Предраг В. Ковачевић - Вјеридба и свадба-Паштровски стари сватовски обичаји

Вјеридба и свадба

Паштровски стари сватовски обичаји

Наша Бока сачувала је своје лијепе народне обичаје. Ти су обичаји веома лијепи, нарочито сватовски, приликом вјеридбе и свадбе. Иако су по свим мјестима Боке ти обичаји у суштини исти, ипак разна мјеста имају осјетних разлика. Интересујући се за наше народне обичаје, са очевидном тенденцијом да се они чувају и сачувају, прикупили смо податке како се обавља вјеридба и свадба у паштровској општини. *

Вјеридба

Чим у једној породици настане момак за женидбу, родитељи гледају да га ожене. Највећу бригу води о томе отац момка. Кад отац види здраву дјевојку, а од добре породице, онда је проси за свога сина. То бива овако: Једног лијепог јутра, отац момка, обучен у народно, а знајући да ће наћи родитеље дјевојке код куће отиђе да испроси дјевојку и понесе са собом обиљежје (прстен). Қад дође у кућу дјевојке он назове: „Бог помогао“ и сједне. Домаћица хоће да почасти госта, често пута и незнајући зашто је овај дошао. Међутим, гост неће да пије, него каже: „Нећу да пијем, већ сам дошао и желим да будемо од данас још бољи пријатељи и зато наносим част вашој кући и просим вашу кћер за мојега сина. Ако ми је дате, онда ћемо пити и бити бољи пријатељи него до данас, а ако ми је не дате, ја ћу данас отићи без пића, а остаћемо пријатељи као досада“. Ако је домаћим задовољан са просидбом, он позове своју кћер и пита је, да ли је задовољна. Ако рече да јест, онда је просилац дарива са прстеном, узме чашицу и напије овако: „Молим Бога да данашње наше ново пријатељство буде сретно и дуговјечно“. Онда изађе на тарацу, извади малу пушку и испали 2 метка да читаво село чује да је просидба извршена, коју нико сломити не може него само смрт. (Ово пуцање из мале пушке веома је важан елеменат у (вјеридби). Мала пушка је тако рећи једини мјеродавни свједок да је просидба извршена, јер кад се пита, зашто се пуцало са тараце тога и тога, сваки одговара, јер је вјерио кћер, отуда и позната изрека: „Пуче пушка, вјери се дјевојка“.

Свадба

Пошто је вјеридба свршена, наступа припрема за свадбу. Пошто о некој погодби за мираз нема ни говора, то је млада запослена да спрема своју прћију. Наравно, у договору, обије куће уговоре дан свадбе, која обично бива у недјељу. У четвртак прије свадбе извјеси се окићени српски барјак, који се поздрави са пуцањем из пушака, на врх куће, као знак да наступа весеље и свадба. Истодобно у четвртак мијеси се и пече хљеб. Осам дана раније углави се број сватова. Број сватова зависи од воље оца младожење. Отац дјевојке не може се томе противити, већ је дужан да их све господски дочека. Обично се на 5 сватова одређује по један „погузијељ“. У случају да отац младожење прекорачи број уговорених сватова, отац дјевојке има право на сваког прекобројног свата именовати по једног погузијеља. дужност је погузијеља да сутридан послије свадбе однесу невјестину прћију у кућу младожење и да виде како је невјеста примљена у новом дому. У дому младожење остану на објед, на којем обавезно присуствују сви сватови који су на дан свадбе били у кући невјесте, а морају бити исто онако почашћени, као што су били сватови у дјевојачком дому. Оба домаћина, тј. родитељ момка и дјевојке, упућују свога „позовника“ по кућама својих пријатеља, а овај их позива на свадбу. Свадба траје обично од суботе вече до понедјељника вече. Дешава се такође да се вјенчање обави у четвртак без икакве свечаности, а свадба се прославља у недјељу. Дужност је својте да донесе дар и то једног брава, тј. пециво, али без главе, 2 окићена колача xљеба и 1 билик вина, отприлике 10 литара. Ево зашто је пециво без главе: „Била свадба у Никошића. Принесе домаћин сватовима пецива, три пуста двисца као сало, постави првога у чело, другога по сриједи, а трећега у засједу. Првијенац тргне нож да онога у челу расијече. Недаде му биjес да мучи, но пружи кнезу главу и дода „Глава глави иде“. Стари сват који сједијаше у зачењу, промути се и рече: „Али смо ми остали репови?“. Ту се заваде и побију, јер је свадби глава домаћин, а сватовима стари сват, а не кнез. Зато збор укине обичај да се овнови с главом пеку и усјече глобу ко преступи“. (С. М. Љубиша: „Скочи дјевојка“.)

