Бајичке и бѣлошке и поборске границе

 

Бајичке и бѣлошке и поборске границе *

(1490—1499) 

Границе баичке и бѣлошке и поборске: Оть границе иза Райкове iаме сказа, кои меће Лубенице и Майстору дио Белош; оть границе иза Райкове iаме управь у граніцу на чело лаза у плочу кодь Мокинь и отле управь у Лит више іаме двоєгрьле и ту є граница. И отле управь на путь у Биели пиесакь и отле управь у врьхь Пожиока виш ждріела тиеснога у плочу подь буквомь окащреномь - ту се састав мећа Белошь и Баиць и Поборь и Ирвалаш. А овамо доле подь село Белоше наћосмо међу Белошемь и гропи ди є Лукшића, що дрьжи Никола Петковь; найпрьво ками лишаеви и одь нега управь у дно Ластавь у ждриело и отле право у Тиесно ждриело на путь више винограда; тудие се пострьмише Белоши и Никола Петков са Очинићи врѣ в тудие стара мега тоі бащини. И объв стране међу собомь посведочише и заклеше и ми границе укопасмо господинь Леш и Ћураћь Белошемь оть Тиеснога ждриела виш’ винограда у дно води и отле у скалу проциепьску, ту се с ним састає мећа Раосалик и Милотићь бриегь, отле у голи бриегь, ту се састав с Белош мећа црьковна и отоле на връхь Шеврьле на зборище и отле у врьхь Ханьдрана.

 

* У записима стоји “Бајичке, бјеличке и поборске међе” мада је веома јасно да се ради о бјелошким а не бјеличким међама. Прим. pobori.com

1939.

 

istorijski zapisi cg 1939