Тестамент Пера Томова Петровића - Његоша

Перо Томов Петровић Његош

Во имја Отца и Сина и Свјатога Духа. Амин.

Ја Перо Томов Петровић Његош, видећи себе у болесно стање, но у здравом разуму, позвах доље по(т)писане Г. Марка Стефановића, Лазара Бербера и Јока Букилицу, да би били свједоци сљедујућег мојег добровољног посљедњег завјешчаниа.

Перво. Препоручујем моју душу Богу и пречистој Матери Богородици.

Друго. Моју жену и дјецу препоручујем и(х) Господару Књазу Данилу.

Треће. Наређујем да моја жена и моје троје ђеце остану на Његуше код мојега отца и мајке, да ту живе као на своја добра, и остављам мојој браћи Петровићима на Божи аманет моју фамилију.

Четверто. Именујем Вице Пресидента Мирка Станкова и Машана Савова Петровиће као прокурадуре над мојом ђецом и женом, коијема на тешки Божи аманет остављам своје имуће и моју сиротињу, да њом управљају као својом кућом и истијема препоручујем на тешки Божи аманет да буде у свему точно извершено ово моје посљедње завјешчаније.

Остављам за моју душу:

У Манастир Светога Василије под Острог талијера стотину - 100

У Манастир на Ждребаник педесет - 50

У Манастир у Морачу - 50

Цркви Светој Госпођи на Цетиње остављам моју кућу у којој стоји поп Лазо.

Цркви Светој Госпођи на Његуше талијера стотину - 100

Светоме Јовану у Баице талијера педесет - 50

Светоме Николи у Котору талијера стотину - 100

С тијем условијем, да се свијема вишереченијема Церквама половина назначене суме даде, а друга половина да се да за летурђије свјашченицима истијех Церквах.

Располажем за моје пет ђевојаках, три удате и двије неудате: оној те је удата за Јовићевићем поклањам оне новце те ми је дужан њезин домаћин; оној за Ђурашковићем поклањам оне новце те ми је дужан њезин домаћин како либро значи; оној за Мартиновићем у Баице остављам шест стотина талијера да јој да ње(н) домаћин од онијех те ми је дужан, како либро гласи. Двијема малијема шћерима остављам свакој по осам стотина талијера. Моијема сестрама свакој по педесет талијера. Гордани, мојој првој жени, остављам стотину цекина да јој се подмири како сам био њој обрекао.

Остало све моје имјеније, новце, оружје и проче остављам мојему сину Раду, ако жив буде, ако ли би умро, да се тада дадне мојо жени Госпави од мојега имућа хиљаду цекина, а остало моје имјеније да се подијели моијема шћерима, женом и сестрама.

Остављам оцу и мајци све у руке да управљају као са св(о)јом муком, ако ли би преживјели мојега сина да имају и они тада узети по пет стотина талијера.

Ови ће се новци сви наћи у либро написати по људима на вересиу, од којих ће се дати свакоме коме сам што забиљежио.

Дужан сам Лаиновићу у Скадар талијера сто и шесдесет и четири. Литографу Јовановићу у Беч за ритрате те ми је учинио колико по души рече. Г. Гопчевићу у Тријест фиорина седам стотина. Г. Стефу Бјеладиновићу један конат колико буде. Кућа те је у Брда половина је моја, половина попа Ђока. Кућа на врх поља половина је моја, а половина Вукосавова. На Цетиње моје су двије куће, кућа веља и коњушница моја. Они новци (те) су у Пера Сердарева, како гласи (либро) , и у Сер(д)ара, да им се пуште да их плаћ(ај)у на рокове, сваке године по сто и педесет талијера без икакве добити.

Прочитао и одобрио, и немогући писати од слабости чини керст пред свједоцима.

Котор 12. Јануарија 1854.

Керст  †  Пера Томова Петровића Његош

Лазар Бербер свједок. -
Мирко Стефановић свједок -
Јоко Букилица свједок