Уговор Владике Рада и Алипаше о Грахову

 

    

Уговор Владике Рада и Алипаше о Грахову

 

Граница херцеговачко-црногорска бјеше за Црну Гору најтеже питање. Сукоби су били многобројни и готово сваког дана тако, да је Гагић предлагао Владици Раду, да повуче ускоке с границе и насели их негдје у унутрашњости земље.

 

У љето 1842. готово да је дошло до боја. Војске су биле већ постројене једна према другој, сам Владика био је пред војском, која се улогорила на Грахову, а Али-паша био је на самој граници. Мјесто боја, заслугом Владичином, дошло је до примирја. Примирје је заказано на 10 недјеља, или тачније од 12. јула до 23. септембра, с тим, да се до тога времена лично састану Владика и Али-паша и учине прави мир. ¹)

 

Готово мјесец и по дана прошло је у преговорима, гдје ће бити мјесто састанка. Владика је и овдје побиједио и одређено је мјесто састанка Дубровник, према Метковићу, како је тражио Али-паша.

 

Владика је стигао у Дубровник 31. августа, а Али-паша 8. септембра. Сјутра дан, 9. септембра, започели су преговори и за три дана били су готови. Уговор је потписан 12. септембра. Преговорима су присуствовали окружни капетан дубровачки барон Рознер и окружни капетан которски Ивачић.

 

У 2. тачци уговора питање Грахова и Ускока остало је отворено, јер је Али-паша изјавио, да нема пуномоћија од порте, да се о том разговара, али се обавезује, да ће израдити код порте, да се образује једна мјешовита комисија, која ће то питање расправити. Ако Порта ово не учини до 1. јануара 1844. остаје слободно Владици и Алипаши, да се о овом питању спораумију, како за најбоље нађу.

 

Приближавао се 1. јануар 1844., а од Портине Комисије није било ништа. Владика ургира код Али-паше, да се донесе ријешење за Грахово и Ускоке. Али-паша пристаје и опуномоћује Осман-агу Зворничанина, а Владика свога секретара Димитрија Милаковића, да сврше овај посао. Делегати су се састали у Котору и у присуству окружног капетана Которског Ивачића 28. октобра 1843. г. потписали „сенет или трактат“  у 4 „пункта“, као анекс уговору од 1842.

 

Да напоменем само, да су се и Али-паша и Османага потписали турски.

 

¹) Први мир чињен је 20. октобра 1838. Оригинал овога уговора ја нијесам могао наћи, али се он у руском преводу налази у писму Татишчеву од 28.-Х.-1838. (CLV.)

 

Уговор и анекс гласе:

                                                                  I.

 

Дошавши у Дубровникъ како владика црногорски Петаръ Петровићъ Нѣгошъ, кавалеръ руски, тако и везиръ херцеговачки Алипаша Ризванъ-беговићь, кавалеръ турски, и саставши се предъ два чиновника цесарска (предъ господиномъ барономъ Карломъ Роснеръ цесарскіемъ окружніемъ капетаномъ и предъ господиномъ Гавриломъ Ивачићемъ, цесарскіемъ окружніемъ капетаномъ Которскіемъ) разговорите се о границама између независне области Црне Горе и пашалука херцеговачкога, нађоше за праведно и добро и међу собом утврдише:

 

1-о Да граница између Црне Горе и Херцеговине починюћи одь врхъ Кома Кучкога до Драгаля, остане онако исто као што є сада, то єстъ да єдна и друга страна и по сада држи и ужива оно што коя сада држи и ужива.

 

2-о Будући, да везир ъ херцеговачки не може безъ своє старіє власти рѣшити ништа касателно Грахова и Ускока, зато, онъ се обвезує, да ће писати Порти отоманской, да она исходатайствує єдногъ чиновника аустрискога и єднога рускога, кои ће заедно съ турскіемъ чиновникомъ доћи, да они развиде и пресуде око Грахова и Ускока, какогодъ ти чиновници о томъ учине, тако се и владика црногорски и везиръ херцеговачки обвезую послушати нихъ у свему относительно Грахова и Услока, а дотле Грахово и Ускоци и съ ньима погранична мѣста да остану у ономъ станю у коме се сада налазе. – У случаю, пакъ, да чиновници предпоменута три двора не би дошли до првога януарія хиляду осамъ стотина четрдесетъ четврте (1-ог януар. 1844.) године, онда како се о томъ нагоде међу собомъ владика црногорски и везиръ херцеговачки тако и да буде, а до тога времена изъ реченіє мѣста да се не може нико своеволно иселити одъ оніэ кои остао на єдну или другу страну, но ће се ко сада нашао, ту да стои и ако би ко своеволно прешао на другу страну, да га има повратити єданъ другоме.

