Ферман султана Махмуда, српском патријарху Арсенију

 

 

ФЕРМАНЪ

СУЛТАНА МАХМУДА, сина СУЛТАНА МУСТАФЕ-ХАНА, СРБСКОМЪ ПАТРІЯРХУ АРСЕНІЮ

одъ године турске 1143, а после Христа 1731.

 

Съ турскогъ оригинала, кои е у Карловачкой, архиви.

 

(ХАТЪ).

 

Налогъ, кои є у овомъ момъ высокомъ Ферману, ово є:

 

Срећно ступивши на высокій престолъ царства османскогъ, (кои є и калифатъ) paзaслао самь високе фермане да се сви берати понове. У кога е овай мой ферманъ царскій, избраный између месiйнoгъ народа Арсеніе патріархъ пећской и околны места, коя су подъ ньимъ, поднесавши свой бератъ моліо ме, да му се понови. Пошто се на ту молбу нѣгову тевтери епископски прегледаше, нађе се, да є пећска патріаршia сa свoіомъ  околиномъ овоме патріарху Арсенію дана съ погодбомъ, да у име махтуа дає сваке године по 70.000 акчи и 100.000 акчи, као даръ за бeратъ; и пошто истый патріархъ махту што припада и 100.000 акчи у готовомъ новцу азни могой положи, я му 19. Ребаулевела 1143 године овай ферманъ издадохъ и наложихъ, да га ђаури, попови, калуђери, владике и митрополити, кои живе у Пећи и у околини, Крушевцу, Лесковцу, Урћубу, Косову, у окрузима вучитрнскогъ санџака, у окрузима и околини скендерскогъ санџака, Приштини, Новомъ Брду, Якови и околини, Ћустендилу и околини, Дупници, Казанлуку, Ихтиману, Самокову, и околини ніговой, херцеговачкомъ санџаку съ околиномъ ніговомъ, Ушћубу, Враньи, Егридере-Паланки, Калкандeлeну и околини, Нишу и околини нѣговой, Радомиру и нѣговой околини, Новомъ Пазару, Новой Вароши, Трговишту, Протићу, Митровици и нѣной околини, Прієполю, Таслиџи и нѣной околини, Ужицу, Pшави и околнимъ окрузима, нахияма и селима, а тако исто и свештенство латинске цркве у Босни, по канону и по ньинимъ невалялимъ законима и вери, сви дакле велики и мали кои живе у горе реченимъ местима да га за свога патріарха признаю и да слушаю нѣгове речи кое се тичу ньйове вере, и нѣму се обраћаю за све ствари кое се тичу закона; далъ:

 

1. Да оны горе речены 70.000 акчи у име махтуа на годину не изоставляю азни предавати.

 

2. У патріаршіи овой не ће се смети нико у послове патріархове мешати ну личность нѣгову дирати.

 

3. Нико не ће смети узнемиравати овога Патріарха нити нъгове већиле, ни владике ни митрополите, коє онъ съ моимъ берaтoмъ буде одређивао, да купе одъ народа, попова и калуђера, кои живе у нѣговой патріаршiи, мирію, такcе за визитаціє, милостинѣ, такcе кое се за прво и друго венчань даю, после тога 12 акчи одъ сваке куће и по 1 цес. дукатъ одъ свакогъ попа за патріарха, и 12 акчи одъ куће и по 1 дукатъ одъ попа за митрополите.

 

4. Заими и тимаріоти, кои су у области патріарховой, не ће смети казати за оне христіане кои се на нъинимъ читлуцима, селима и кишлацима налазе, и живе, да су то ньинн момци, башчовани, и слуге, да бы ихъ тимъ ослободили одъ горе назначены такса.

 

5. Патріархъ ће имати власть по досаданѣмъ обичаю све иманъ коє после смрти попова, калуђера, калуђерица, владика и митрополита заостане, узаптити, а да се у то смею мешати бейтул-мали, войводе, субаше, тимаріоти, заими и остале цвилне власти.

 

6. Митрополіє се не могу никоме дати на предлаганѣ кадійно, него ће се давати само на предлагань патріярхово, и ово предлаганѣ треба да буде потврђено патріарховимъ печатомъ.

 

7. Попови, калуђери, владике и митрополитн могу на смрти своє иманѣ завештати сиротиньи своє цркве и патріарху, и тада вреди сведочба ђаурска на суду.

 

8. Ако каква ђаурка одъ свогъ мужа побегне или се мужъ узхте другомъ ђауркомъ женити, а прву пустити, онда у расправлянѣ и суђенъ тихъ ствари нема се нико другій мешати осимъ реченогъ патріарха и нѣговы владика, кои имаю мой берату.

 

9. Сеоски попови не смею ђаурину, кон ниє по ньиовомъ закону за женидбу, допустити да се ожени безъ одобреня патріархова.

