Tužbalica nad Stijepom Markovijem Gregovićem

Tužbalica

Nad Stijepom Markovijem Gregovićem, kad se je samočetvrti utopio, goneći u barku noću tain pod Bar 1877. u vrijeme opsade Bara, pa su prijatelji iz Crne gore išli na ožalovanje.

„Što sam mukom zamuknula?

ja zamukla!

„Što za žalost ne zadijem

preveliku,

„Ti koju si učinio

o moj kume!

„Kad raširi momče krila,

krilat' bane,

„A pohita kao soko,

soko kume,

„Na posluzi knjaževozi,

uzdanice.

„Uveze se slano more,

o moj bore!

„Punu vjetar od planine,

sam planino,

„Prevrnu se crna barka,

kuka majka,

„Te haždaja, slano more,

proždrije te,

„Proždrije te sa družinom,

majka tužna,

„Ne dade ti isplivati,

zlo mi u dom!

„Glave ne bi, glasa ne bi,

ne bilo me!

„To je knjazu žao bilo,

žali bože.

„Jere si ga poslušao,

kao vazda

„Na posluzi njegovozi,

vjerna slugo,

„Te s' odvoji od svijeta

bijeloga,

„Od svijeta i cvijeta,

cvijet kume,

„Od plemena i komune,

drug dobrome,

„Od oružja i ogjela junačkoga;

„Od jedina brata tvoga,

pravo nije,

„I žalosne majke tvoje,

što će sada?

„Ciči jutrom i večerom,

ima koga,

„Kad pogleda slano more

sa prozora!

Luka Jovović

Crnogorski prilozi¹ 

Iz Gluhog Dola u crmničkoj nahiji

¹ Jezik se u ovim prilozima ponješto kosi s gramatikom našega književnog jezika; no ja hotimice nijesam dirao u osobine crnogorskoga govora. Ovako će ovi prinosi biti zanimljivi i sa dialektologijskoga gledišta. To vrijedi osobito za crticu: „Preudala se", koju je g. L. Jovović napisao prema mojoj želji ćirilicom, od prilike onako, kako se priča i govori u Crmničkoj nahiji.*

I. M.

*Na dostupnum primjerku “Crnogorskih priloga” nije moguće utvrditi izdavača i godinu ali je utisnut vodeni žig Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. (primjedba pobori.com)

Tužbalica za odaljim bratom

Tužbalica

Posle nastupa naricanje, koje se kod nas zove „gjekanje". Odiva, takogjer na skupu za odaljim bratom, i to odiva, koja je udata u drugo pleme:

„Što sam stala pa prestala?

stala s jadom!

„Što za tebe ne govorim,

ja kukala!

„I za tvoje odvajanje?

brate rode!  

„Ti od braće i družine,

drug dobrome.

„Kome gjecu ti ostavi?

siročadi!

„Ko će njima vode dati?

ponese me!

„Ko li ognjem ogrejati?

izgore me!

„Što si braću pokupio?

bratska falo!

„Slava nije, svadba nije,

kuku mi je,

„A nije ti krsno ime,

kršni bane!

„Ema ću te stidom pitat,

sestra stidna,

„Kugje si se opremio

oštra ćordo,

„Ho li hodit’ put Cetinja,

glasit’ bane!  

„Na sakupu s glavarima

prvi bješe:

„U ogjelo pod ordene,

moj delijo,

„Ti da primiš dar od knjaza,

za njem bješe,

„Ka si megdan dijelio,

megdandžijo,

„Naokolo Gore Crne,

sestri crnoj,

 „Od Bileće do Rumije,

kuku mi je!

„Da pogibe u boj ljuti,

brate rode,

„Ti na bitki knjaževojzi,

knjaz ni zdravo,

„Hćah te nekad zaboravit,

ne ću nigda!

„Ti ćeš tamo braću naći

na okupu,

,,S medaljama i sabljama,

sabljo brate,

,,I knjaževa kapetana,

striko Savo

,,I popove pod odežde,

pope Pero!

,,Pope Pero, pope Marko,

o moj tajko!

„Nego popa poznat ne ćeš,

poznat bješe.

„Jer na rame glave nema,

zorna glavo,

„A bez glave zbora nije,

zborandžijo!

