Телеграм принца Данила барону Круифу

 

У новембарским данима, тешким и за Србију и за Црну Гору 1915, налази се у једној дипломатској преписци овакво објашњење зашто маџарска влада мисли друкчије о судбини Србије а друкче о судбини Црне Горе. Граф Тарновски, посланик Аустроугарске у Софији, телеграфише барону Бурјану из Софије 11 новембра 1915, овако: „Барон од Круифа (Kruyff) примио је од наследника престола црногорскога Данила ову депешшу:

 

„Можете ли сазнати праве намере Централних Сила са Србијом и Црном Гором; ставите ако је могуће до знања Кајзеру, анексија Црне Горе била би вечити окови, извор великих смутњи; убедите Беч да има стварне користи и велики интерес за Централне Силе да очува бар једну српску државу њему захвалну, за везану, како би у даноме случају могла да држи у равнотежи претеране тежње и наде Бугара, који би убрзо почели сувише тражити. Ми можемо осигурати ту равнотежу, ако би се Црна Гора ојачала делом Србије, крајњим делом Далмације, већ окупираним делом северне Арбаније, што би све представљало само једну српску краљевину. На случај да се пристане на ово што предлажемо, ми бисмо били готови да отклонимо повлачење српске Војске преко Арбаније, да не при мимо српску војску па ни савезничку на нашој територији, и да склопимо уговоре са Централним Силама на горњим основама. Одговорите што пре, на случај пристанка радите без одлагања“.

 

Принц Данило је поново тражио састанак у Швајцарској ради овога питања, али није могао постићи ништа, и ако је био посредник граф Форгач и још неки други.

Када је Аустрија ушла у Србију и Црну Гору, овакви предлози јој нису ни требали. Она је имала непосредaн контакт са земљем и народом који је остао у њима. Од априла 1916 и несрећни принц Мирко ушао је у идеје свога брата, изложене у горњем телеграму, који се налази у аустриским архивама.

1929.