70. писмо
Душо моја
мила!
Тако ти
праведног Бога смилуј се на ме и немој ме више тирански мучити. Тако ми Бога не
могу више овако. – Много бих сретнији био да данас никаквог писма нијесам
примијо од тебе, него што примих оно писмо, тако хладно и обично.
Душо моја
жива жељо буди милостива и великодушна пак се смилуј. Опрости ми ако сам те
увриједијо. Грехота ли је да тако немилосрдно поступаш с’ онијем који је на
твоју ријеч и жељу оставио оца, дужност, Црногорце, војску и све само да тебе
задовољим. Та ти се шалиш.
Ја Анку из срца љубим као сестру јер је она
неописано добра за ме, а ја никог не љубим као тебе. Најпослије зашто да ти о
овоме говорим, кад сама знаш како те љубим али ти све то говориш само да ме
једиш.
Душо
смилуј се тако ти правога Бога. –
Грлим ти
златне руке
Твој
Мирко
Нема коментара:
Постави коментар