

КРАТКА ПОВѣСТ ПРАВОСЛ. СРБСКОГ ОБШТЕСТВА  БУДВАНСКОГА 

НАПИСАО

ГЕРАСИМ ПЕТРАНОВИЋ

Страница 12

споразумлѣнѣ међу жительима обадва закона владало, наилазимо да є ради почасти єдно мѣсто туторско давано лицу западне цркве, као н. пр. кнезу Мирославу Зановићу. Одкако се г. 1809 под Дандолом уредила управа обштина црковних, бираю се пет тутора и избор шалѣ се на  потврђенѣ духовной и политичкой власти. За важни послове црквене позиваю се истина на савѣтован и остали отмѣнии обштинари, коє є одвећ користно; али будући  зависи то од волѣ тутора, требало би да се нарочитим уставом одреди, да осим туторства буде за неке послове и особито црквено вѣћe.

Када є изашла забрана копати мртваце по црквама, православни носили су найпре своє мртваце у оближньи манастир св. Петке. Год. 1837 обштина купи на явной дражби пред градом єдан комад землѣ зване блато, и дѣo є дан одреди се за укопалиште православних; и ту коє из цркве, коє богатим прилозима г. 1848 ограде себи црквицу, коя посвећена буде год. 1849 на славу св. Арханђелу Михаилу. Дугачка є 9 аршина, широка 5, висока 4. Неће се вальда још дуго изгледати да се већ єдном иконос обоядише.

Казаћемо овдѣ и свештенике кои су цркву будванску, и коим редом послуживали. Приє тога споменућемо, како су и наши Будванци за времена млетачке владе, уживали право као и остале градске општине по Далмации, да себи парохе бираю; али се свагда премда узалуд од ньих тражило да избор овай од латинских Епископа потврђен буде. Тако проведитор Анзоло Емо на тужбе правосл. Будванаца декретом 13 Нов. 1714 уништио є учинѣни од  изванреднога проведитора против у ньйове волѣ избор пароха Марка Любише, и наредио да у томе они слободно право бираня имаю, наравно стим, да га лат. епископ потврдити има. — Колико се из писама дознати могло, ови су пароси у Будви били:

1. Поменути Марко Любиша од г. 1714.

2. Никола Давидовић из Паштровића протопрезви-