 

З е Штогодъ би се догодило до горепоменутога рока, а то есть до 1-га януарія 1844. године између люди, кои су под ъ власти владике Црногорскога и оніє подъ власти везира херцеговачкога, то да имаю люди, кои ће од едне и друге власти, за то на границу одређени бити, извиђети, правду учинити и кривце каштигати.

 

Ови трактатъ, начинѣни у два еднака екземплара, своєручно подписую и печатима утврђују како владика црногорски тако и везиръ херцеговачки.

 

 Дано у Дубровнику 12. (24) септемврія 1842. год.

 

(М. п.) Али-паша херцеговачки

 

Владика Црногорски  

(М. п.) П. П. Нѣгошъ.

 

 

ІІ.

 

Прошасте 1842. године у септемврію мѣсецу саставши се у Дубровнику Херцеговачкій Везиръ Али-паша Ризванбеговићъ съ Црногорскимъ Владиком Петромъ Петровићемъ Нѣгошемъ, учинили су Трактатъ, коимъ су утврдили миръ међу пашалукомъ херцеговачкимъ и независимомъ Црномъ Горомъ, па да бы та миръ тврђи и постояніи быо, нашли су за нуждно, да се вишепоменутоме трактату прибаве и ова 4 пункта:

 

1-о На граници међу Херцеговиномъ и Црномъ Горомъ, да се съ єдне и съ друге стране метну пандури, да чуваю од рђавіє люди, кои бы прескакали крiюћи и по ноћи и тамо и амо, и кадъ ухвате лупежа или злочинца, да га имаду предати оной власти, од ъ коє онъ зависи, да га она кастига;

 

2-о Да нема никакавъ Црногорацъ прелазити у Херцеговину безъ пасапорта, нити Херцеговаць у Црну Гору безъ іолъ –  тескере;

 

3-е Люди, кои добро мисле и раде, обично не путую ноћу по горама пограничнима, зато пандури кои чуваю границу, ако се догоди да нађу кога ноћу, па нема пасашорта или іолъ — тескере, нека га ухвате и предаду нѣговой Власти одъ кое онъ зависи и коя ће извидити за нѣгово поведеніє, ако ли се такавъ човѣкъ не бы хто дати у руке пандурима и почео бы бранити се съ оружѣмъ у рукама, таквога пандури могу и убити, за коєга неће се више ништа питати ни истраживати;

 

4-о Одъ садъ унапрієдъ, кадъ бы побѣгао кой бѣгунацъ с єдне стране на другу, да га нема примити нити бранити она страна у кою є побѣгао.

 

На предречена 4 пункта, кои служе за допунѣнѣ ономъ 1842. године у Дубровнику учинѣномъ у горѣ споменутом трактату, и комъ се придодає особитый сенетъ и трактатъ за Грахово и Ускоке данасъ учинный и подписаныи по заповіеди везира херцеговачкога одъ нѣговогъ посланика Османъ-аге Зворничанина, а по заповієди Владике Црногорскога одъ нѣгова секретара Милаковића - утврђує се вѣчный миръ и добра слога међу Херцеговиномъ и Црномъ Горомъ дужъ границе одъ врхъ Кома Кучкога до Драгаля.

 

Овай сенетъ или трактатъ кои є начинѣнъ у два еднака екземплара, у присутствію ћ. к. боко-которскога окружнога капетана Господина кавалієра Гаврила Ивачића, подписую и съ печатима потврђую одъ имена Везира Херцеговачкога нѣговъ посланикъ Османъага Зворничанинъ, а одъ имена Владыке Црногорскога, нѣговъ секретарь Милаковићъ.

 

У Котору, 28. окт. (9. ноемвр.) 1843. године.

 

(М. п.) Османъ-ага Зворничанинъ,

 

(М. п.) д. Милаковић, секретарь,

Манастир Стањевићи - Купопродајни уговор

                                                  Манастир Стањевићи

Стањевићи 6. маја 1839.

Хиљадуосастотридесетдевете

Его Високо Преосвештенство, Господин Петар Петровић Његош, Митрополит Црногорски и Брдски и проче саглашенију пристајањем и уговором Главарах од Нахијах Црногорскијех закончава следујушчији формални Контракт од куповини и продаји Л К. К. Дејтвитеијнијем Губерналнијем Совјетником Војводом од окружја Бококоторскога господином Гаврилом Ивачићем, именујушћи потребиту област дејствовати на име и за Преузвишенога Австрискога Правитељства.

Перво, Его Високо Преосвештенство, Господин Петар Петровић Његош, Митропилит Црногорски и Брдски и проче сагласенијем пристанком и уговором Главарах од Нахијах Црногорскијех продава и представља за себе, свое прејатнике и насљеднике и проче властито и свободно сопство Манастира од Стањевића са црквом, кућама, сограждениама и свиема земљама без изнимја истоме Манастиру принадлежних све сходно описанијем учињеном члену настојашче погодбе, Преузвишеноме Австријскоме Правитељству доводи истоме Правитељству свако свое сопствено право без изјатија за погођену цијену од 17. 000 (седамнаесттисућа) форинти у сребру, како је договорено.

