Тужба Фочанских трговаца књазу Данилу на Црногорце

 

Тужба Фочанских трговаца књазу Данилу на Црногорце 

У вријеме четовања по Херцеговини чињено је много зла Турцима и Србима. Ускочке чете крстарећи Херцеговином убијале су и пљачкале. Међу ускоцима било је и Црногораца и у главном кривица за сва зла падала је на њих. То се види и из ове жалбе:

 

Високо Благочестному и Православноме Суду вељаверу и принципу великија императорији Черногорском  Господару Начелнику Господару Зеку Петровићу на Цетиње поклонитељно.

 

Со сим овим писмом нашим нижајшим и покорњејшим и поклонитељно дерзнухом писати Вашој Милости и Величеству и љубимо десницу благочестну вашу ми Христијани твоји фочански и плеваљски и јављамо ти, Господару, и молимо ти се прво свештеници и трговци и остали сви Христијани фочански и што се налазимо у предјелу фочанскоме и пљеваљски трговци, како нам затворише ћаду Црногорци, те нам не даду ићи у Дубровник. А ми смо амо чули вашу милост да нас тужније ти браниш од Црногораца, да нас не робе и не разбијају. Па пођосмо слободно у Дубровник, па нам пођоше трговци с кириђијам и сиромасима, па иг дочекаше Церногорци, па их разбише и отеше страну кафе и страну шећера товар Анта Живковића и Анта Богићевића и одријеше кириђије и узеше им све, што год кога нађоше арамбаше Пелдо Лисов, Јоко Капур су друга 15 до двадес и отеше у истога тога Луке Павловића, кога вама спремамо со овијем писмом, отеше му готовије плета 70 и покровац нов плета 6 и у остали кириђија што су узимали, све ће ви Лука повијерно казати и по тефтеру. Но молимо те, Господару, самилуј се на твоје Христијане ове сиромахе, који ти се плачу с риданијем. Врати им тако ти Богом Матере и пресвете Богородице и свјатаго Петра молимо ти се, молимо ти се, молимо ти се да се самилујеш на нас твоје јадне Христијане, који смо тужни у турскијем рукама те нас муче. И пусата оно што имасмо Турци нам узеше, да се и горе муче. Веће поради светаго и божественаго закона христијанскога чувај нас, да нас не робе Црногорци, доста је нам великог бремена и зулума турскога. Не дај Црногорцима, да нас разбијају и робе. И те међаше около узавти, да наше не отимају христијанско молимо те, Господару. И та је Лука Павловић исти пријатељ Бучка, кнеза од Црквица, који је сада пришао вама. И казаће ти и Бучко за тога правога христијанима Луку Павловића, како су га зимус мучили Турци и оглобили и у авсу великом држали; на правди вишњега Бога држали га у синђиру и у томруцима 2 мјесеца и оглобили га млого, потворише га Турци, да је претуро жито тамо у Црну Гору. На правди вишњега Бога тога му оглобише и сада пошо у Дубровник од невоље, па му отеше све Црногорци, што је имо, плета 70 и покровац нов, плета 6. И остало све ће ти истинито казати по тевтеру што је чије. И Богу препоручујемо и вама овогај Луку Павловића, наш Господару, и на многаја ти љета. Ми фочански свештеници и остали Христијани и трговци и пљеваљски сви христијани.

 

У Фочи 10 октомврија 1852-га.

(Цет. Држ. Архив, 1852)                                                                                     

 

 Д. Д. В.