„Nego pogji ti kod strika

glasitoga;

„On će tebe prihvatiti,

ima koga,

„Pitaće te za ovamo,

kaži pravo!

Luka Jovović

Crnogorski prilozi¹ 

Iz Gluhog Dola u crmničkoj nahiji

¹ Jezik se u ovim prilozima ponješto kosi s gramatikom našega književnog jezika; no ja hotimice nijesam dirao u osobine crnogorskoga govora. Ovako će ovi prinosi biti zanimljivi i sa dialektologijskoga gledišta. To vrijedi osobito za crticu: „Preudala se", koju je g. L. Jovović napisao prema mojoj želji ćirilicom, od prilike onako, kako se priča i govori u Crmničkoj nahiji.*

I. M.

*Na dostupnum primjerku “Crnogorskih priloga” nije moguće utvrditi izdavača i godinu ali je utisnut vodeni žig Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. (primjedba pobori.com)

Tužbalica nad odrom gluhodoljskog kapetana Marka M. Kneževića

Tužbarica

Izgovorena za vrijeme pogreba pok. kapetana Gluhodolskog Marka Matova Knježevića, koji je od domaće ruke 1890. godine poginuo. Tuži jedna od odiva Knježevića, koja zamjenjuje njegovu kćer:

„Sjeknu munja od istoka,

zagjede me,

„Sjeknu munja, š njom strijela,

pogodi me.

„Pa što stojim da ne zborim,

imam za čem,

„Baš za tvoju dobru glavu,

dobri bane,

„Te si svugje glas poslao

po plemena,

„Po glavnijeh prijatelja,

imaše ih,

„Jer ti, tajko, glasit bješe

na daleko, —

„Da ti dogju u pohode,

kuku rode,

„Sve za hajtar glave tvoje,

oči moje!

„Te si junak poginuo iznenada!

„Odvoji te od svijeta, moj svijete,

„Od svijeta i cvijeta, moj cvijete,

„I od knjaza svijetloga,

zdravo da je,

,,I pazara i gradova,

o moj grade!

,,I vladike i gospode,

gospodine,

„Od glavara i boljara,

sam glavare;

„I od, dara knjaževoga,

za njem bješe,

„Od ordena i medalja,

lozo ljudska,

„I od sêla i plêmena,

što će sada!

„Od straguše i levora,

led mi u dom!

,,I od braće i družine,

dobri druže;

„ Od, tvojijeh gragjevina

pohrgjali',

,,I dobara prostranijeh,

dobro moje,

,,I vjernoga druga tvoga,

što će jadna!

„I jedine kćerce tvoje,

ona kuka,

„Ona kuka bez prestanka,

kukavica!

„Tajka nije, brata nije,

suze lije.

„Sto ti, zmaju, manjkavaše?

glava manjka!

„Na čemu te um ponese,

rane moje!

„Na senate i vojvode

serdar Gjuro,

„Komandire i glavare

Rado Pero,

„Na popove pod odežde

pope Mićo,

„I knjaževe perjanike

Risto Gjuro.

„Da l' na dvore nove tvoje;

o moj grade!

„No su dvori neobični,

ne pušti se,  

„Gje su zmije i gušteri,

Bog ih kleo!

„Rane će ti vrijegjati,

rane moje!

„Lice će ti nagrditi,

nagrgjenoj.

„Tu melema tebe nema

nikakvoga;

„Jela nije, pića nije,

zasjelo mi!

„No te hoću, srbe, molit',

sestra jadna,

„Da poslušaš kćercu

tvoju bezrodnicu,

„Da rastresneš jakom snagom,

snažni tajko,

„Da razmakneš leden kamen,

kami mene,

„I studenu crnu zemlju,

kćerca crna,

„Da raširiš bane krila,

krilat orle,

„Pa se digni u visine,

srb i sabljo,

„A na granu od oblaka,

granat junak.

„Tu se vije vita jelo,

ćerca vije,

„A na granu pera venu,

vazda venem!

„Pod njome je dobra voda,

dobri bane.

„Na kraj vode vila sjedi,

gorska vilo!

,,U njoj ima svaki lijek,

zli mi vijek,

„I od rana i od bola,

zabolje me!