Второ Продаја се односи на сљедујушча добра са свим дјеловима која му припадају, тј.

А/Манастир Стањевићи по имену Св. Троица, са двориштем, магазином и Црквом која је издвојена, према истоку, а са сјевера и југа граници са добрима који припадају самом манастиру, и са запада са путем.

Исти Манастир содржава авлију, пет коноба на волат испод Манастира, једна друга коноба на волат испод магазина, и двије скале од камена које воде на први под на коме је једна тераца покривена према собама и других пет мјеста и кужина и скале од камена које воде на други под.

1.       Овај под содржава седам мјеста и двије скале од камена које воде на трети под, који содржава шест мјеста и једну кужину, и два друга мјеста повише соба од другог пода на запад.

          Согражденије, у опште ест у стању пропадања, посебно неки покрови, неки тавани, врата и прозори.

          Поменути магазин има улазак у авлиу и содржава једно мјесто на волат и друго једно мјесто на први таван и скале од камена.

          Покров овог магазина јест у стању пропадања.

          Црква назвата Св. Троица има два мјеста на волат и двоје врата и једно мјесто са скалама повише придворја, и звоник са једним малим звонцетом.

          Б/ Једна мала кућица, покривена са тиглама, у којој је пећ.

          В/ Друга кућица зидом ограђена близу горе речене.

          Г/ Једна штала код горепоменуте кућице полураскривена.

          Д/ Друга штала за сијено покривена тиглама.

          Е/ Једна зграда на волат напуштена у којој бјеше Млин брашнени.

Содржаније под В, Г, Д, Е, постављене су спрема Манастира и граничи од истока с путом од запада, сјевера и југа с манастирском имовином.

Ж/ Једна земља зовата Стањевићи, спрема манастира, која граничи од истока с путом с пећом с шталама и магазинима за сијено од манастира, од запада са комунскијем пасиштем од сјевера са другом земљом манастирском именоватом Перај Бријег¹, а од југа с потоком.

Страна узграђена за врт има двије третине дана орања, које износи 300 Квадратних Клафтера*.

Страна ораница има два дана орања простора, то ест 900 Квадратних Клафтера.

Страна ливада има 9½дана орања простора или 4275 Квадратних Клафтера.

У овој земљи има 15 топола, 17 дубова, и мало осталог растиња.

Е/ Једна земља пошумљена дубовима на исток од Манастира, која граничи од истока с путом и с комунскијем пасиштем, од запада с путом и с Манастиром, од сјевера с Кршом именоват Орсеник² и Ђаконовић, од југа спутом и комунскијем метехом Рудина.

Страна шуме има 91 дан орања поверхности или К. К. 41. 150, страна ораница од истока један дан орања или 450 К. К. и други комат оранице испод Крша Орсеник² 1/3 дана орања, или 150 Квадратних Клафтера.

Други комат ове земље од југа је обрађено као врт, има три четврти дана орања, или 337 Квадратних Клафтера поверхности, и гумно посалиџано с плочама и зидом опкољено.

З/ Једна земља зовата за Трудово, која граничи од истока с потоком и са Ивом Зецом, од запада с главицом Трудово, од сјевера с путом, а од запада с Зецом и Манастирском имовином.

Ова земља содржава седам дана орања, или 3150 Квадратних Клафтера поверхности.

И/ Једна земља зовата Прапратни до за Трудово која граничи од истока са Ивом и Марком Зецом, од запада с главицом Трудово, од сјевера с Манстирском земљом а од југа с фамилијом Зечевом.

Ова земља и ораница од једног дана орања, или К. К. 450.

Ј/ Једна земља зовата Андрије Иванова Зграда, која граничи од истока с Ивом Каписодом, од запада с фамилијом Зечевом, од сјевера с комунскијем пасиштем, а од југа с Манастирском имовином. Ова земља има четири дана орања, или 1800 К. К. поверхности.

К/ Једна земља ораница од пет дана орања, или 2250 К. К. именовата у дно Андрије Иванова Зграде и Гомила на Дебео граничи од истока с Каписодом и потоком, од запада с Зецом од сјевера с Манстирском имовином и с Каписодом.

Л/ Једна земља зовата Ограда у Распутњи³ До с међама, која граничи од сваке стране комунскијем пасиштем, и која има дванаест дана орања простора то ест 3. 30 К. К. узрађених, и 2250 К. К. за пасиште, са зидинама од двије кућерице сухомеђице раскривене.

М/ Једна земља зовата Ограда около Станкова камена⁴ и Дубоког Дола, с међама која граничи од сваке стране с комунскијем пасиштем, има 5. 850 К. К. поверхности, или тринаест дана орања, од којих шест (6) оранице и седам (7) пасишта с младим дубовима.

