Паштровска свадба
Здравица Њ. Вел. Краљу Петру II
Сваки Паштровић сматра и своју
дужност да се придржава старах обичаја, који су наши
претци завели. Тако су се досада одржали стари свадбени обичаји, пуни љепоте и
весеља.
На свакој паштровској свадби, била
велика или мала, т.ј ако има 25 и више сватова са барјактаром или мање,
обавезно се држе (напијају) лијепе здравице. Ако је велика свадба, ручак је код
родитеља невјесте, а ако је мала онда обично код младожење.
У кући младожење, за пуним столом, окићени националним заставицама и
зеленилом, сједе: сватови са невјестом и младожењом као и “погузијељи”
које су за сватовима донијели робу (пpћијy)
невјести и позвати и намјерни гости. Пошто су наздравили: стари сват у славу Божију и славу
свих светих; засједа за добар живот оба брата домаћина, домаћин за здравље патријарха српског и све духовне власти; кад
су засједе са ђеверима приредили и изговорили невјести “добру молитву” и кад првијенац
и кум напију за срећу младенаца и најстарији сват за здравље
претсједника општине и за здравље сваког брата Ilаштровића “од Куфина до Бабана
Вира - који раде за част и поштење својe oпштине” и пошто су се прије и послије
сваке од ових задравинца отпјевали лијепи припјеви:
“Ој радости, веселости”; “Сви часи добри
ови најбољи”;
“Паде цвјетак неранџе”; “Ко
вино пије у славу Божију”;
”Још Бoгa мoлим пречисту славу”; “Јунак
јунака оком погледа”; “Овај домов дан велики Божији дар” и “Јунак иде горама“,
у најлепшем расположењу и весељу долази шеста Краљева здравица, коју свечано
изговори стари сват. Само на здрвицама у славу Божију и Краљевској сватови и гости
устају.
Као што рекох, прије Краљевске здравице
пјева се припјев:
“Јунак иде горама,
Оружан је стријелама,
За њим иду друга два,
Један вели: “Удрима па њ’.”
Овај други: “Не бих ја,
Стрмо гледа много зна,
Убиће нас обадва”.
Oва здравица почиње овако: Стари сват,
као старјешина сватова сједећи у челу трпезе, позива засједу, која сједи наспрам њега у дну трпезе,
и говори: “О поштенa
засједo!”
Засједа му одговара: “Што вељаше,
поштени стари свате”.
Стари сват: „Позови брата домаћина, да нам донесе здравицу, јер имамо једну веселу здравицу
да напијемо нашем Орлу Краљу Петру II”.
Заседа: “У име ти Божије
поштени стари свате, домаћин чује, види и хоће”.
Тада домаћин доноси здравицу (боцун пун руменог вина)
и стави га на трпезу пред старим сватом.
Стари сват узима здравицу и устане, а
устану сви сватови и присутни гости, и тада говори овако:
“Чело
и зачело и сва господа сватови с тестиром (тада сватови кажу: Божијем), ви мени
дадосте здравицу. Вама Бог дао здравље и весеље и дуго поживљење. Ја ћу напити
за здравље нашег Орла, Његовог Величанства Краља Петра II Карађорђевића. Да
Свемогући Бог дуго поживи Њега и цио Владалачки Дом Карађорђевића, да Господин
Бог помогне њега, Његове министре Његове војводе, ђенерале, пуковнике,
потпуковнике, мајоре, капетане и све официре и подофицире и сву нашу војску
сувопутну, поморску и ваздухопловну и да Господин Бог помогне свакојега бана и
краља, који нашем Краљу на помоћ и изруку ради; а који му контрадио, Боже дај
да свакојему може поштено одговорити!
Да живи Његово Величанство Краљ Петар II и цио Краљевски Дом
Карађорђевића!”
На то сви присути трократно кличу “Живио!”
Послије ове здравице пјева се припјев:
“Бисерна брада, сребрна чаша,
Бисер се рони, у чашу пада,
Свака га длака и дукат ваља,
Бисерна брада, два бијела града”.
Послије oвoгa нaздрaви се домаћици која
је софру припремила и пожели се добро старом свату, првијенцу, куму, засједи,
свима сватовима и настојницима, који су при ручку на мир слогу пазили.
Најзад долази припјев:
“Подигни се, стари свате,
Бријеме ти је!’
И стари сват устаје као и остали сватови и пријатељи, и кад је лијепо вријеме, излазе пред кућу и ту на подесном мјесту
наставља се весеље и игра, гдје учествује скоро цијело село до касно увече, увијек
тријезно и весело.
Буљарица, 15 VII 1939 г. A. Томић-Арменко
“Глас Боке” бр. 338 1939.
Нема коментара:
Постави коментар