Прваци Морачке нахије о издаји краља Николе и његове Владе

Прваци Морачке нахије о издаји краља Николе и његове Владе

 

Господину бригадиру Милошу Меденици у мјесту 

Господине бригадире,

У овдашњем логору интернираних купе се потписи на политичку изјаву, која у ствари није друго, него солидарисање са познатим Вам чином издаје Црне Горе и српског народа. Велимо познатим Вам чином, јер је од краља Николе, шефа његовог штаба, његове владе, како оне са њим изашле, тако и оне у земљи, јавно преко новина признат а истовремено и од команданата појединих одреда пред војском објављен. 

Што су господа нашла за умјесно, да изјаву завију у форму саучешћа поводом смрти црногорског принца Мирка, то је ствар њиховог укуса, али што ми Вама као потписнику те изјаве морамо упутити ово писмо, то је ствар вашег осјећања дужности према племенима: ровачком, морачком и усташком и наше право као преставника тијех племена. 

У крвавим божићним данима 1915 наша су племена обиљежила своју племенску границу са крвљу више од 500 (пет стотина) својих мртвих и рањених синова. Мојковачки вијенац јесте и остаје тајни споменик традиционалног јунаштва наших племена и њихове још никада неускраћене готовости на смрт за домовину и њену слободу, али Морачани, Ровчани и усташи никада не могу и неће заборавити, да су са сусједним племенима зидали крваву пирамиду од кости кајбољих синова у истом моменту, када је Ловћен издајом, без иједног опаљеног метка, предат непријатељу. Послије Ловћенске издаје свакако је било јасно, да је мојковачка контра офанзива вршена под Вашом командом, била војнички непотребна и политички сумњива. 

Кашње сви смо разумјели, да је њена једина сврха била да се нашим племенима пушчаним и митраљешким прахом замрачи вид и топовском риком заглуше уши, да не виде и не чују Ловћенску издају и да изгубе временску могућност протеста против ње. 

Мојковачка битка, просуђивана са становишта војничке целисходности и политичког момента, у коме се догодила, није друго, него зликовачко стријељање наших саплеменика, за које нам неко мора одговарати, а нема ко, него ловћенски издајник. До овога момента ми смо вјеровали, да сте Ви невин у злочину, извршеном против наших племена на Мојковцу, и ни за часак нијесмо сумњали, да ћете и Ви с нама заједно, када зато вријеме дође, позвати кривца на одговорност. Међутим Ви сте на путу да се солидаришете са отвореним чином, горепоменутом изјавом, а ако од ње не одустанете, постајете саучесник у злочину против наших племена и у моменту нашег обрачуна а он мора доћи, бићете нужно предмет лоших напада заједно са осталим кривцима, и то чим прије, што ћете и иначе Вашом горњом изјавом у највећем степену усколебати нашу досадашњу вјеру у Вашу невиност. 

У смислу до сада наведеног позивамо Вас овим путем, пошто сте већ одбили наш позив за усмени споразум, да свој потпис са изјаве тргнете и да га у будуће ни на какву сличну изјаву не дајете. 

Изволите примити и овом приликом увјерење о нашем поштовању. 

Карлштајн, 9-III-1918 по новом.

 

Ком. Сава Лазаревић

Ком. Мато Вујисић

Народни посланик Јанко Тошковић

Народни посланик Никола П. Јовановић

Ком. Спасоје Лазаревић

Др. Секуле Дрљевић, народни посланик

Кап. Бошко Бошковић

Кап. Илија Анђелић

Поручник Јагош Лазаревић

Јанко Дрљевић