Н/ Једна земља именовата Ограда Грабље, која граничи од истока с путом и с Шканатом, од запада с Радом Браићем и с комунскијем пасиштем, од сјевера с потоком, од југа с комунскијем пасиштем. Ова земља има 8550 К. К. или деветнаест дана орања, шест од којих ораница, два неузрађене и једанаест за пасиште.

О/ Једна земља именовата Бобовиште, која граничи од истока с потоком, од запада и југа с Каписодом од сјевера комунскијем пасиштем.

Ова земља неузрађена и за пасиште има петнаест дана орања или 6975 Квадратних Клафтера поврхности.

П/ Једна земља именовата Перај Бријег¹, која граничи од истока с путом од запада с комунскијем пасиштем од сјевера с Ђаконовићем а од југа с Манастирском имовином.

Ова земља има 3600 К. К., или петнаест дана орања узрађених и два и по дана орања за пасиште у страну звату Јаришта Доња.

Р/ Једна земља именовата Берштанов Кам⁵, која граничи од истока потоком, од запада с Ђаконовићем, од сјевера с Чалмаком**, а од југа с потоком.

Ова земља је ораница од седам ипо дана орања, или 3375 Квадратних Клафтера.

С/ Једна земља именовата Катина Вода, која граничи од истока и запада са земљом Нерштанов Кам⁵, горе поменутом од сјевера с Чалмаком* а од југа с Манастирском имовином.

Ова земља је од 1575 К. К. или од три и по дана орања, од којијех два дана оранице и један и по за пасиште.

Т/ Једна земља зовата Пањ Камен која граничи од истока с Андријом Кнежевићем, од запада с Луком Бевењом, од сјевера с Марком Кнежевићем а од југа с путом.

Ова земља има 1. 800 К. К. поверхности, то ест четири дана орања, од којих 3 дана оранице, а један дан пасишта.

У/ Једна земља именовата На Врх Споданице која граничи од истока с Андријом Кнежевићем, од запада с Комунскијем пасиштем од сјевера с путом а од југа с главицом зовата Спаданица⁶.

Ова земља има три и по дана орања простора, или 1575 К. К., то ест два дана оранице а проче пасишта.

Ф/ Једна земља зовата на крај Бадаи Доца⁷, која граничи од истока с Крстом Кнежевићем, од запада с потоком, од сјевера с Савом Кнежевићем а од југа с Јовом Бевењом.

Ова земља има 3375 К. К. поверхности или 7 ½ дана орања четири од којих оранице а остало пасиште.

Х/ Једна земља именовата Лужина под Дубовом⁸, која граничи од истока с Ђаконовићем, од запада с Андријом Кнежевићем, од сјевера с Томом Кнежевићем, а од југа с Лазом Кнежевићем. Ова земља је за пасиште и неколико стабала, и има 2.025 К. К., или четири и по дана орања простора.

С/ једна земља именовата у Доњи Дрењаник⁹ и Андријина Вода која граничи од истока и запада с Томом Кнежевићем, од сјевера с Манстирскијем имањем, а од југа с Савом Кнежевићем и Вуком Ђаконовићем.

Ова земља има 3375 К. К., поверхности, или 7 ½ дана орања, четири и по од којих оранице а проче мјешовито и за пасиште.

Ц/ Једна земља пасишта именовата Точило под Паштровницом, која граничи од истока и сјевера с комунскијем пасиштем од запада с Андријом Кнежевићем, а од југа с Савом Кнежевићем.

Ова земља је кршевита с старијем дубовима, има 900 К. К., или два дана орања поверхности и једну клачину. У страну зовату Јаришта Горња.

Ц/ Једна земља именовата На Берштановицу¹º, која граничи од истока с Филипом Кнежевићем, од запада и од југа с Манстирскијем имањем, а од сјевера с Андријом Кнежевићем.

Ова земља је ораница неузрађена, и има петанаест и по дана орања, или 6975 К. К. поверхности.

Ш/ Једна земља именовата у Јаришко Ждријело, која граничи од истока с горе поменутом земљом. На Берштаниц¹º, од запада с путом, од сјевера с Андријом Кнежевићем, а од југа с Ником Шумаром.  

Ова земља је ораница од пет дана орања или 2250 К. К., поверхности.

аа/ једна земља именовата На Гумно¹¹која граничи од истока с путом од запада с Комунскијем пасиштем а од сјевера с Марком Кнежевићем, а од југа с Комунскијем пасиштем.

Ова земља има 4050 К. К., или девет дана орања, од којих 3 ½ оранице а 5 ½ неузрађених и за пасиште.

У истој земљи су мјесто с једним гумном посалиџано с плочама, и зидине једне штале поземљуше.

бб/ Једна земља именована Пољушина¹², = неузрађена, која граничи од истока с поменутом Манастирском земљом назватом На Гумно, = од запада, сјевера и југа с Комунскијем пасиштем.