У суботу, уочи свадбе, домаћини спремају вечеру. Званице долазе са даровима. Почиње весеље које се проглашује пуцањем из пушака Мушкарци који иду у сватове, обучени су у народно, са оружјем за појасом.

У суботу вече кад долазе гости домаћину, ради расположења, и иначе, пјевају се разне сватовске пјесме, као на примјер:

„Погледајте домаћина, је ли весео?

Је ли њему чело глатко, срце весело?

Јест весео, како није, ето се сије.“

или:

Вријеме се веселити,

Младог Пера оженити,

Младу Милку удомити,

Ове дворе прославити.

или:

Полећеше два сокола преко језера.

Они носе златну киту гране маслине,

Па падаше на дворове домаћинове:

Са срећом ти домаћине ово весеље!

Хвала вама соколови, нама на здравље.

или:

Соко лети да прелети преко језера,

на крилу му брчно перо па се дичи с њим,

ка’ и ми стобом, стари свате, јер имамо, ским.

или:

Домаћине, дај нам пити вина,

Тако теби кућа била мирна,

Бог ти дао до године сина.

или:

Ој јелова горо, сва у јеле расла,

У трави зеленој, уружи руменој.

Нико те не мога од мириса проћи,

А јутрос те прође под прстен дјевојка у свили бијелој!

или:

Уз трпезу низ трпезу сиви соколе,

На трпези златна чаша вина пунана,

Попиј ми је, стари свате, нека ти је част,

Са свом браћом и дружином вазда поштен глас.

или:

Мој мили играј поиграј,

Моја душо, чија је игра?

Мој миле барјактарева.

Моја душо да му је честита,

Честита и нарочита.

(Овај се напjев пјева свакоме главном свату по реду).

И тако, свакоме од главних сватова пјевају се напjеви. Карактеристично је да се куму увијек даје атрибут „златни“ обзиром да је то нови пријатељ куће. Њему се указује нарочита пажња и кума га дарива свиленом кошуљом, пешкиром и осталим ручним радом.

Куму се пјева:

„Златни куме и сребрни,

Лијепо ли сјаш!

На теби су златне токе

И свилени пас.

Више вриједи глава твоја

И поштени глас,

Него токе оковане

Исвилени пас“.

Кад сване недјеља, домаћин младожење окупља сватове, онолико колико је углављено. Да би се постигао примјеран ред, домаћин их сједа за своју трпезу, по старјешинству, да би исто тако заузели своја мјеста у кући дјевојке. Домаћин именује старог свата, који је обично и старешина братства, и сједне га у чело трпезе. На десно од старог свата сједне првијенац, затим кум и младожења. На лијево од старог свата сједне барјактар и мачетар, затим два ђевера, међу којима ће сјести невјеста. Иза ових главних сватова, сједају остали, звани „пустосвати“, по старјешинству, а у дну трпезе сједне засједа, обично млађи зет од куће. И тако, све је уређено и сваки је задовољан своје дате му части. Домаһин моли да се у дјевојачкој кући држе истог реда и лијепог обичајног понашања, па на завршетку каже: „Устајте сада и идите по дјевојку, Божјим и мојим благословом“.

