Изјава Црногорских официра

 Изјава Црногорских официра

 

Приликом изласка из заробљеничких логора и нашега ослобођења, а у циљу нашег држања и рада те на основу и у духу досадашњих наших погледа и изјава налазимо за потребно и овим путем нагласити: 

1. Да је данашњи рат, који је донео слободу свему југословенском племену, поведен и довршен за остварење наших националних идеала, надчовјечанским подвизима, обилном савешћу, високим умом и беспримјерним пожртвовањем од стране витешке српске, југословенске Србије. 

2. Да је Црнагора, као вјековни поборник и заштитник слободе и јединства српског народа, овај рат поздравила и повела с највећим одушевљењем и самопрегоријевањем са своје стране, те су оданошћу и радом народа и крвљу најбоље своје снаге, тај свој завјет достојно искупили и војска и народ Црнегоре. 

3. Да је Црногора, поред свих својих историјских заслуга, тежња и жртава за слободу своје браће, поред пуног права да поносито у друштву с осталим дјеловима нашег племена, буде темељ наше општенародне зграде, ипак изашла и пред собом, својим народом пред јавношћу обиљежена испод тих заслуга и принешених жртава. 

4. Да је за такав положај, у који је доведена Црна Гора, једини виновник и одговорник званичност црногорска, а то је владар Црнегоре с његовим домом и његовим политичким и војним савјетницима, јер очигледно излази да је та званичност, ти фактори су и у миру тајно заводили несрпским путем Црнугору на друм и у оквир непријатељских тежња, а у току овога рата и у најкритичнијем моменту по српско племе, по представника његова, они су мучки и бездушно том представнику националне снаге и моћи стављали небратске препоне, а као завршени чин тих препона приредили с непријатељем и грозну и нечасну катастрофу својој држави, треснули о земљу снагу, слободу и име Црнегоре, одузели браћи братску потпору и гнусним начином бацили под ноге непријатеља свога славно оружје црногорско. 

5. Да су ти званични фактори, ради нискога и ускога сепаратизма, ради династичких интереса и бестијалне себичности, отишли у издају оданог им народа и државе, у издају српске мисли и дјела, те тим чином навукли нечисту завјесу на сјајну прошлост Црнегоре, на њене свете аманете, на свијетле гробове и на витеш. дух свагда борбене и поносне Црнегоре, разрешавајући самим тим народ свих обзира, веза и обавеза, према њима. 

6. Да народ и војска сваки исправни политички радник, сваки часни и савјесни официр и војник, радник и грађанин - једном ријечи, сваки чисти и честити син Црнегоре, дубоко осјећају и свјесно сваћају колико им високу дужност диктује савјест да издајнике домовине, злочинце народне слободе, гробаре српске мисли, доведу пред свој суд, пред суд мученичке крви и зноја народног, суд гдје има дати своју ријеч увријеђена душа и част, живот и српско име Црнегоре. 

7. Да Црногорци тај суд и захтјев траже и тражиће док не остваре без обзира какву ће форму узети ријешење о државном склопу опште куће ослобођених Југословена: без обзира на какве назоре и државне разлоге водећих српских и југословенских политичара. 

8. Да на том гледишту остајући и тим путем корачајући ми црногорски официри поздрављајући нови живот наше нације и сједињујући се с њом, тежимо унијети сву љубав и полет, сву моралну, умну и физичку силу на уздигнуће и сјај слободе и јединства државе Срба, Хрвата и Словенаца. 

У име 450 црногорских интернираних официра: одбор:

командири:

Јован Жижић, Блажо Божовић, Ново Гилић, Јован Вуксановић, Спасоје Лазаревић

капетани:

Мило Кењић, Љубо Новаковић

 

поручник:

Љубо Полексић

Босанска Пошта, Сарајево.