Страница 5

КРАТКА ПОВѣСТ ПРАВОСЛ. СРБСКОГ ОБШТЕСТВА  БУДВАНСКОГА 

НАПИСАО

ГЕРАСИМ ПЕТРАНОВИЋ

Страница 5

Ови су уговори, под коима допуштено буде кашнѣ правосл. у оной црквици служити. Морали су давати Францишканима на годину 6 либрица воска, или толико у новцу, и уздржавати є о своме трошку. На дан храма служили би Фратри вечерню и мису, и то найпре на истом олтару на ком и православни; али када се дознало, да єдном неки поп Крсто, пошто се миса свршила, даде добро изaпрaти, св. трапезу, католици не допустите да се на оной трапези више миса служи, него учинише себи нарочити олтар пред иконосом.

Пошто се брой правосл. Србаля у Будви помножао, намислише распространити речену црквицу. Томе се не само снажно одупрѣше клир римски и влада маѣтачка; него им се јоште забрани да на стубовима около цркве учине тезу єдну, да се заклоне у време службе божиє од кише и зла времена. Жестоке се због тога свађе и немири у мѣсту породише међу жительима єдне и друге вѣре, услѣд чега многи православни люто страдаше. Митрополит црногорски Данило, кой є тада духовну управу и над Боком имао, свойски се био заузео код Проведитора которскога да се православни оставе у мирноме уживаню речене цркве; али све настоянѣ нѣгово не имаде успѣха. Проведитор Анзоло Емо одговара Митрополиту под 19. Нов. 1716 просто, да наши немаю право на ону цркву него фратри, шта више жали се на православнога свештеника у Будви, што є тобож пренебрегао показати свою дужну покорност и поштованѣ према апостолскоме викару Леону; у остало  увѣрава Митрополита, како он, проведитор, поштує пречастни грчки закон и т. д. Види се да се Митрополит поред свега тога яко заузимао и код Сената за ову ствар, пишући г. 1717 у Млетке своме єдном приятелю: “Овамо є, вели му, велика мутня и рат на цркву и закон, а не знамо заповѣдаю и ово господа млетачка. Или тко од себе чини; радите - да се црква у Будву огради и т. д.