Ова земља има три дана орања или 1350 К. К. поверхности.

вв/ Једна земља именовата у Рупице, =која граничи од истока с Керстом Кнежевићем, од запада и југа Комунскијем пасиштем, од сјевера с потоком.

Поверхност ове земље износи 4275 К. К., или девет и по дана орања, пет од којих оранице, а проче за пасиште и мјешовита шума.

У страну зовату Голиш.

гг/ Једна земља именовата Миличин Долац¹³, =која граничи од сваке стране с Комунскијем пасиштем.

Ова земља је ораница, неузрађена, и има 1125 К. К., или два и по дана орања поверхности.

У страну зовату Под Спиле.

дд/ Једна земља именовата Марковић Продо, која граничи од истока и запада с комунскијем пасиштем од сјевера с Бевењом а од југа с Кнежевићем. Ова земља содржава један и по дан орања, или 675 Квадратних Клафтера поверхности.

ђђ/ Једна земља именовата Под Мале Спиле, која граници од истока с Шумаром од запада с путом, од сјевера с Кнежевићем од југа с Кнежевићем.

Ова земља има 2. 475 К. К., или пет дана и по орања, цетири и по од којих оранице, а проче за пасиште.

ее/ Једна земља именовата До за Мале Спиле, која граничи од истока и запада с Томом Кнежевићем од сјевера с Манастирскијем имањем а од југа с Комунскијем пасиштем.

Ова земља је ораница и има један дан и четврт орања, или 562 К. К. поверхности.

зз/Једна земља именовата До на Ракиту¹⁴, која граничи од истока с Шумаром од запада путом, од сјевера с Комунскијем пасиштем а од југа с Кнежевићем. Ова земља има четири дана орања простора, или 1. 800 К. К., три дана орања од којих оранице, а проче за пасиште.

Очитује се да све три горе писане земље свободне су од сваке теготе и равнијем начином и од кметичне теготе.

Треће. Кесаро Краљевски Губерални Совјетник, Воевода од Окружја Боко-Которскога, Гаврило Ивачић прима за име и за конат од узвишенога Аустријскога Правитељства продају горе поменутих добара са свим правима истиема добрима принадлежашћима изабрајаћи и давати пред Главарима Нахијах Црногорскијех у руками Его Високо Преосвештенству Митрополиту Црногорском и Брдском Господ. Петру Петровићу Његошу, цијену согласно погођену за речену продају од флорината 17. 000 (седамнаест тисућа) у сребру, коју суму Господин Митрополит очитује и изнесује да јест точно у своје руке примио и да је с истом сумом совршено подмирен и довољан.

Четврто. Обје стране ренунцијавају на учијењење добарах и, на коју другу закониту правност, за вишу или мању цијену, обично од истијех добарах, взаимно продатијех и купљенијех, у силу од које ренунције предречена цијена нагођена и избројана разумјети се има установљена и непоколебита од взаимене задовољности с обијех странах.

Пето. Его Високо Преосвештенство, Г. Петар Петровић Његош, Митрополит Црногорски и Брдски с Главарима од Нахијах Црногорскијех увјеривају приспјезатеља, то ест Австријскога Правитељства да именује продато јест свободно од свакога дуга да није подложно ничесовој служби или теготи и обвезивају се Австријскоме Правитељству ову продају бранити од којегод противности закона одузимања свога противног за 30 година.

Шесто. Примијена погођена сума од форинта 17. 000 (седамнаест тисућа) одпуштена квита, спочитају већ своје примљено од стране продаваца у истинито дејтитељство и мирно одержаније горе поменутијех добарах, која су прешла у његову власт у силу настојашче од које год противности безпокојствија и препнества.

Седмо. Его високо Преосвстенштво Господ. Петар Петровић Његош Митрополит Црногорски и Брдски с соглашенијем пристанком и уговором главарах Црногорскијех Нахијах, за себе и за своје преснике и насљеднике дозвољава да ови контракт учињен у троструки оригинални Екземплар, два екземплара од којих остаће при Австријскоме Правитељству, буде преписан у Официји од Подложенија (Спотека) сушћи при К. К. Претури од Будве за обдржати сваки законити успјех.

Осмо. За свима ј нужно разумјети да настојашћи Контракт јест подложан Австријскијем Гражданскијема Законима то је од више изнешенија и потврдива за предупредити сваку различитост и следоватељно, по истема Австријскијема Законима Гражданскиема имаће бити изнешена и раздужена слова и сљедствија содржана у истоме Контракту, и која од истога Контракта происходи.

Девето. Продавац, то ест Его Високо Преосвештенство Господ. Петар Петровић Његош Митрополит Црногорски и Брдски и с њим согласно и договорено главари Нахијах Црногорскијех овден присуствујушчи и који пристају овоме Контракту, ренунцијавају за себе за њихове претнике и насљеднике и за онијех који приказивају Нацију Црногорску и исту Нацију, свакијем правом јавненијем особенијема врху поменутом Манастиру, принадлежашће потврдива и од њихове стране настојашчи Контракт од куповине и продаје.

