39. писмо

39. писмо

Душо Хени,

Ја сам увјерен да ти је непознато што се једаред десило с нашом вјештицом Миловановићком. – Кад је она долазила на Цетињу она је увијек с Марком Ђукановићем¹) држала говор о једињењу Србства,²) једаред Стево Поповић³) их је затекао у башти турског посланика-министра. Знаш ли душо да је то факт о томе се много говорило. А мој отац је изгрдијо Марка због тога јер је Марко нама свој. – Дакле то је факт.  Они су говорили о једињењу. Дакле ако она ишта више по сад Вама примијети, молим Вас немојте је напуштати, већ јој помените име Марка Ђукановића па ћете видјети како ће се она умирити. Кад ћете амо? Ја се надам да ћеш се задржати најмање по сата и 30 минута.

Али ми искрено⁴) одговори на питања, која ћу ти учинити кад дођеш овде?

О душо мила како си лијепа и слатка.

Како ти је Кињу-Кити? Молим Вас дођите што прије јер мислим много с’ тобом говорити, и о једињењу и о другоме. – Сасвијем ми је жао што сам рекао Анки, да се промијенила наспрам мене. – сад се кајем и добро је молим да ми опрости. Душо, молим те немој се једити, али тако ми Бога Б. иде у вас пречесто. Молим те немој се једити, али ја ћу му наредити, да ријетко иде, јер ће бојим се што примијетити. –

Молим те добро замоли Р. од моје стране да се чешће и тачније виђа са Б. јер ћу вам по сада још више писати. –

Ја се надам да ћемо се јошт који пут састати за О. Кршом.⁵)

Молим те  пиши ми кад би могле Ви доћи амо или за О. Кршом.

-Ја ћу Вас амо, већ од сад очекивати. Молим Вас немојте доћи главном улицом, нек Вам Р. покаже пут – Ви ћете морати доћи кроз шталу пак кроз башту и онда у ономе топломе мјесту. – Сјутра ћу надам се послати Д. К. 200 фор. да исплати Бујлић који му (тобож)  подноси оставку.  Карађорђевић долази у петак.  – Пиши ми који ће се комади играти. Имали што ново? кад дођеш овде показаћу ти једну слику једног господина кога познајеш.

Врло је лијеп. Молим те дођи што пријед, ако можеш вечерас, ја ћу те чекати. – Али молим те сјутра на сваки начин да пођеш онамо гђе смо били у неђељу. – Неће бити опасно. – ја мислим  да би добро било да будем по сада хладан с’ Миловановићем јер ће се они више бојати. – Ја не разумијем зашто се ти и Анка правдате с’ вјештицом кад Вама говори што о мени Ви би јој морали рећи да ћете послати Д. К. код мене да ми он каже шта она говори, пак ће она ћутати.

Душо још су ми уста пуна п…. дл-ка.

-Заиста сам нервозан! Али да да нијеси тако лијепа и да те не љубим одмах бих свршио говор … - На примјер да је на мјесто тебе било која од вјештица, бих био емјоцониран, али од страха и од смрада. – Можеш ли се примаћи 3 метра близу …..? Ја бих пао у несвијест –
Али и она је корисна, јер од смрада мухе умирају, а преко љета има овђе млого муха.

Данас молим те дођи што пријед!

Најсрдачније поздрављам милу Анку.

Грлим ти руке и Кињу-Кити

Мирко

¹) Начелник грађевинског оделења у Црној Гори. Министар Унутрашњих дјела.

²) Ето колику пошто одаје Кнежевић  Мирко највишем српском идеалу.

³) Бивши управник Двора Краља Николе I.

⁴) Читаоци сигурно разуму Кнежевића искрено, те да се не би и сад објашњавало.

⁵) Орлов Крш види раније.

“Звоно” од 23 августа 1910