Страница 2

КРАТКА ПОВѣСТ ПРАВОСЛ. СРБСКОГ ОБШТЕСТВА  БУДВАНСКОГА 

НАПИСАО

ГЕРАСИМ ПЕТРАНОВИЋ

Страница 2

Будући намѣрени говорити овдѣ о правосл. србcкoме обштеству тога града, потребито є пре свега да дознамо време када се оно установило. Оне незгоде, коє сретаю  обично историка, када жели писати о стварима из старих времена, коє се тичу славенства уобште, а особито правосл. цркве напосе, стаю и нама на пут, да би могли са поузданом и обширном историчком извѣстности о будванском правосл. обштеству казивати. Оскудица у староме историчком градиву опажа се и овдѣ яко. Да іош по срећи страни писци коє у приватнима, коє у званичнимa  писмима, ако ће и мимогрeд и с другом можда намѣром, не споменуше о нашой цркви и обштинама по Далмации, мучно да би данас и до онога малога знаня о томе доћи могли, коє разбиранѣм оних страних писама имати  можемо. Такови извори служили су и мени у описиванню обштества будванског, коє ако и површно, и за многе можда од малога интереса, врѣдно є и занимльиво за нас прав. Далматинце побилѣжити, да се и то иначе не изгуби.

По єднина приє кандиcкога рата (1669) ниє било у Будви, правосл. Србаля. Ми се о томе яко сумнямо, него паче  држимо да их є приє тога рата бити морало. Као што горе  рекосмо, Будва била є кроз дуго времена под политичком управом србских, а кашнѣ зетских кралѣва и господара, кои су овамо често долазили и са породицом својом становали. Може ли се разумно мислити да они у овоме мѣсту своє цркве, а и своих єдиновѣрних не имадоше; или да би они забранили православнима у граду своме населити се, када се још узме у обзир да є народ околних мѣста тако рећи до градских врата допирући, као кнежине Паштровићи, Майни, Браић, Грбаль, и т. д. голи правосл. био, кои, као и данас, сву свою трговину с градом и у граду воде, и домаће своє потребе из града намирую. Што пак у прва времена, особито за Млетачке ваде. не наилазимо у исмима на правосл. жителѣ у