„Ranjenici rane miju ranjeniče!

„A bolnici lice miju, ja ga nemam!

„Ma te ćerca hoću pitat'

dobri tajko

„Da te pitam, kad ćeš doći?

ne ćeš nigda!

„Ma me ne moj prevariti, — prevari me!

Luka Jovović

Crnogorski prilozi¹ 

Iz Gluhog Dola u crmničkoj nahiji

¹ Jezik se u ovim prilozima ponješto kosi s gramatikom našega književnog jezika; no ja hotimice nijesam dirao u osobine crnogorskoga govora. Ovako će ovi prinosi biti zanimljivi i sa dialektologijskoga gledišta. To vrijedi osobito za crticu: „Preudala se", koju je g. L. Jovović napisao prema mojoj želji ćirilicom, od prilike onako, kako se priča i govori u Crmničkoj nahiji.*

I. M.

*Na dostupnum primjerku “Crnogorskih priloga” nije moguće utvrditi izdavača i godinu ali je utisnut vodeni žig Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. (primjedba pobori.com)

Нико Новаковић - Мило Јововић српски пјесник

Мило Јововић

српски пјесник

На обали српскога Јадрана, у подножју сурога стијења Румијскога, у древноме граду Бару — угледао је првом свијет наш млади пјесник Мило Јововић.

Гиздава природа, која је у пјесничком заносу стварала овај српски предјел, која је дивно завела падине снијежне Румије у тихи Јадран и опасала их шаренијем пасом букве и дуба, маслине, лимуна и неранџе — та дарежљива умјетница вешто је уплела своје Златне прстиће у жице њежне лире нашег младог пјесника.

Узех перо не да оцјењујем подробно рад нашег пјесника, то је рано, него просто из чисте захвалности на његову лијепоме раду, раду њежноме, раду ватреноме-родољубивоме и то само ради ближњег познанства.

Основно образовање добио је наш пјесник у свом мјесту рођења, сплет околности учинио је, те није могао продужити своје школовање, али поред свега тога бујни извор избио је на површину, те је још као ђак почео да пјева, а да би у неколико допунио празнину нешколовања, поред српске књиге влада са неколико страна језика, те се њиховом књижевношћу користује.

У једној пјесми тужи се пјесник на судбу, те није продужио школовање, али и опет искра сија; - он каже:

„Пјеваћу те пјесмо моја,

Дању ноћу без престанка,

С тобом ћу се веселити,

Кав славуј поносити

До ношљедњег мога данка.”

Наш пјесник Мило пјева љубавне и родољубиве пјесме, а

има их неколико удешених за дјецу, но највише маха заузимљу родољубиве пјесме, у којима његова бујност плива. Тако на једном мјесту каже:

„Пјевао сам пјесме свакојаке,

Пјевао сам мјесецу a сунцу,

Пјевао сам заслужне јунаке,

Пјевао сам пољу и врхунцу.

Пјевао сам цвијету и мају,

------------------------------------

„Пјевао сам љубави и срећи” и.т. д

па онда каже:

Али пјесма, што ми срцу прија,

To je пјесма миле домовине

Она ми је од свих најмилија,

Јер је пуна сласти и милине".

То је оно истинско родољубље, то је жар, који загријава младе груди пјесника Мила Јововића, католика.

Његове су пјесме штампане по разним српским листовима, а први лист у коме су пјесникове творевине угледале свијет, то је наш „Голуб“. На једном мјесту му и изражава пјесник своју захвалност и признање.

Као родољубива пјесника и изврсна грађанина Њ. Кр. Вис. књаз Никола одликовао га је орденом за ревност.

Младом пјеснику желимо добро здравље, како би умилни авуци његове њежне лире брујали још за дуго на обали Сињега Мора српскога, те као бујни валови одјекивали кроз српска срца...

Радујемо се, што овом приликом можемо донијети и лијепу слику нашега милога пјесника, да би вриједни читаоци што већма и то дуготрајније упамтјели уз њега и његове лијепе и миле нам пјесме.

Нико Новаковић

"Голуб" бр. 17  1903.

Luko Zore

Luko Zore

"Dubrovčani su Srbi"

Cavtat

Konavli