Послије овога, устају сватови и излазе кроз главна куһна врата. Младожења клекне на праг, а родитељи изађу испред сина са здравицом у руци. Отац му каже свечано: „Помози Боже, и намјерио се велики и добри час“! Сви сватови поскидају капе и кажу „Амин“. Отац опет: „Мој синко, на путу гдје си кренуо, нека ти буде велика и добра срећа“. Сватови — „Амин“. Отац: „Весело отишао а веселије се кући повратио“. Сватови : - „Амин“. Отац: „Свима нека је срећа и добар повратак“. Сватови: „Амин“. Послије овога сватови полазе овим редом: Барјактар са окиһеним српским барјаком, мачетар са исуканим мачем, првијенац, стари сват, кум, младожења, 2 дјевера, остали сватови и задњи је Засједа, који пази да не би неко изостао. Уз читави пут сватови пјевају и пуцају из пушака. Поред кућа или села када пролазе, укућани их дочекују са здравицом. Кад се прође поред неке куће која је у жалости, стари сват нареди да се барјак завије и да се престане са пјесмом и пуцањем.

Испред куће гдје је дјевојка, игра коло. Кад се сватови приближе дјевојачкој кући, један од дјевера издвоји се од сватова и похита у кућу. У кући прегледа трпезу и кад види да је све спремно, изађе на кућна врата и пуца из мале пушке. Он је нека врст извиднице и тек послије његовог пуцња, сватови знају да је све припремно и да могу слободно ући. Чим је испалио малу пушку, он се поврати у своје сватове, заузме своје мјесто и сватови улазе у авлиjу куће. Укућaни дочекују сватове поређани и гологлави. На вратима од куће дочекује сватове један младић са кондиром воде и чистим пешкиром. Сваки од сватова опере навлаш руке, осуши их и тек затим улазе у кућу, и сједају за већ приправну трпезу. На лијевој страни чела сједне стари сват од куће, а с десне сједне стари сват од сватова. Остали сввтови посједају по реду, гдје је коме мјесто. Два дјевера остају на ногама и чекају.

За трпезом, у дјевојачкој кући, почиње први да говори стари сват од сватова, и то своме засједи. Стари сват од куће слуша и наређује своме засједи да се врше наредбе старог свата од сватова. Изнијећемо овај примјер сада, да га не понављамо сваки пут.

Ст. сват: О поштени, засједо!  

Засједа: Што вељаше, поштени стари свате ?

Ст. сват: Да ну погледај јесу ли се окупили сви наши соколови? Да није неки изостао?

Засједа: У име ти Божје, поштени стари свате, ово нијесу старци ни мала дјеца, но све момци соколови, који бише и даље прегазили па да ниједан не изостане. А Богу Хвала, видите и ви.

Стари сват: О поштени засједо!

Засједа: Што вељаше, поштени стари свате?

Стари сват: Призови брата домаћина да нам окити трпезу.

Засједа: У име ти Божје, о поштени стари свате, домаћин и чује и види и хоће.

Стари сват од куће: О поштени засједо !

Засједа од куће: Што вељаше, о поштени стари свате?

Ст. cвaт од куће: Заповиједа стари сват од сватова, да му се окити трпеза, па позови брата домаћина да то изврши.

Засједа од куће: У име ти Божје о поштени стари свате, домаћин и чује и види и хоће.

Домаћин доноси ракију, слаткише и разне посластице. (На овај начин, свако наређење ст. свата од пута своме засједи, понавља ст. cвaт од куће засједи од куће, а овај завршава ријечима: „Домаһин и чује и види и хоће“.)

Чим је домаћин окитио трпезу почиње опет:

 Ст. сват: О поштени засједо!

Засједа: Што вељаше, о поштени стари свате?

Ст. сват: Призови брата домаћина, нека нам доведе оно чељаде за које смо дошли.

Засједа: у име ти Божје, поштени стари свате, домаћин чује и види и хоће. (Ово наређење понавља ст. сват од куће своме засједи). Чим је то домаһин чуо он уводи дјевојку, која долази у пратњи са братом или најближим рођаком. Дошавши код дјевера њен брат каже: „Стари свате, првијенче, куме, засједо и сви господо сватови тестиром, добро нам дошли, а ви дјевери примите дјевојку и нека вам сретна буде“.

