уторак, 16. август 2022.

Стеван Перовић Дервиш-паши

 



Стеван Перовић Дервиш-паши

Трешњево, јануара 1853

 

Честити Дервиш-пашо, 

Примио сам сваколика твоја писма, и у свима њима ништа другога видио нијесам до голе и саме турске нижтожности, сујевјерија и гордости лакомислене, мрачне и ништаве, особито твоје писмо посљедње, у коме си показао лакомислиа твоја, које се теби као војнику не пристои, нити с тиме добро карактеризираш војнички прави образ, позивајући мене, да се ја предадем турској нижтожности и лакомислију, особито као син мојега јуначкога отечества, а праунук мои стари витезовах кои су јошт од Косова и на Косову, и пријед, од наступања вашега у Европу, турску крв пролијевали и дичили се с овијем пред свијетом. Знади пашо, да је свакому сину моје домовине, а особито мени, мили образ и јуначка чест од својега живота, која је свакада цвјетала у овим нашим горама.

Знади пашо, наша је света заклетва од настанка под оружијем умријети, и никаквоме се народу, нити сили, предати тако лако, особито вама нечовјечним тиранима у Европи, само једино познатим, без проливи крви наших витезовах, кои су сада турском крвљу свагда у рукам омашћене ножеве носили. Немој се ти варати да смо ми мртви Бошњацинаша залудња браћа потурченанити пак трули Анадолцида се тако лако као што ти мислиш туђој сили предати дамоНе пашољуто се варашТа ће мисао тебе може бити пријед трдна и срамотна Цариграду вратитиМало је теби може бити позната историја нашега народаи витештва од постанка нашег у овим горамаЈер иначе када би је познавао ладнокрвније би ишао с твојом силом на нашу слободну земљуАли се надам да ћемо ми теби ућерат памет у главукао што смо многим пашама и везиримакои су на нас тако нагло ишликао и тиза удавити нашу дичну слободуКакви смо до сада били можеш у самим НикшићимаКорјенићима и другим мјестима около запитатимлоге буле удовицеи мајке турске кукавицекако је било ратовање њиови синовах и мужевах с намаи је ли им и данас црно срце од наше сабље и деснице.

Знадеш ка(к)о је обршио Махмуд-везир на Црну Горузнадеш како су млоги другипа ћеш и ти ако Бог даТако и сви паше и везири кои нашу малуал’ јуначку постојбину сада окружилиприсвоити је и покорити желећи.

Мармонтмаршал великог Наполеона с нас се грдан вратиопа све то нека служи за примјер твоме лакомисленом срцуЗашто ви оћете силом оружија нас да покоритеМи толике силе немамоНаша је сила у Богакога ви у овој ствари непознајетеХоћете отимати право и слободу неправеднонашега слободног народа.

Ничему се не чудим такозашто су обично у овим стварма довјек лакомислени Турци билинего се чудим како можеш ти од мене захтевати и молити ме да ти предам житосијено и друге потребеи како ти јадна гордост турска доноси и допуштаЈа знам да те је велика невоља нагналакоја ће временом Турке у Арабистан призамитинего пашоако си до тога дошаохајде к’ мени и предај ми се са свом твојом војскомпа ћу ранити и тебе и твоју војскуа господство даће ти мој господар боље него што га сад имадешако ли баш ти нећешпушти сиротне твоје војникекоје је сила ваша наћерала на овај путда их наранимда не умиру од гладијер гријех пада на твоју душу и твои старешинаа срамота је грдна пред свијетом и твом господару да ту скапљу од гладинего хајде море предај - седа глађу умртвјено тјело твојеи твои војниках курјаци по Грахову не разносе.

