Umberto Ranieri Carlo
Emanuele Giovanni Maria Ferdinando Eugenio di Savoia
Ivo je imao lik i brkove Kralja Umberta
M. Pavićević
Из младости Ива Војинова – Вране
Иво Војинов с надимком „Врана“ родом је Мартиновић из Бајица. Иво није био луд, но више, што би се рекло, „шерет” и познато је, колико је он забављао озбиљнога и намргођенога Лазу Костића, кад је овај био на Цетињу. О Иву се прича много анегдота, које махом нијесу за штампу, али се њему приписују и многе пословице, по којима се види, да је Иво био духовит човјек. Иво је радо говорио у стиховима и у загонеткама.
О Иву сачуван је и један “историски“ докуменат. То је писмо Мишана Мартиновића своме брату војводи Марку. Не види се ни гдје, ни кад је писано то писмо, али нема сумње да је писано у Цариграду, камо су Црногорци у ово вријеме готово искључиво ишли на печалбу. Писмо се налази у фасцикули аката Књаза Данила за 1859 годину, па је ваљда тада и писано.
Писмо гласи:
“Од мене Мишана Стеванова Мартиновића поздрав мојему брату војводи и сенату Марку Драгову Мартиновићу. - А сада ти шиљем Ива Војинова дома у сургун, да баре(м) доноси дрва тој ђеци, зашто ружна челебија метне по двадесет ружа низ прси па између Гркиња да ми га виде ту љепоту, а мајка му у прошњу иде. И шћаше он да иде на ђабу, да ми се посвети поган, ного га добро издрви и нека се стави како се носе ките низ прси, а мајка, браћа и сестре иду у прошњу по Црној Гори. И да си здраво и ти (тамо) и ми овамо.”
Све Ивове “враголије“ препричавају се и данас, оне су пуне духа, па је штета да пропадну. Би ли се ко могао наћи да их забиљежи?
(Цет. Држ. Архив; акта за 1859).
Д. В.
Нема коментара:
Постави коментар