Дјевери примају дјевојку, окрену је 3 пута како се сунце окреће, тј. са лијева на десно, и пољубе је: дјевери њу у лице, а она дјевере у руку.

Стари сват каже: „Чело и зачело и сви господо сватови тестиром, ево нам дјевојке“. Сви сједну, а невјеста међу ђеверима. Онда засједа са друштвом почиње да пјева:

„Ој радости, веселости, гдје си досад била?

Шетала сам кроз планину као бијела вила

Па сам сишла у Приморје гдје је доста вина

И Бог ме к вама сад доведе да се веселимо“.  

Стари сват: „О поштена засједо, призови брата домаћина нек донесе златну чашу, да се младенци прстенују“.

Засједа: „У име ти Божје, поштени стари свате, домаћин чује и види и хоће“. Домаћин доноси чашу са мало вина и ставља је на окићени колач на трпези, који се налази између младожење и невјесте. Младожења стави прстен у чашу, невјеста га извади и стави испред младожење. Ово се понавља 3 пута. Иза овога, младожења узима прстен и прстенује невјесту на десној руци. Засједа пјева :

„Сви часи добри, а овај најбољи,

кад се млад Милане са Миленом састави“.

Стари сват: „О поштени засједо, позови брата домаћина нек нам донесе здравицу са ракијом“.

Засједа: у име ти Божје, поштени стари свате, домаћин и чује и види и хоће. Домаћин доноси ракију.

Стари сват: „Да се прекрстимо и да обидемо ове здравице. Од Митра Савова (оца младожење) до Пера Јовова (оца невјесте) да се нишају и вишају, крухом, вином, миром и здрављем јуначкијем, Боже дај. Молим Бога да се данашњим састанком подиче и нека овај састанак буде сретан и дуговјечан за обије куће. Опет ће стари сват: О поштени засједо, призови брата домаћина да испуни трпезу“.

Засједа: У име ти Божје поштени стари свате, домаћин и чује и види и хоће.  

Засједа пјева:

„Паде цвјетак наранче,

Посред чаше јуначке.

Да је знала наранча,

Да је чаша јуначка,

Све би грaнe cавила

и чашу би испила“.

Доноси се прво јело.

Стари сват: О поштени засједо!

Засједа: Што вељаше о поштени стари свате?

Ст. сват: Позови брата домаћина да донесе здравицу да пијемо у велику славу Божју.

Засједа: У име ти Божје поштени стари свате домаћин и чује и види и хоће. Здравица се доноси и сви устају и скидају капе.

І здравица: 

Стари сват напија: „Пијемо у велику Божју славу, да нам помогне Бог и Божја слава: оба брата домаћина оно што чине, да им буде са великом и добром срећом, Боже дај“. Засједа и остали пјевају:

„Ко винце пије у славу Божју,

Слава му Божја вазда помогла,

Слава и Сила Бога Господа“.

Стари сват: О поштени засједо!

Засједа: Што вељаше поштени стари свате?

Ст. сват: Позови брата домаћина да нам донесе здравицу да пијемо у славу Свих Светих.

Засједа: у име ти Божје, поштени стари свате, домаһин и чује и види и хоће. Домаћин доноси здравицу.

ІІ здравица:

Стари сват – „Писмо у велику Божју славу, а сад у славу Свих Светих и свега двора небеског; нека нам помогне Бог и Сви Свеци и данашња Св. Недјеља. Око чега смо се састали да нам буде сретно и дуговјечно“. Засједа и остали пјевају:

„Још Бога моли и пречисту славу,

Свети Никола свима помози,

Ти нам дај винце весељем пити,

Весељем пити и у части бити“.

Износи се печено месо (љети јагњад, а зими свињско). Засједа устаје и зове: „О поштени стари свате“ !

Ст. сват: „Што вељаше о поштени засједо“?

