Стево Срзентић
(1865 - 1941)
Прослава Краљева
рођен-дана у Будви
Будва, 25, септембра
24. т. мј. могло се је видјети на разним мјестима по вароши Будви гдје се
поједини и групе задржавају читајући родољубиви проглас на грађанство издан од стране
предсједника овдашње општине г. Стева Срзентића приликом наступајућег рођен-дана
његовог Величанства Краља и Господара.
Тај проглас пун
родољубља и одушевљења заслужује да остане запажен и да се с њим упознаду наши
читаоци, те га ево у цјелости доносимо:
„Суграђани!
Сутра освиће радосни дан
нашем српском народу, сјутра сви држављани наше проширене Краљевине славе сретни
седамдесет трећи рођендан Његовог Величанства Краља и Господара Николе I.
За нас приморце ово је
први пут да можемо јавно и отворено прославити овај радосни дан, први пут да
можемо слободно на овој српској свечаности дати одушка нашим племенитим
осјећајима пуне љубави и оданости према витешком Краљу и Господару поносите
Црне Горе и према сјајном сретновладајућем Петровића Дому.
Ови прирођени осјећаји,
које су нама наши мили претци на срце ставили, ми смо их увијек са насладом
rajили и нашу дјецу у том духу његовали, поред свега тога што су нас државни
пребоји дијелили, а полицијске мјере пријечиле.
Суграђани!
И ако ратно стање, у
којем се налазимо, не допушта нам да онако свечано, онако сјајно прославимо
овај радосни дан, како то сви из свега срца желимо, ипак ми ћемо га одушевљено
поздравити и весело прославити као честити грађани и вјерни поданици.
У ту сврху окитимо наше
куће заставама и саговима па похрлимо Божјем Храму да Свевишњему захвалимо за
овај сретни дан и да му се из свега срца најтоплије помолимо за драгоцјењено здравље
и дуг живот нашег љубљеног Владара, да дочека да се испуне Његове узвишене
жеље, које је из Младости Своје гајио за срећу и напредак читавог српског
народа.
Живио наш витешки Краљ
и Господар Никола I.".
25. освануо је лијеп и
ведар дан као да је и природа хтјела да снама подијели радост овог значајног по
нас дана — кад је Бог даровао српском народу великог сина обдареног проницавим
умом државника, витештвом Обилића и надахнућем пјесника. На свачијем лицу могло
се је опазити задовољство јер грађанство слави дан на који првих година није
смјело показати никаквог одушевљења ако неће да се уброји у „издајнике“.
Варош је искићена
заставама. У 10 сати забрујаше звона са овдашње православне цркве позивајући
народ да се помоли Богу за дуги живот онога који је из ране младости тежио да
витешкој браћи Бокељима скине ланце и придружи их својој малој Црној Гори.
Пред црквом је
постројена чета Браића за одавање војних почасти. Црква је пуна народа, а
чинодјејствовао је овдашњи парох г. Божидар Митровић, који је окупљеном, у св.
храму, народу држао дирљиву бесједу — онакву какву може држати Србин свештеник
и одушевљени слуга свога народа који је дочекао један од најрадоснијих дана у
своме животу. Тај говор г. свештеника Митровића заслужује да се сав изнесе
овдје, али усљед Недостатка мјеста навешћемо неколико из њега, као:
„Данашњи дан опомиње
нас да смо ступили под сретну владавину Његовог Величанства, кога је премудрост
Божија одредила, да буде господарем оне мале али витешке Црне Горе; да буде
одушевљеним српским пјесником и пророком чије се пророчанство данас испуњава.
Њега је свемогућа воља Божија подигла на Краљевски Пријесто зетских Владара
Војислава и Бодина, те златном круном њиховом тражи стару ђедовину српске земље
зетскога краљевства, а бритком сабљом Бега Ивана гони и тамани душмане српског
и словенског народа. Данашњи је дан радостан и весео за све поданике Краљевине
Црне Горе, јер је на данашњи дан 25. септембра 1841 г.
засијало оно српско
сунце, које својим сјајем и данас сија на обзору Краљевине Црне Горе. То је
сунце 1. августа и нас обасјало златном слободом, коју смо одавна чекали а
којој се нијемо баш сада надали.......“
Послије благодарења
чиновништво и грађанство упутило се у овдашњу мјесну команду предвођено
обласним управитељем г. Ђ. Зеновићем, командантом мјеста г. пор. Р.
Хајдуковићем и предсједником општине Срзентићем, гдје су г. г. обласни
управитељ и командант мјеста примали честитке, а послије тога г. управитељ
Зеновић пред присутним грађанством и војском подигао је кратку али пуну
патриотског осјећања здравицу за дуг живот узвишеног Краља Господара. Иза њега
подигао је здравицу командант мјеста г. Хајдуковић. Пред окупљенима држао је
говор г. Срзентић предсј. општине, у коме је истакао оно што је осјећао сваки
поштени Србин у до сад пoтлaчeној Боци. Сви три говора пропраћени су од
окупљеног народа френетичним усклицима: „Живио Господар“.
Што је особито овдје
морало свакога дирнути, то је, да су на честитање дошле и наше врле Српкиње да
и оне пожеле дух и срећан живот витешком Краљу.
Иза овога наступило је
народно весеље уз пјевање наших лијепих пјесама. У вече је варош била
освијетљена, а на пијаци је било пјевање, које је трајало до пола ноћи уз
највеће одушевљење присутних.
За вријеме весеља стиже
отпоздрав од њ. Вел. Краља на поднесеној му честитци, као и од команданта
Ловћенског Одреда Њ. Кр. Височанства Бригадира Књаза Петра, које је отпоздраве
прочитао уз пригодни говор присутни секретар обл. управе г. Јовановић. Читање
је попраћено одушевљеним
усклицима: Живјели!
Тек послије пола ноћи
свијет се разишао. Дај Боже да још дуго година славимо овај радосни дан, а
нашем љубљеном владару желимо да се остваре његове жеље на корист и понос милог
му народа.
П. В.
“Глас
Црногорца” бр. 54 1914.
Нема коментара:
Постави коментар