недеља, 27. октобар 2019.

Страница 4




КРАТКА ПОВѣСТ ПРАВОСЛ. СРБСКОГ ОБШТЕСТВА  БУДВАНСКОГА 
НАПИСАО
ГЕРАСИМ ПЕТРАНОВИЋ


Страница 4


вославия у Будви іош од старине било, ако су и незгодне околности учиниле, те га кашнѣ за неко време скоро сасвим нестаде, - врѣдно є да разаберемо, како се ово обштество устроило. У правосл. србству тако є споєна црква и народност, да без храма божиєга србске породице и не броє се међу обштине. Рећи ћемо дакле найпре како правосл. Будванци до цркве своє дођоше. Служили су се од непамћених времена малом єдном црквом, посвећеном св. Савви освештештеноме (6 дек.). Ова в обраћена олтарем к истоку, од поднева гледа к мору. На западньой страни ове црквице лежи римски манастир св. Мариє. И по ономе што смо о старосѣдиоштву правосл. Будванаца горе рекли; и по положаю црквице св. Саввe са олтарем к истоку: a и по сада изглађеном надпису єдном у цркви св. Мариє ћирилским словима и србским єзиком (gotticis caracteris et sermonis Rasciani, вели Фарлати), и напослѣдку по томе, што Фарлати на горнѣм мѣсту каже, да су противу онога славянина презвитера Марка устали били особито Фратри, и да га из цркве св. Мариє истисну, коя црква да є тек послѣ нѣгове смрти 1550 предана Францишканима: по свему дакле досад реченоме судећи, држати се може, да су обе оне цркве iош за времена србских и зетских господара припадале православнима; шта више, да є исти презвитер Марко славянин, на кога се толико навальйвало, био парох за правосл. жителѣ у Будви. Али на какове в кашнѣ неволѣ православиє ударило било, ниє чудо- те послѣ изађе као да є црквица св. Саввe римокатоличка, и да припада браһи Францишканима, кои за болѣ потврђенѣ свога права  ставише над врати на слѣдећи надпие: Ecclesia fratrum minorum; а србски онай надпис на цркви св. Мариє изгладише. Сила, вели се, Бога не моли. Ако и за неволю, наши се Будванци томе подложише, примивши ону цркву као на уживанѣ: али своє старинско право на ню сваком приликом доказати трудише се.






Нема коментара:

Постави коментар