Засједа: „Ево прође дуго вријеме како ме постави овдје за добру стражу, а још бољу узданицу. Обећао си ми свако добро: да ћемо поћи у богати двор, да ћемо наћи злата и сребра, а особито сребрних џефердара и златних малих пушака и ханџара, да ћемо наћи дубраве маслина, пуне бродове и сваког берићета Божјег. Ти обећа мени, а ја мојој дружини около мене. Сви они гледају у мене, а ја у тебе, чекам кад ми оком намигнеш и брком помакнеш, да се и још чега заузмемо“.

Стари сват одговара засједи: “О поштени засједо, све што сам ти обећао, било је испуњено. Сутра ће за нама доћи, на коњима и колима и у пуним бродовима, сваког блага и берићета Божјег. А сада узми здравицу, напиј нама сватовима и обојим домаћинима“.

Засједа прима здравицу и напија.

III здравица: 

„Чело и зачело и сви господо сватови, тестиром; племенита уста господска која пију и напијају у овај поштен дом, нека им помогне Господ Бог и услиши са сваким добром. Ја напијам за здравље оба наша брата домаћина. Да Господ Бог помогне њих; њихову браћу и братучеде, синове и синовице, зетове, сватове, кумове и пријатеље“. Сви пјевају:

„Јунак јунака оком погледа

Гдје јунак буде да потребује,

А добар јунак свуда требује.

Благо дружини с којом војује,

Са којом војује и винце пије“.

Ст. сват: „О поштени засједо“ !

Засједо: „Што вељаше, поштени стари свате“ ?

Ст. сват: „Призови брата домаћина да донесе здравицу и нека напије духовнику.

Засједа: у име ти Божје поштени стари свате, домаћин и чује и хоће и види. Домаћин напија: „Стари свате, један и други, првијенче, и засједо и сви господо сватови тестиром; ви мени дадосте здравицу, а вама Бог дао јуначко здравље и весеље и дуго поживљење. Ја ћу напити за здравље и дуг живот оца духовника, који је јутрос појао свету летургију и који ће је појати од јутрос и појутрос. Да нам Господ Бог помогне Владику и све владике по мјестама хришћанским, да нам Господ Бог помогне четири Патријарха Васељенска и петог Патријарха Пећског. Да нам Господ Бог помогне архимандрите, протопопове и попове, проигумне и игумне, синђеле и протосинђеле, ђаконе, калуђере и ђакове и сву осталу црковну господу који за нас грешне Бога моле, а тако исто старце, младиће и мале ђетиће“.

IV здравица: 

Сватови пјевају:

„Ово је домов дар, велики Божји дан

Ко напија вјери, сам се весели,

Веселио му Бог кућу и сав дом,

А прољеће га здраво застало,

Здраво јунака, вазда весело“.

Послије ове пјесме напија првијенац.

V здравица: 

„Пијем у здравље данашњих владалаца да им овај састанак буде сретан и дуговјечан“. Чим он заврши, предаје здравицу куму до њега, који прихваћа и напија: „Пијем у здравље мога кума и куме и молим Бога да им данашња Богом благословена брачна веза буде сретна и дуговјечна“. Послије ове здравице неколико дјевојака ките са цвијећем све сватове и пријатеље. Доносе се нова јела, свакако кувани пршут са поврћем. Стари сват позива некога од сватова да напије општини. Један од сватова напија: „Чело и зачело и сви господо сватови тестиром; ја ћу напити у здравље главара наше комунитади и нашијех племена. Да Господ Бог поможе суђе од нашег збора, да поможе наша племена и ко је у племену и наше окомне (околне) зборове и да Господ Бог помогне сваког брата Паштровића од Куфина до Бабина Вира који ради на част и поштење наше комунитади; који не ради, Боже обрати га да ради, а који неће никако, убила га рђа свакако“. Сви пјевају:

„Јунак иде горама,

Оружан је стријелама.

За њим иду други два,

Један вели: удримо на њ,

Други вели: не бих ja,

Стрмо гледа много зна

Посјећ ће нас оба два“.