Што се јадан гордошћу опијашкад је тамо немаГордост је твоја сиромаштвоЗовеш мене да се предам и обећаваш ми свако благо и господствоа немаш су чим ни себе ранитнего просиш од менебоље предај се па да оба живимо код мененего код тебе да оба умремо од жалосне гладиЗалуду ти благо кад немаш ништа купитиЗобљи цекине те се храниЈа цекинах немам млогоали ране имам достате сам опет бољи него тиПоклони се пашоневоља зовеНужда закон мењаПромијени и тине покај сеЗемља ће наша бити твој гроб и твоје силе ако Бог дакао и млоги други Тураках до садаЕво мене к проливању крвисвагда сам готов и приправан сам у свако вријеме за свој род умријетиО предаи мојоју невољи горди пашои не мислиСујетна је твоја надежданећеништа моју јуначку чест и име превластити.

Ја сам образ правог војника теби до сада толико пута показаоали ја тога још од тебе видио нијесам до садаЈа те чекама ти ми се надајЂе се састанемо срамотан онај биокои побјегне и издаВидјећемо ко је вјера својему господаруи ко ће се радије и славније жертвовати за свој родобразслободу и господараДок ми је моје тврде домовинејуначкијех мишицах мои отачественикахи док ми је земље славнога цара аустрискогане боим се до Бога никогаа то ће виђет Бог и људиа свијет ће оцијенити ко је какавсамо јуначки јавно а не женски тајнода се обидемојер смо непријатељи.

Збогом пашо ДервишуНемој да се стидимо данас-сјутра своијех дјелаха очи суобразпаметсабљасрце и десница за славу или срамоту нашега имена створени. 

Трешњево, 1853. 

Стеван АнПеровић-Цуца сердар и сенатор црногорски

и командант војени.

 

(На последњој страни копије овога писма стоји):

 

Poklonio mladi Kaznačić iz Dubrovnika. Vlastoručna pisma gospodina Stevana Perovića, crnogorskoga serdara, senatora i vojnog komandanta na Derviš-pašu.

 

Копија предпоследњег писма Дервиш-паши у Грахово. 1853 годајануара мјесеца писато у Трешњево.

  

 


 

Стеван Перовић Дервиш-паши 

Трешњево, 1853.

 

Дервиш-пашо, 

Јуначка чест позива срдце и десницу на одбрану имена свогаПозиваш ме на предајуа ја тебе сам зваода ми се покоришнаше су тежње једнаке о предајствуО Турчине лакомислениЗовеш ме поклонити се цару твојемуа сам цркаваш од жалостне глади туначудим ти се невјероНе могу теби друкчије увјерити невјеро о постојаној љубави и вјерности мојој спрама отечеству моме и господарусамо тим позивајући те војничком тврдом ријечи на јуначки мегданда ту окушамо срећу нашупокажемо љубав и искреност спрама родуи колико кои цијени свој образчестимеживотсмртглаву својусвога отечества и господара.

Ја сам паша мојега народа и господаравјерни и постојаниЈеси ли ти твојегане знамИ ово ме једино к томе позивапознати те с ким сам судбину дјелити имаоЈа мислим ако војничка чест с Тобом управљала буденеће те срце од овога позива одвратитиизаћеш миАко липакженско чувство у мртвом тјелу с тобом влада неће позив овај тјело твоје грозно потрести и срдце оружатинего ће ти војничко име маскаром и ларфом покритиосрамотити род и свога господараНемој дријемати пашоНа ноге ако те и османски син родиода се обидемогрехота је да гине сиротиња с твоје и моје странеМи ваља да гинемопрви смо у господству и овде први да будемода ми будемо жертва свога отечества и за господара.

Збогом пашосрамотни не понеси образ с Грахова и женско срцејер са каквом ћеш хвалом изаћи пред твога господараЈа те зовема ти изиди ако жена нијесида осуди свијет храброст и слободу или страхи неваљалство моје и твојеДовјек су се клали мои ђедови с твоијемапа и ја и ти да се окушамо јесмо ли синови они отаца славни?

Ја спремамоштрим сабљунабијам пушкекрепим срдце и десницуи глас чекам ноћи и дању. 

У Трешњево, 1853.

Збогом пашоСтефан АнПеровић-Цуца сердар и сенатор црногорски и заповедник војске

 



 

 1951





Нема коментара:

Постави коментар