С. Богдановић
“Како је Црна Гора заведена за Голеш планину”
У низу информативних чланака, публикованих у америчким српским и хрватским листовима.
ЊУ-ЈОРК
Српска штампарија Душана Поповића,
384 Second Avenue, New York, N. Y.
1917.
Рат од невоље
26. октобра
1915, на нашем повлачењу преко Косова,
нашао сам се у Косовској Митровици,
сасвим случајно,
у једном ужем друштву Цетињских државника.
Ту је био г. Ристо Поповић,
у то време министар на располежење и касније члан цетинске капитулационе владе,
народни посланик г. В. и још један високи,
врло блиски Краљу Николи црногорски државник.
Говорили су о одступању српске војске,
о
„краху”
савезничке политике на Балкану,
о цетинској политици,
уопште о актуелним питањима.
И говорили су без устезања,
отворено,
од срца.
На једном је, у току разговора,
г.
В.,
човек кога су у једно време рачунали међу најнапредније синове несрећне Црне Горе,
кога је као таквог за народног посланика бирало једно од најнапреднијих црногорских племена,
први и последњи пут, на г.
Поповића,
Министра у Вукотићевом кабинету,
који је објавио,
био приморан да објави рат Ayстрији,
ставио овакво питање:
„Како се,
г.
Поповићу,
још у почетку српско-аустриског конфликта,
није предвиђао овај преокрет ратне среће на Балкану?
Интервенција бугарске,
издаја Грчке,
и,
у оваквом случау,
недовољност српске војске!
Како ви, управници земље
(Поповић је у то време био активни министар),
нисте покушали,
нисте ишли за тим, да се Црна Гора не увлачи у рат?
За што се црна Гора повела за Србијом?
За што, као Грчка,
као Бугарска,
није остала неутрална?!
Поштовани Г.
В.
заузимао је тада један високи чиновнички положај,
који му је доносио лепе дијурне и заборавио је био да се цетинска влада у почетку рата упињала колико је могла да Црна Гора остане неутрална”!
Госп. Поповић је, бранећи се од те, збиља,
неоправдане оптужбе,
одговорио:
„Да, ми смо све то имали на уму.
И још више.
Имали смо на уму „наше државне интересе”
(династичке интересе).
Али тешко је са Црногорцима “радити”.
Црногорци су „тврдоглави“.
Тешко је, управо немогуће било њих обуздати у једном оваквом случају.
Кад је Аустрија објавила рат Србији,
Црна Гора је узаврела као казан.
Да се влада није одазвала народној жељи, да се нисмо повели за Србијом,
хтело је доћи до унутрашњег покоља,
до тога, да Црна Гора остане без Црногораца.
Црногорци би у масама прелазили границу и пријављивали се у Србији као добровољци.
А то је било опасно,
врло опасно.
А дакле нисмо била господари ситуације.
Повели смо се за догађајима,
који су нас приморали да и ми, званично,
објавихо рат Аустрији.”
Ето, како је званична Црна Гора објавила рат Аустрији,
како је ушла у борбу за ослобођење Српства и Југословенства!
Приморала је Народна,
Српска Црна Гора!
То је за званичну Црну Гору био рат од невоље!
Нема коментара:
Постави коментар