Стари сват позива мачетара да напије владару. Мачетар прима здравицу и напија.

VI здравица:

„Пијем у здравље нашег Цара и Владара и нашег великог Заштитника; нека Бог поживи његов дом, његов род, његов сенат, и његовог сваког војника морског и сухопутног; нека Бог поживи његову свијетлу Круну Московску и нека му да снажну руку и оштру сабљу против непријатеља; нека Бог поживи оба кнеза српског и црногорског и нека им пружи оштре сабље против непријатеља“. (Ова здравица, као и она духовнику, потичу из ранијих времена кад нисмо имали једног владара и патријарха. Данас се напија Њ. В. Краљу и Дому Карађорђевића, а тако исто патријарху српском Њ. Св. Гаврилу). Сви пјевају:

Бисерна брада, сребрна чаша,

Бисер се рони у чашу пада,

Свако га зрно по дукат ваља,

А сиједа брада два бијела града.

Изa овог напjева износи се сир, слатко и остале посластице. Стари сват диже се и говори: „Ево дође вријеме да се и ми старци подигнемо. Домаћине донеси ми здравицу да напијем свој господи сватовима и нашој сестри домаћици.

VII здравица:

Стари сват напија: „Чело и зачело и сви господо сватови тестиром; пијем у здравље данашње софре и свијетлих образа који око наше софре вино пију. Пијем у здравље наше сестре домаћице, која нам је ову част припремила. Молим Бога да овакве гозбе припрема још много и много година. Сваке године имућније и богатије са пуним рукама и веселим срцем. Да овдје увијек људи долазе, а људе налазе у јуначком здрављу и весељу. Оно што смо данас схарчили у овај дом, намирио Господ Бог дому и домаћину са свакоје стране, а с небеса највише“.   

Сватови пјевају:

„Подигни се стари свате, вријеме ти је,

Узми звијезду пред собом, а сокола на руку”

Звијезда ће ти свијетлити, соко ће ти кажевати

Кудијер ћеш путовати“.

Стари сват одговара пјесмом:

„Ми бисмо а ви нам не дате,

Пит’ нам дајте, пит’ нам дајте,

Коње нам седлајте“.

Послије ове пјесме устаје стари сват и сви сватови и излазе са невјестом из куће. Невјеста клекне на праг, а около ње искупе се сви сватови. Приступе затим отац и мајка дјевојке, са здравицом у руци, и држе јој „добру молитву“ са овим ријечима: „Помози Боже и намјерио се велики и добри час. Моја кћери, ти из овог дома излазиш, а у бољи улазиш. Ти си нас мирила и задовољавала, а тебе ће у нови дом Господ Бог. Све ти крешило и решило као трава о Ђурђеву дану и вода о Митрову дану. Ти се у овај дом не повратила већ фацулетом бијелим и образом свијетлим. Пођи с Богом и нека те свуда срећа прати“. Послије ове добре молитве, сви сватови кажу: „Амин“. Дешава се такође да се поред ове добре молитве дјевојци, одржи још једна у самој трпезарији, поред трпезе и то овако: Невјеста клекне и пружи обије руке. Старији сватови положе јој на испружене руке своје оружје, а два дјевера рашире више ње струку и држе јој добру молитву. Одлазе сватови пјевајући, пуцају из пушака и читава кита креће на вјенчање. Кад невјесту одводе од њене куће, пјевају се ове пјесме:

„Одби се грана од јоргована

Као лијепа Миле од мајке своје,

Од мајке своје и од рода свога“.

или:

„Ој злаћени куме и дјеверу,

Не пуштајте росу на невјесту,

Невјеста је рода господскога,

Од очина и од материна“.

или:

„Што си код мајке ти умјела,

То при путу све остави,

Нову мајку вјерно служи,

Да се на те не потужи“.