Толико закључивају согласно обје стране и потврђивају с њиховијема потписима и потписима Главарах од Нахијах Црногорскијех, пред два свједока, с приложенијем њиховијех Печата.

Од Нахије Црничке

Сердар и Сенатор

Марко Пламенац

Перјаник Петар Филипов

Од Ријечке Нахије

Сердар и Сенатор

Филип Ђурашковић и

Перјаник Никола Пејовић

Од Нахије Катунске

Сердар и Сенатор

Мило Мартиновић

Капетан Перјаника

Никола Калуђеровић

Од Нахије Љешанске

Војвода и Сенатор

Чокета Ускоковић

Перјаник Бутор Перов

Од Нахије Бјелопавлићке

Сердар и Сенатор

Рамо Бошковић

Војвода Јован Кнежевић

Од Нахије Пиперске

Сенатор

Тодор Божовић

Перјаник Петар Марковић

 Владика Црногорски

 П. П. Његош

Федерико Орешковић капетан свједочи бројање новца.

N 138/839 S. G. R. Претурa Будва потврђује да је примила уредно и тачно протокол о записнику присутних потписника Н. Сердар и Сенатор Марко Пламенац, Перјаник Петар Филипов, Сердар и Сенатор Филип Ђурашковић, Перјаник Никола Пејовић, Сердар и Сенатор Мило Мартиновић, Капетан Перјаника Никола Калуђеровић, Војвода и Сенатор Чокета Ускоковић, Перјаник Бутор Перов, Сердар и Сенатор Рамо Бошковић, Војвода Јован Кнежевић, Сенатор Тодор Божовић, Перјаник Петар Марковић, Владика Црногорски Петар Петровић Његош, као и господин Капетан Федерико Орешковић, и Спиридон Грати, потврђују да су својеручно метнули своје потписе и крсте који се виде на дно овога уговора о куповини и продаји.

Код цар. Кр. Претуре

Будва, 7. Мај 1839.

Крисомали (Crissomali)

Нотарска канцеларија потврдјује да је потписани уговор о куповини и продаји под ознаком Н 138, уписан у регистар за годину 1839, под словом А и на странама П. 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29.

Код Цар. Кр. Претуре

 За Нотарску Канцеларију

 Бернади (Bernadi)

 Повјереник

 Вератур (Veratur)

Будва 7. Маја 1839.

* Клафтер – 3.6 м³

Примједбе, објашњења и исправке pobori.com-а

Топоними који се помињу у уговору а који су или погрешно назначени или су се другачије називали:

¹ Перај Бријег је пашњак између Плоче, Алексина Доца и оранице Под Ливадом на Стањевићима. Често се назива и Перовабријег, посебно често у облику „Преко Перова Бријега, од Перова Бријега....“.

² Орсеник, Крш Орсеник је засигурно тадашњи назив или грешка у писању за Вељи Ошаник, стјеновито испупчење-главицу у подножју Вратна и Забија који истовремено представља и границу између Горњих и Доњих Побора у том дијелу поборске планине.

³ Распутњи До је Распутни До.

⁴Станков Камен је Станков Крш.

⁵ Берштанов Кам и Нерштанов Кам је Брштанов Крш.

⁶ Спаданица је Споданица.

⁷ Бадаи Долац (Бадаи Доца) се највјероватније односи на Радов Долац, који се тада могуће тако називао, мада се сад користи искључиво као Радов Долац, Радова Доца, Радовијем Доцем и сл. Упоредити са Перај Бријег – Перовабријег под тачком¹.

⁸ Дубова (под Дубовом) се односи на шуму звану Дубови западно од Андријине Воде.

⁹ Доњи Дрењаник је назив за Доњи Дријенак.

¹º Берштановица или Берштаниц се односи на пашњак Брштановице на Горњим Јариштима, како се сад назива.

¹¹ Земља на Гумно се сигурно односи на гумно и тор Кнежевића на Цуцин Гроб на Горњим Јариштима, како се сад та цјелина назива.

¹² Пољушина се односи на пашњак и ораницу Паљушина на сјеверном дијелу Вељег Јаришњака (т 960) на Горњим Јариштима, још увијек неузрађену.

¹³ Миличин Долац је вјероватно тадашњи назив за Миличину Ледину која се налази на највисочијем/сјеверозападном дијелу Паштровнице, источно од Голиша а изнад Васиљева Крша.

¹⁴ До на Ракиту је могуће назив за ораницу која се сада назива Локва.

