Крсто Митровић - Свадбена пјесма у Будви

“Босанска вила”  бр. 8 1892

Свадбена пјесма у Будви

(Из Боке Которске)

Још малашан бјех у мајке

Заљубих се л'jепе Маре,

Пођох молит” мајку моју,

Да ми проси л’јепу Мару.

Срдито ми одговара:

„Нећу Мару за невјесту!"

Ал се Јово мајци куне:

„Али Мару, ал' ни једну !

„Проврћу се калуђером

„Градит’ мосте крајем воде,

„Ђе ђевојке све доходе,

Да би дошла л'jепа Маре“.

То је чула мајка Маре,

Ђе је чује, поручује,

Ђе је види, ту је кара:

„Бој се, Маре, калуђера

„И његове аваније,

„Да те змија не уије !“

Маре мајку не слушаше

Узе в'jедро, те на воду,

Кад на воду, млади Јово,

Обије јој руке даје:

„Бе си, Маре, жељо моја ?!“

Маре му се молијаше:

„Пушти мене до мој’ мајке,

„Да ја мајци воде додам,

„Опет ћу ти натраг доћи“.

„Ела, Маре, жељо моја!

„Ја ћу поћи на пазаре,

„Купићу ти л’jепе даре !

„И цревице од телета,

„И коретац од скрлета,

„Да ти мајци срце пукне

„И мојојзи и твојојзи.“

Забиљежио Крсто Митровић