Послије вјенчања сватови са невјестом полазе младожењиној кући. Испред младожењине куће игра коло. Чим коло види да се приближују сватови, оно почиње да пјева:

Лијепо ли је погледати,

Гдје сватови редом греде,

Редом греде, китом ките,

Међу њима невјестица,

Ни висока ни малена,

Но дјеверима до рамена,

Златном куму до клобука,

А младожењи поред себе.

Невјестица стидно пита:

Ој Бога вам сви сватови,

Јесу л’ двори наши близу,

Игра ли ми пред двор коло,

Води ли му мајка коло,

Зачињу ли сестре пјесме,

Веселе л’ се тамо мени?

Међутим, чим сватови наиђу, коло пјева:

„Добро дошли кићени сватови

Добро дошли и добро довели,

Јесу ли вас како дочекали?“.

Сватови пролазе кроз коло, које се разилази и сви се окупљају код кућних врата, гдје чекају родитељи младожење.

Родитељи дочекују младенце и благосиљају их овим ријечима: „Мила дјецо, добро нам дошли. Бог вас са сваким добром обдарио. Бог вам дао лијеп пород: девет синова као девет Југовића, а једну кћер за милост. Уз ово, нека вам свака срећа напредује, као зелена гора о Ђурђеву данку“. Сватови кажу: „Амин“. Родитељи загрле и пољубе младенце а они њих у руке. На самом прагу налази се једно мушко чедо; невјеста га подигне и уђе у кућу. Сви сватови улазе затим у кућу са весељем и пјесмом.

У кући младожење, траје весеље и даље, па млади момци и дјевојке и остали пјевају разне сватовске пјесме као нпр.

„Ој соколићу мој златни тићу,

Што лов не ловиш, него узалуд летиш?

Пале су патке у слано море,

А препелице у равно поље,

Јаребице у рудинице,

Голубице у житнице,

А птичице у ломинице.

Бирај, соколе, што ти је од воље.

Милану је од воље, Милена дјевојка“.

или:

„Лијеп ли је овак данак

Мој мили Боже,

Қада отац сина жени

Срећа да му је.

Лијеп ли је овај данак

Мој мили Боже, Қ

ада мајка кћер удаје

Срећа да јој је.”

или:

Полегла је дјетелина трава,

Покрај мора до бегова двора.

Жњеле су је бегове сестрице,

Сдесном руком сребрнијем српом,

Напуњале скуте и рукаве,

Давале су коњу братиноме:

Једи коњу, веље добро моје

Сјутра ћемо даље путовати,

Обишћемо три горе јелове,

Три јелове и три јаворове,

Изићемо на поље Смиљево,

Наћићемо жутицу наранчу,

Под наранчом дјевојачку мајку

Гдје премеће сватовске дарове,

Сваком свату што је за којега:

Старом свату дуњу од столиста,

Златном куму од злата јабуку,

Младожењи коња и дјевојку.

Не чудим се дару ниједноме,

Већ се чудим дуњи од столиста,

Гдје је расла, гдје ли се њивила.

или:

Зачух вилу удубрави гдје пјесан поје

А уз пјесму гдје припјева славуј из горе.

Ја уставих врана коња да боље чујем,

И подигох бијел клобук да боље видим.

Ја јој махнух десном руком да ми долети.

Прије ми је долетјела вила бијела,

Прије ми је долетјела но перна стријела,

Рукама ме загрлила вила бијела,

Слатки ми је цјелив дала, слађи од меда,

А ја њојзи вас мој живот, вас мој весели.

Дође други иза мене, преграби ми је!

Учиње ли игдје ико што учињех ја?!

Бог ми даде рајску вилу, а ја је другом дах!

Што не градих бијеле дворе да је затворим,

И не ковах златне кључе да је закључам?!

Предраг В. Ковачевић

* Уредник је веома захвалан гг. Митру Суђићу, Милошу Папану, Митру Боснићу и Андрији Арменко-Томићу и њиховим госпођама, који су му пружили многе драгоцјене податке и омогућили да се овај чланак штампа.

„Гласник Народног универзитета“    Број 1—4    Стр. 9