38. писмо

38. писмо

Душо Хени,

Сасвијем ми је жао што ми нијеси синоћ искрено¹) одговорила на питање. Кад је тако онда ти нећу учињети оно важно, врло важно питање. Ти ми рече да ће онај Доклесић²) доћи овде на светковину. Ја се надам да га нећете примати ни ти ни Анка. А ја ћу му аташирати једног мојег тајника, те тако ћу знати сваки његов корак. Душан Греговић³) је добар и красан момак. Ми смо с њим кумовали. Ја га много љубим и поштујем, али ријеч ти поштену дајем да више никад с њим нећу говорити ако ти њему пишеш. Заиста, душо Хени, не налазим да је лијеп с твоје стране и да лијепо да ми причаш како пишеш Доклесићу, Греговићу и другијем. Мислиш ли да су ми пријатне онакве приче? Молим те одговори ми што значи “Малом Феђи”, -

Молим те душо пиши ми кад си из Подгорице.

Душо како си ми мила и слатка.

Никад нијеси била онако лијепа као синоћ, само што искрена нијеси била да ми дозволиш да ти Кињу-Кити пољубим.⁴) Мислиш ли да бих икаквој другој пољубио Кињу-Кити сем тебе. Нијесам никад и не бих. – Још нијесам умијевао руку, непрестано држим прсте у уста⁵).

Молим те реци Анки да ми често пише из Подгорице – Кажи те како желите да адресирам  писма? тек дођете тамо пишите ми. –

Одговорите ми што знаде Петровић! ⁶)

Ја ћу брзо ићи на Ловћен, а могуће је да ћу доцније и у Никшић. –

Али опет дођите пошто се вратите у оно претопло мјесто? Грлим ти руке ноге и Кињу-Кити, желим ти срећан пут и свако добро здравље.

Твој одани Мирко

П. С. Кад се повратите причаћу Вам све што сте тамо радиле, гдје сте ишле, гдје сте шетале, а с’ ким говориле ит. д.

¹) Његово често помињање искрено биће у току овог писма  читаоцима потпуно јасно.

²) Србин Далматинац

³) Греговић је доскора био црногорски отправник послова    у Цариграду.

⁴) Е сад смо јасни млади књазе.

⁵) А што ли је то Кнежевић Мирко држао синоћ у рукама, те му је тако слатко?

⁶) Глумац 

“Звоно” од 22 августа 1910.