Јован Стефанов Балевић - Кратак историјско-географски опис Црне Горе

Предговор: Јован Стефанов Балевић из Братоножића, рођен је у Пелевом Бријегу између 1725-1728. године. 

Школовао се у Сремским Карловцима, а затим на Универзитету у Халеу гдје је 1752. одбранио философску дисертацију из области каноничког права и историје хришћанске религије. То је била прва философска дисертација у Срба, а главна тема била је посвећена историји крсташких ратова. По повратку у Сремске Карловце радио је као магистарски синдикус, да би доцнијепостао шеф градске полиције. Међутим, Балевић је недуго затим побјегао од аустријских власти и отпутовао у Русију, гдје се посветио војној служби, поставши прво капетан, а затим и руски мајор. Своје дјело “Кратак и објективан опис садашњег стања Црне Горе” написао је у Санкт-Петербургу 1757. године, које је, међутим, објављено тек 

1884, на Цетињу. Балевићево дјело је превео са руског и проф. Растислав В. Петровић, те приредио као допуну својој књизи, “Владика Данило и владика Сава (1697-1781)”, објављеној у Београду 1997. године. Ово електронско издање, превод је проф. Растислава В. Петровића.

 

 

 

КРАТАК И ОБЈЕКТИВАН ОПИС САДАШЊЕГ СТАЊА ЦРНЕ ГОРЕ

 

1. Црна Гора је део Зетског војводства у доњој Албанији, близу Јадранског мора. Налази се међу великиjeмa планинама. Подељена је на неколико племена у којима имапо тридесет и више села.

 

2. Црна Гора се граничи: са истока Подгоричким санџакатом, са запада венецијанском Далмацијом, са југа Скендеријом, а са севера Херцеговином.

 

3. Дужина Црне Горе је: од Которске венецијанске тврђаве до никшићке области, правом линијом, дванаест немачких миља, а широка је: од предела Будве и Боке которске до Подгоричког санџаката осам миља.

 

4. Становници Црне Горе су сви славено-српскога народа и православно-источног благочастљивог исповеданија. И колико су неумешни у разним вештинама, а то је због тога што немајушкола, по природи су способни, нарочито са оружјем.

 

5. Многи Црногорци живе од оружја нападајући некад турске а некад венецијанске поданике. Бавећи се пљачком да би се прехранили, они то не сматрају за грех него је то за њих велика част. Због тога их погранични суседи мрзе и са њима су у непрестаној завади.

 

6. Турци су у више наврата хтели Црногорце да потчине својој власти, али то Бог није допустио, иако су они (Турци)велики део Црне Горе, Подгорице и никшићке области ставили под власт свога султана.

 

7. Број Црногорских војних лица, који по самим врховима Црне Горе живе у својој слободи, а Турци их називају непокорним, не прелази више од пет хиљада.

 

8. У Црној Гори нема никакве тврђаве, али је она ипак силна, јер је каменита и безводна, окружена многим непроходним планинама. Тако она постоји 387(368) година од пропасти Српског царства. Турци је нису покорили.

 

9. Црна Гора је веома опустошена услед сталних турских напада и због тога није добро насељена. Земља је плодородна и могла би бити насељенија.

 

10. У Црној Гори нема никаквих занатлија ни школа осим у Цетињском манастиру, при архиепископској резиденцији, где читање и писање на славеносрпском језику уче свештеници и то о трошку архиепископа.

 

11. Црногорци себе сматрају слободним људима. Турци их називају бунтовницима и када неког Црногорца заробе одсеку му главу или га живог набијају на колац.

 

12. Црногорци - разне провинције и пограничне славеносрпске народе - к себи убрајају: Куче, Братоножиће,Доње и Горње Васојевиће, Пипере, Ровчане, Морачане, Бјелопавлиће, православце српскога народа а у ствари турске поданике. На исти начин они к себи убрајају и католике: Хоте, Клименте, Груде, Тузе, Шкривале, Хузе, Малтезе, Кастрате и остале, који по свом броју надмашују Црногорце.

 

13. Поменути народи већим делом се налазе у Епархији преосвећених митрополита Црногорских и потчињени су управи њихове Православне источне цркве.

 

14. У Црној Гори нема никакве световне управе и поретка иако се садашњи архиепископ Василије стара да их уведе. Највећи њихов јунак, општепознат, први је и постаје предводник против непријатеља иако у Црној Гори има довољно старих славеносрпских племенитих породица, које заједно са осталим Црногорцима храбро врше војну службу.

 

15. У Црној Гори влада архиепископ који на Цетињу има своју рез-иденцију и који ужива велико поштовање.

 

16. У старим временима српских царева Црном Гором су владале зетске војводе од којих је Иван војвода Црнојевић овде поставио своју резиденцију и подигао диван манастир који је разорио турски везир Ћуприлић.

 

17. На истом месту су црногорски хришћани, подстакнути својим архиепископом подигли нови, свеславни и увек спомињани манастир, посвећен Пресветој Богородици. Цар Петар Први је одредио манастиру годишњу плату коју архиепископи и сада примају.

