Нико Новаковић - Мило Јововић српски пјесник

Мило Јововић

српски пјесник

На обали српскога Јадрана, у подножју сурога стијења Румијскога, у древноме граду Бару — угледао је првом свијет наш млади пјесник Мило Јововић.

Гиздава природа, која је у пјесничком заносу стварала овај српски предјел, која је дивно завела падине снијежне Румије у тихи Јадран и опасала их шаренијем пасом букве и дуба, маслине, лимуна и неранџе — та дарежљива умјетница вешто је уплела своје Златне прстиће у жице њежне лире нашег младог пјесника.

Узех перо не да оцјењујем подробно рад нашег пјесника, то је рано, него просто из чисте захвалности на његову лијепоме раду, раду њежноме, раду ватреноме-родољубивоме и то само ради ближњег познанства.

Основно образовање добио је наш пјесник у свом мјесту рођења, сплет околности учинио је, те није могао продужити своје школовање, али поред свега тога бујни извор избио је на површину, те је још као ђак почео да пјева, а да би у неколико допунио празнину нешколовања, поред српске књиге влада са неколико страна језика, те се њиховом књижевношћу користује.

У једној пјесми тужи се пјесник на судбу, те није продужио школовање, али и опет искра сија; - он каже:

„Пјеваћу те пјесмо моја,

Дању ноћу без престанка,

С тобом ћу се веселити,

Кав славуј поносити

До ношљедњег мога данка.”

Наш пјесник Мило пјева љубавне и родољубиве пјесме, а

има их неколико удешених за дјецу, но највише маха заузимљу родољубиве пјесме, у којима његова бујност плива. Тако на једном мјесту каже:

„Пјевао сам пјесме свакојаке,

Пјевао сам мјесецу a сунцу,

Пјевао сам заслужне јунаке,

Пјевао сам пољу и врхунцу.

Пјевао сам цвијету и мају,

------------------------------------

„Пјевао сам љубави и срећи” и.т. д

па онда каже:

Али пјесма, што ми срцу прија,

To je пјесма миле домовине

Она ми је од свих најмилија,

Јер је пуна сласти и милине".

То је оно истинско родољубље, то је жар, који загријава младе груди пјесника Мила Јововића, католика.

Његове су пјесме штампане по разним српским листовима, а први лист у коме су пјесникове творевине угледале свијет, то је наш „Голуб“. На једном мјесту му и изражава пјесник своју захвалност и признање.

Као родољубива пјесника и изврсна грађанина Њ. Кр. Вис. књаз Никола одликовао га је орденом за ревност.

Младом пјеснику желимо добро здравље, како би умилни авуци његове њежне лире брујали још за дуго на обали Сињега Мора српскога, те као бујни валови одјекивали кроз српска срца...

Радујемо се, што овом приликом можемо донијети и лијепу слику нашега милога пјесника, да би вриједни читаоци што већма и то дуготрајније упамтјели уз њега и његове лијепе и миле нам пјесме.

Нико Новаковић

"Голуб" бр. 17  1903.