**Чалмак се односи на братство Чармак, које је комплетно исељено у Улцињ.

Luko Zore - Cavtat

 

Cavtat

 

Piše †prof. Luko Zore

Uredio A. Vučetić 

 

 

Cavtat je mala varošica na moru, dapače na morima, jer je uprav poluotok, i more ga odasvud plače osim što se s južne strane drži kopna uzanijem jezičkom zemlje. Kažu da je prije bio pravi otok, i da taj jezičak zemlje nije drugo nego kasniji nasip da se otok spoji s kopnom, a da ne treba mostova ili lada za općenje s otokom. To spojenje zbilo se za cijelo negdje srednjega vijeka, kad je prestala već opasnost navale s kopna; a da je Cavtat bio otok, jamče nam i ostanci zidinâ s kopnene strane i njekadašnja vrata od Cavtata, koja su otok branila od kopna. To je bio udes sviju gradova i varoša na našem moru, te su se čuvali i branili od nasrtaja divljih četa te su prodirale na Balkan i jedna drugu sustizale. U varošima i gradovima ostao je latinski i grčki elemenat, kojim je u prastaro vrijeme bila posijana obala duž sinjeg mora. To nam potvrđuju i imena raznijeh mjesta grčka i latinska, a Cavtat na osob, koji potječe od lat. civitate, jer kad se novi grad Dubrovnik podigao, stanovnici novog grada nazvali su staru postojbinu, odakle su došli in civitate vetera, i odatle je Cavtatu ime. Slovenska pučka etimologija izvodi mu ime iz glagola cavtjeti, što nije nego pusta želja ili zanos za ugodnijem i slovenskijem izvorom onoga mjesta.

Po latinskom imenu mjesta lako je prosuditi i njegove stanovnike. Oni su davno bili grčko-rimske krvi, a to su bili svi stanovnici Epidaura, uništene grčke a kasnije rimske naseobine, koja je negdje bila između Konavala i Cavtata. Cavtat je odista bio luka Epidaurova i postaja brodova, a Epidavar grad ležao negdje u Konavlima, po svoj prilici na polju konavoskom, gdje se sad ore i sije. To nije nikakvo čudo; i na foru u Rimu prije iskopina oralo se i sijalo.

Da je pravi grad Epidaur bio negdje na polju konavoskom, jamči nam trag rimskoga trgovačkoga puta, koji se dijelio od Epidaura i kosom brda vodio u gornju Trivuniju, sadašnju Trebinjsku oblast. To se i danas golijem okom može razabrati. Da je Epidavar bio odaljen od mora put Konavala, dokazuje i vodovađa, biva Canalis, odakle Konavlima i ime, jer se vide još tragovi od grade rimske vodovade, kojom su Rimljani iz gornjih Konavalâ, iz sela Vodovađe svratili vodu kroz Epidavar na more. Da je Epidavar bio na moru, nije trebalo onako iz daleka vodit vodu, kad glava žive zdrave i obilne vode bješe im na ruku sasvim blizu i to na Obodu, selu više Cavtata. Pa da svijeh ovijeh razloga nema položaju davnog Epidaura, matica Epidaura u Grčkoj i položaj ondje njegov to bi nam bistro očitovali. Očevidac nam priča da zemljište u Grčkoj, gdje je Epidaur, posve je slično fizionomiji zemljišta našijeh Konavala i Cavtata. Davni grčki naseljenici, kad su obilazili ove naše obale, uvidjeli su da Konavli i Cavtat nalikuju njihovoj matici zemlji, gdje je Epidavar, i tu su se nastanili i nadjeli ime novom mjestu ime svoga novoga grada. Očevidac nam dalje priča da u matici grčkoj Grad je podalje u kopnu, a na moru mu je pristanište, jednako kao što su Pirej i Atene.

Svi ovi razlozi kažu bjelodano da je Epidavar bio podalje od mora, a da je Cavtat bio pristanište. Ne poričemo ovijem da nije bilo naseljenika u Cavtatu i okolo njega ; ne poričemo ni to da je i sa njekakvoga kataklizma more progutalo i poplavilo mnogo primorskijeh zgradâ, i da se i sad na oko vide u moru razvaline i ribari katkad izvade ulomaka rimskoga mozaika. To sve ne uništava očite dokaze, gore navedene, da je pravi grad rimsko-grčki bio podalje od mora.

Kad je ovo sve ovako, čudom se je čuditi da naše vlasti za državni ugled i za dobrobit onijeh stanovnika nijesu se još ni makle da se počne drevni Epidaur iskopavat. Tà to nije bio mali gradić, nego veliki trgovački grad, koji kad bi se iznašao, postigli bi za cijelo umjetnijeh i stvarnijeh stečevina.¹

Kod crkve sv. Ivana² u Konavlima našao je i proučio znani g. Evans ovaj natpis: D. M. Q. Fulvio I filio Il vir jure dicundo et Taurae maximae uxsori eius Taurus maximus et fratres titulum posuere. Zlamenit je ovaj natpis, jer gdje su duumviri sjedali tu je bio Municipium Romanum. Taj Municip rimski biće bio baš oko crkve sadašnje sv. Ivana (masnika), a to je zabilježeno i dodano poznatom Evansovu „Antiquarian Researches in Illyricum, Westminster 1883.

