Распис ђенерала Јанковића

 

Краљ Никола и Божидар Јанковић

Распис ђенерала Јанковића

Број 1847

19 октобра 1914.  

Цетиње

 

 

19. октобра 1914.

Свима командама.

 

Према извештајима појединих команданта у последње време учестали су случајеви одрицања послушности и пљачке у војсци. Тако за непуна два месеца избила је побуна и били су случајеви одрицања послушности чак и целим јединицама у једанест батаљона од 35 батаљона офанзивне групе црногорске војске, намењене за акцију Босни, као и више случајева пљачке.

 

Овакве појаве досад су  причиниле огромне штете нашим успесима у Босни и на другим странама. Те појаве, поред надмоћности непријатељске, биле су и један од најважнијих узрока, што је наша офанзива ка Сарајеву претрпила неуспех и што смо сада приморани да се држимо одбране на Дрини.

 

Чежња за пљачком чак учинила је, да смо код Херцеговачког Одреда ту скоро изгубили положаје Гат, Кобиљу Главу и друге, које смо скупим жртвама од непријатеља отели били.  

 

Према томе, ако се овоме злу не стане енергично на пут, ако све старешине од највишег до најнижег не предузму врло озбиљне и најстрожије мере, да се одржава ред и дисциплина у војсци, као и ако се и сами војници не окану ових изгреда, онда тешко

да ћемо остати на положајима, на којима се данас наша војска налази, но врло вероватно може и сама Отаџбина доћи у тежак и безизлазан положај.

 

Продуже ли се овакве појаве непријатељ ће врло лако однети победу над овако недисциплинованом и међу собом завађеном војском, а тада је неминовна опасност и за саму област Црне Горе, јер ће непријатељ под таквим околностима без довољно отпора доћи да пали црногорска села и уништава имовину свега становништва, да убија, мучи, безчасти и у ропство одводи црногорску нејач. Да се ова опасност, штета и срамота избегне једини је начин, једино је средство то, да се сви војници сете своје свете дужности према Отаџбини, Краљу и нејачи својој, да буду послушни својим старешинама, да одржавају ред и дисциплину у својим командама и да се сложни и сбратимљени снажно и храбро одупру непријатељу онако, како су то Црногорци увек и раније чинили и како њиховом јуначком имену и доликује. Иначе буду ли се и надаље појављивали слични горепоменути штетни и немили случајеви, команданти ће одмах стављати кривце под суд, који треба да је неумитан и да најстрожије законске казне примењује, не презајући да изрекне и смртну казну над оним војницима, који одричу послушност и уопште руше ред и дисциплну у војсци и доводе своју Отаџбину до пропасти.

 

Командант ће у овом смислу издати потребне наредбе и заповести и предузети све нужне мере, да се одлучно свакоме нереду и неправилном поступку, па ма од кога то долазило, на пут стане. Старешине, пак, са своје стране морају при овоме бити нештедимице строги, али у исто време и врло правични, иначе ће и сами одговарати и пред законом и пред Отаџбином.

 

Начелник штаба ђенерал Бож. Јанковић

1937.