 

10. Заими, тимаріоти, спахиє, яничари, и остаи богаташи не ће смети нагонити патріарха и нѣму казати оно што е поганичкой вери противно, као: отерай овога попа, а нѣгову цркву подай овоме; или: ову жену съ тимъ и тимъ ђауриномъ венчай.

 

11. Ако митрополити, владике, попови и калуђери не бы хтели патріярху потребну мирію и остале таксе и ресуме положити, па бы ихъ онъ морао збацити и друге люде на ньова места поставити, онда ће онъ ту стварь и мени явити, и потребно предложенѣ учинити, иа ћу по томъ нове потврдити своимъ берaтомъ, пошто ми они даръ за беpать положе.

 

12. Кадъ бы патріархъ каквомъ владици, митрополиту, калуђеру, или попу, за какву кривицу и преступъ узео чинъ и браду му обрияо, у то се нема нико другій мешати.

 

13. Ако бы се кои митрополитъ, владика, попъ или калуђеръ противіо и не бы хтео патріарху мирію и остале таксе платити, онда ће онъ то мени явити а я ћу онда дати потребный ферманъ, по комъ ће му мирію и остале таксе власть наплатити и предати.

 

14. Патріархъ или митрополитн кадъ пођу, да годишню мирію одъ ђаура купе, могу путуюћи крозь опаснія места хальине променити, а и оружѣ носити, и онда ихъ не смею узнемиривати и у миріи оштећавати они, кои ћупріє и друге богазе чуваю, ни остали мирмирани, мирливе, мутеселими. войводе, субаше, заими, тимаріоти, спаiє, яньичари и цивилне власти, и то не само ньи, но ни ньіове момке и люде кои съ ньима путую. 

 

15. Кадъ бы реченый патріархъ или митрополити, кои имаю мой бератъ, изашли у села, кои су у реченой патріарніи да мирію и остале ресуме купе, онда цивилне власти, ємини, кадіе и наибн не ће смети казати нмъ: докъ ми толико новаца не дащъ, не ћу те у моя села пустити да мирію купиш. 

 

16. Ако бы патріархъ по своіой поганичной вери каквомъ ђаурину афорозъ учинio, у то се нико другій не може мешати.

 

17. Именованый патріархъ има власть венчати и развенчати по своме закону, и двое венчано каде се сваде помирити, у цркви заклети, и афорозъ учинити, и за то га не смею кадiє и найби глобити.

 

18. Кадъ бы патріархъ изашао да купи свою мирію, онда му не смею цивилне власти казати, да га оглобе: „твои су люди насъ псовали“, или: „мы смо ти дали новаца у заямъ, дай намъ сада врати, връ ћемо те глобити“.

 

19. Патріархъ купећи мирію може по досадашнѣмъ начину водити и ясакџiє, а да га у томе не може нико узнемириватн, и нико му не сме казати: „мы ћемо наше люде за ясакџіє дати, нако ихъ не примишъ, не ћемо те пустити у наша села и нахію да мирію купишъ.“

 

20. Патріархъ може носити штаку и друге своме чину пристойне ствари, и у томе га нико не може узнемиривати.

 

21. Манастирски и црквени већили, кои мирію купе, не смею мирію поєсти ни упропастити.

 

22. Патріархъ има власть на свакогь оногь калуђера, кои нема цркве, него коeкуда тумара и сплетке прави, пазити и оваково тумарань забранити му.

 

23. Арсенів патріархъ докле годъ буде на годину по 70.000 акчи царской азни плаћао, моћи ће, као што су и пређашньи патріярси чинили, съ ономъ истомъ погодбомъ све, што црквама као вакупъ припада, а на име: винограде, башче, читлуке, воденице, чаире, ньиве, родна и неродна дрва, аязме, манастире, куће, дућане, стоку и друге све ствари држати, а да га нико у томе не сме узнемиривати.

 

24. Патріархове парнице, коє буде имао, у Цариграду ће се расправляти.

 

 

25. Мирмирани, мираливе муселими, войводе, субаше, баждари, мартилозбаше, заими, тимаріоти, и други люди кои стоє на ћупріяма и богазима, не смею конѣ и мазге, коє патріархъ и нѣгови люди яшу, дирати и забраньнвати имъ да ихъ не яшу, с єдномъ речю не сме нико никако мирію патріархову отимати.

 

Тако нека се зна и моме светомъ знаку верує.

 

Писано у Константиніи.

 

 

 

Оригиналъ е писанъ у свитку на хартіи 3 педи широкой, и 8  педи дугачкой, врло лепо, тако да султанскій хатъ или тура, знакъ имена султанова, найбогатіє златомъ и разнобойнимъ цвећемъ исписанъ и украшенъ, самъ има четири педи дужине; а текстъ є тако писанъ у 35 врста, да е свагда єдна црвена карминомъ писана, и една црна тушомъ писана врста горе и доле златномъ врстомъ ограђена; има дакле свега црвены врста 9, црны врста 8, а найфиніимъ златомъ писаны врста 18.