Страница 9

КРАТКА ПОВѣСТ ПРАВОСЛ. СРБСКОГ ОБШТЕСТВА  БУДВАНСКОГА 

НАПИСАО

ГЕРАСИМ ПЕТРАНОВИЋ

Страница 9

коє се почеше тражити станишта и магазе, обштинари побояше се да им се црква нова не узме за войничке потребе, те похитише и у неподмазаной и непоплочаной цркви службу божию служити, склонивши на просто од дасака иконос. Посвећена є у славу пресвете Тройце.

Іош од год. 1800 почеше православни у Будви свршивати явно црквене обреде и ван цркве, као: носити св. Причешће по кућама болестницима, обнашати по граду литию на велики петак и. т. д. Да би у томе савршено слободни били, заишту од тадашнѣга грађанскога и воєнога заповѣдника генерала де Бради заштитни декрет, кога им изда, поред све противштине од стране већине мѣстних римокатолика. Ево га: Желећи услишати умилне прошнѣ многобройнога народа грчкога закона у Будви, и не налазећи што противу доброга реда да им се допусти искано по обсежниєм простору ношенѣ литиє на велики  петак, на то већу част и славу Господа Бога, наредих да речена лития обноси се испод тврђаве силазећи улицом госпође Белафузе управо до средиштне пияце, и околивши исту поврати се истом улицом у цркву. Када би се пак случило да и латини имаю на исти дан велики петак, грчка лития изаћи ће пошто се латинска сврши и врати у свою цркву, истим начином кой постои у граду Котору и пр. Додає се у томе декрету да у томе нема нико православне изнемиривати под казан тамнице на кралѣвском броду.

Црковни обред овай, (вели каноник Koiовић у рукопису своме: Memorie patrie del canonico Kojovich Budense) свршиваху православни свагда са найвеhом сяйности, побожности и у найболѣм реду. Слоге ради и любави, коя постояти има међу саграђанима без разлике вѣре, позиваху из почетка православни на литию особито знатниє  католичке породице, али мало их се позиву одазиваху; и од то доба и православни престаше долазити на католичке митиє. Од г. 1801 пак до долазка Руса у Будву (1807) ниє  ношена лития,