Bilo kako bilo, Cavtat za vrijeme staroga Epidaura nije se tako zvao, nego mu to ime siže u doba kad su stanovnici staroga Epidaura iselili i namjestili se na ostrvo, gdje je sad grad Dubrovnik, pa nazivali Cavtat prama novoj postojbini starijem gradom in civitate vetera, a to nanı potvrđuje i naziv talijanski Cavtata Ragusavecchia.³

Kako se zvao Cavtat za vrijeme Epidaura, ne znamo; može bit isto Epidaurus, ili prosto luka (portus), ili postaja brodova (statio navium) ili inače što je izbjeglo povjesti od zaglušne tamne pomrčine onijeh vremenâ. Ima neko mjesno ime Prudijesi (â) što je očito grčko i još se tako zove neki položaj ispod fratarskog manastira prama ratu. A ima i latinsko ime punta, što je ostalo u nazivu zapadnoga dijela od Cavtata, a narod to zove rât ili punta od rata. Svakako za stalno se ne zna, je li u starodavno vrijeme Cavtat imao osobito ime ili ne, ali to nam ništa ne smeta u nastavljanju naše pripovijesti, koja ide za tijem da u pravoj svjetlosti iznese sve prilike, koje su pratile mjesta i vremena, o kojima je riječ.

Naj prije dakle grčko-rimski je elemenat bio u Cavtatu, pak susljedno latinsko-romanski; onda talijanski, dok osvoji srpski, koji danas je ondje jedini.

Ali nema baš mnogo vijekova, da se Cavtat poslovenio ; tä još nijesu izumrle posve potonje porodice iz romanskoga vremena, a stanovništvo tokom srednjega vijeka dobivalo je prirasta iz Italije, i tako su se množila imena talijanska, ali poplavi slovenskoj nije moguće bilo odoljeti, jer i te talijanske porodice, bez prirasta slovenskoga elementa, posve su se bile posobile, i ako polovinom minuloga vijeka još je bilo u Cavtatu ljudi, koji su slabo srpski govorili.

A da bude potpunija slika, gore nacrtana, navesti ćemo nekoliko porodičnijeh imenâ latinskoga izvora koje su dijelom izumrle a dijelom još žive, ali posve poslovenjene. Evo ih : Bianchi, Casilari, Fagioni, Finelli, Girardi, Lalli, Nardelli, Natalini, Pacassi, Romano, Tobino, Zecchinelli i ost. Na mjesto ovijeh nadošli su iz Konavala : Bijelić, Bogišić, Bratić, Brautović, Kušelj, Letunić, Malošević, Petrić, Rajičević, Skurić, Stanoš, Vragolov, Zore i ost. Ovi su potonji pregalaštvom i neumornijem nastojanjem navukli na sebe svu trgovinu i promet, a oni su prvi većinom izumrli ili osiromašili. Udariše čili na umorne, i došljaci se popeše, a starosjedioci poklekoše; to je ono prirodno razvijanje što se i u Dubrovniku pojavilo i svuda gdje svaka borba postoji između staroga i novoga elementa, te se vrši što je Gundulić pjevao:

 Ko je gori eto je doli,

A ko doli, gori ustaje.

 Sadašnji Cavtaćani su oštroumni, domišljati, hitri i lukavi, a tako su bili i stari, ako je vjerovat nekijem poslovicama, koje glase:

 

1. Otišao u oni čas, u koji Cavtaćani k Petrovoj crkvi.

2. Da je bilo dobro g ...., bili bi ga Cavtaćani izjeli.

3. Pridavat razlog s Captata, i ost.⁴

 

 *************************************************************************

 

¹ Kursiv je Uredništva, koje ovim svraća pažnju Povjerenstva Za Očuvanje Starih Umjetnih Spomenika u Beču i drugih pristojnih vlasti na historičku istinu o opstanku starog Epidavra i na ovu opasku pokojnikovu.

 

² Ovo o Evansovu natpisu prenijeli smo iz opaske pokojnikove tekstu, u sam tekst.

 

³ Epidavar je, prije ove naseobine Raguze, davno bio izveo još jednu, jer se nalazi i Epidaurus na Prevlaci, a to je zapadno od Oštre Punte. Po svoj prilici to je bila naseobina velikoga Epidavra, kao što je Dubrovnik izvodio svoje naseobine po Balkanu (Trgovište = Novi Pazar) i nazivô ih Dubrovnik. Naseobina Epidavra na Prevlaci spadala je u Bokeške gradove.

 

⁴ Poslovice iz rukopisa Male Braće u Dubrovniku, što je u Zagrebu štampao Daničić.

 

 

"СРЂ - SRĐ"  бр. 2    1907.