Изјава Црногорских официра
Приликом изласка из заробљеничких логора и
нашега ослобођења, а у циљу нашег држања и рада те на основу и у духу
досадашњих наших погледа и изјава налазимо за потребно и овим путем нагласити:
1. Да је данашњи рат, који је донео слободу свему југословенском племену, поведен и довршен за остварење наших националних идеала, надчовјечанским подвизима, обилном савешћу, високим умом и беспримјерним пожртвовањем од стране витешке српске, југословенске Србије.
2. Да је Црнагора, као вјековни поборник и
заштитник слободе и јединства српског народа, овај рат поздравила и повела с
највећим одушевљењем и самопрегоријевањем са своје стране, те су оданошћу и
радом народа и крвљу најбоље своје снаге, тај свој завјет достојно искупили и
војска и народ Црнегоре.
3. Да је Црногора, поред свих својих
историјских заслуга, тежња и жртава за слободу своје браће, поред пуног права
да поносито у друштву с осталим дјеловима нашег племена, буде темељ наше
општенародне зграде, ипак изашла и пред собом, својим народом пред јавношћу
обиљежена испод тих заслуга и принешених жртава.
4. Да је за такав положај, у који је доведена
Црна Гора, једини виновник и одговорник званичност црногорска, а то је владар
Црнегоре с његовим домом и његовим политичким и војним савјетницима, јер
очигледно излази да је та званичност, ти фактори су и у миру тајно заводили несрпским
путем Црнугору на друм и у оквир непријатељских тежња, а у току овога рата и у
најкритичнијем моменту по српско племе, по представника његова, они су мучки и
бездушно том представнику националне снаге и моћи стављали небратске препоне, а
као завршени чин тих препона приредили с непријатељем и грозну и нечасну
катастрофу својој држави, треснули о земљу снагу, слободу и име Црнегоре,
одузели браћи братску потпору и гнусним начином бацили под ноге непријатеља
свога славно оружје црногорско.
5. Да су ти званични фактори, ради нискога и
ускога сепаратизма, ради династичких интереса и бестијалне себичности, отишли у
издају оданог им народа и државе, у издају српске мисли и дјела, те тим чином
навукли нечисту завјесу на сјајну прошлост Црнегоре, на њене свете аманете, на
свијетле гробове и на витеш. дух свагда борбене и поносне Црнегоре,
разрешавајући самим тим народ свих обзира, веза и обавеза, према њима.
6. Да народ и војска сваки исправни политички
радник, сваки часни и савјесни официр и војник, радник и грађанин - једном
ријечи, сваки чисти и честити син Црнегоре, дубоко осјећају и свјесно сваћају
колико им високу дужност диктује савјест да издајнике домовине, злочинце народне
слободе, гробаре српске мисли, доведу пред свој суд, пред суд мученичке крви и
зноја народног, суд гдје има дати своју ријеч увријеђена душа и част, живот и
српско име Црнегоре.
7. Да Црногорци тај суд и захтјев траже и тражиће
док не остваре без обзира какву ће форму узети ријешење о државном склопу опште
куће ослобођених Југословена: без обзира на какве назоре и државне разлоге
водећих српских и југословенских политичара.
8. Да на том гледишту остајући и тим путем корачајући
ми црногорски официри поздрављајући нови живот наше нације и сједињујући се с
њом, тежимо унијети сву љубав и полет, сву моралну, умну и физичку силу на
уздигнуће и сјај слободе и јединства државе Срба, Хрвата и Словенаца.
У име 450 црногорских интернираних официра:
одбор:
командири:
Јован Жижић, Блажо Божовић, Ново Гилић, Јован Вуксановић, Спасоје Лазаревић
капетани:
Мило Кењић, Љубо Новаковић
поручник:
Љубо Полексић
Босанска Пошта, Сарајево.
Нема коментара:
Постави коментар