 

18. Црногорског митрополита посвећује српски патријарх пећки коме је и духовно подређен.

 

 

У Санкт-Петербургу,

29. јула 1757.

Овај Кратак историјско-географски опис написао је Јован Стефанов Балевић, Албано-Црногорац из Братоножића.

******************************************

Превод Марка Драговића:

Црна Гора је дио Зетскога ерцогства у доњој       Арбанији, близу Јадранског мора. Ona се налази међу великиjeмa горама које је дијеле на неколико племена. Ова племена имају и по тридесет и више села.

Црна Гора се граничи: од истока Cанџаком подгоричким, од запада Далмацијом мљетачком;  от подне Скендеријом, а од ноћи Еерцеговином. 

Дужина Црне Горе је: од мљетачкога града Котора до предјела никшићских, у правој линији, 12 мљетачких миља. Ширина од предјела Будве и Боке Которске до Санџаката подгоричког  8 миља.   

Житељи Црне Горе су сви од славено-српскога народа и православно-источног благочестивога исповиједања. Ма колико да су они неискусни у разнијем вјештинама, што бива због недостатка школа, од природе су врло способни, а особито у војничком послу.

Многи Црногорци сaмo оружјeм живе, нападајући час нa турске, час нa мљетачке поданике. Овакве нападаје Црногорци не само не држе за гријех но их они држе као као велику војничку част. Због овијех нападаја они су вазда у свађи са пограничнијем сусједима.

Турци су много пута нападали на Црну Гору са намјером да је покоре под своју власт, али Бог тога није допуштио.

Војених људи у Црној Гори неће бити више од пет хиљада. Ово ја разумијем оне Црногорце који живе у горама црногорскијема у слободи својој, а Турци их зову непокорнијема. 

У Црној Гори никаквијех тврђава нема, но они живе по селима. Свакојако Црна Гора по своме положају врло је тврда,  јер је каменита и безводна, и многијема непролазнијема горама опкољена.

Тако она постоји има већ 368 година тј. од пропасти српског царства,  и нити је била покорена од Турака, нити од кога год другога. 

Због честијех нападаја турскијех Црна Гора је запушћена. И ако је земља плодородна, и могла би бити добро насељена, због реченога узрока (нападаја турскијех) она је слабо насељена. 

 У Црној Гори занатлија нема, нити никаквих школа осим у цетињском манастиру, при архијерерској резиденцији, једна школа у којој се уче читати и писати они који се приправљају примити свештенички чин. Ова се школа издржава о трошку митрополита. 

Црногорци су слободни, но Турци тога не признају и држе их за бунтовнике. Ако којега Црногорца ухвате то истоме одмах главу посијеку, или живога на колац натакну. 

Црногорци прибрајају к својијем владавинама неке пограничне округе као: Куче, Братоножиће, Васојевиће Доње и Горње, Пипере, Ровчане, Морачане, Бјелопавлиће који и ако су од православнога народа српскога, опет су у самој ствари поданици Турски. Тако исто они прибрајају к својијем владавинама неке округе у којијема живи народ рискога закона као: Хоте, Клименте, Груде, Тузе, Шкриволе, Малтезе, Кастрате и друге који по броју много превасходе Црногорце. 

Сви овђе поменути окрузи већином налазе се у јепархији преосвештенијех митрополита црногорскијех, и почињени су управи њихове Православне источне цркве.

У Црној Гори нема управе ни реда свјецкога и ако се данашњи архијепископ Василије стара завести међу њима ред и поредак државни. Онај који је најбољи јунак међу њима заузима првенствујуће мјесто и бива њихов војсковођа против непријатеља, при свему томе што у Црној Гори има доста старинскијех благороднијех словеносрпскијех фамилија. Ови посљедњи врше војничку службу као и сви други држављани.  

У Црној Гори влада архиепископ, који своју резиденцију има на Цетиње, и налази се у великоме поштовању код народа црногорскога. 

У стара времена српскијех царева Црном Гором владали су ерцози зецки од којијех је ерцог Иван Црнојевић пренио своју резиденцију у Црну Гору, на Цетиње, ђе је оградио и врло дивни манастир, којега је разрушио везир Ћуприлић.

На истоме мјесту ђе је био овај манастир христијани црногорски, побуђени својијем архиепископом, саградили су нови манастир којему је Петар Велики даровао грамату, којом му је одредио годишњу плату, коју плату и сада редовно примају архијепископи црногорски.

Митрополита црногорскога посвећава патријарх пецки и њему је потчињен у духовнијем дјелима.

Ово кратко историчко - ђеографско описање написах ја Јован Стефановић Балевић албано - црногорац из Братоножића. У Петрограду 29 јунија 1757 године.

(Овај рукопис је нашао црногорски историчар Марко Драговић у петроградском архиву и објавио га у својој расправи Митрополит црногорски Василије Петровић Његош, стр. 121 - 125, Цетиње 1884. Год.)