Приказивање постова са ознаком Vojvoda Petar Vujovic. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Vojvoda Petar Vujovic. Прикажи све постове

субота, 5. новембар 2022.

Zapisi vojvode Petra F. Vujovića


Zapisi vojvode Petra F. Vujovića 

1. Priđe no sam postao kapetanom plemena ljubotinjskog¹) t. j. u moje nastavanje u doba Vladike Rada Petrovića bismo u četu s Ceklinjanima u Vraku²) pod Skadar u osam lađa ceklinskija, u lađu po 24 vojnika. Pobismo se i posjekom četiri glave, plijenismo stoku i napunismo lađe i kreni natrag da idemo doma. A u prolaz naš opaziše ne Krainjani³) i skupili vojsku u lađe i čekaju od Petrove Ponte do Pijesaka⁴). Svezali lađe sandžirima kudijen ćemo proć put doma. Kad naljezi na njih vidimo da su put zagradili da se nema kudijen hoditi doma. Onda stadoše i reče Gavrile P. Janković iz lađe:

– Stan’ kozo krainska, kuća ni je tamo, ovamo nije, što si ne zagradijo, i isti reče: ko drži veslo vozi dobro, a ko drži pušku udri, i sad naprijed, a kad pogine ovi od vesla drugi bači pušku a ugrabi veslo. 

I učini urviš na lađe, razdvoj sandžire ili proz njih pasa⁵) i pobismo se i raspuči lađe. Od naših pogiboše četiri, a od njihovijeh devet (Turaka) i dođi na Lesendro⁶) i podijeli šićar.

 2. Potome postani ja za kapetana. U to dođe serdar Filip Durašković s Cetinja i posla za sve ove četobaše i za mene na Ljubotinj. Skupismo se na Rijeku⁷). Reče serdar:

– Krenuo sam s Cetinja da idemo u Blato⁸) da bismo koga posjekli i zauzeli šićar, počem sam se zahvalio svome Gospodaru da ću dignut četu i dobiti šićar. No ve pitam kudijen ćemo hodit.

Mi mu rekosmo da idemo na Ckla pod Krainom u subotu veče, počem te Turci u nedelju hodit na pazar u Skadar. I kreni pet lađa ceklinskija i lađa šesta ljubotinjska iz Poseljani⁹) i uzeo s sobom 23 Ljubotinjanina u moju lađu i sastavi se svi četobaše i lađe na manastir u Vranjinu¹⁰) i otolen kreni. U nedelju osvani na Ckla pod Krainom u razdvoj noći i dnevi. Kreni jedna lađa i u nju deset Turaka. I mi urviš na lađu i zarobi devet a jedan uskoči u vodu. I opazi ga Boica S. Jovičević i u vodu skoči i ugrabi ga i posječe ga. I mi se vrati i dođi na Pijeske prema Raduša Selačkog i tun ih posjekosmo i glave ponijesmo na Cetinje.¹¹)

3. Opet se ugovori Vukac Kostić sa mnom i uzmi četiri lađe ceklinske moja peta i dođi na Plamnicu¹². I bješe tu stobor govedi. Na naš razgovor primi se Vukac uz stobor, pa otvori vrata i mi uljegosmo i stadosmo driješati goveda. I Vukac ožednia i nađe jednu kacu vode i napi se iz kace, pa smače kapicu i zakumi Bogom nas:

– Nemojte da izgonimo ova goveda, jer mi se čini da je grehota, jer pih vode.

Na njegovu riječ ostavismo goveda, a još reče Vukac:

– Sad ćemo na Zeticu¹³) i ako Bog da tun ćemo posjeć i uzet plijen.

I posmo u Zeticu i tun osvanusmo. I bješe jedna matica. Kad u jutro doše turski čobani i njihova goveda. Onda ja i Ivan Gazivoda prepliva maticu na brijeg. Vidješe čobani, pobjegoše, samo dva uhvatismo živa i plijeni goveda i dođi na Lesendro i šićar podijeli. A po naredbi Vladike Rada ove dva roba vrati žive natrag u Žabljak.¹⁴)

4. Pođi ja i pop Đuro Kusovac i s nama nekoliko Ljubotinjana. Uvezi se na Poseljani na pristan ljubotinjski i pođi Blatom počem vazda s Turskom u rat pa da ne bismo posjekli ili što šićarili. I dođi na Ckla pod Krainom i uzmi jednu lađu tursku i dovezi je u Poseljani.

5. Ugovori se na Rijeku četobaše od Ljubotinja i Ceklina da idemo Blatom i kreni pet lađa ceklinski i ljubotinjskijah. Uvezi se i pođi Blatom i dođi niže Humskog Blata¹⁵) pod Vrakom i zapadosmo ponoći da čekamo Turke koji te ranit na pazar za u Skadar. Pošto svanu dočekasmo deset Turaka i š njima se pobi iz pušaka, a od našijah s nožem u ruke najprvi skočí i posječe Turčina Mališa Cvijanović s Rijeke, a one druge isto mi posjekosmo i donesi glave kod Vladike na Cetinje i darova ni Vladika Rade po cekin.



6. Opet ni bi dogovor na Rijeku, da idemo Blatom da se bismo đe do Skadra pobili s Turcima. Lađe četiri ceklinske. Harambaše na lađe Vukac Kostić, Stevan Pejović, Petar Strugar i Kenjo S. Janković, a iz Vranjine lađa iedna. Na nju s Vranjinašima harambaša pop Đuro Kusovac, a ista lađa ljubotinjska i pred Ljubotinjanima harambaša Petar Filipov Vujović kapetan. Pođi notnja i zapni u Vraku. I dođe notnjo kod nas Jovo Sarap s Ljubotinja koi je stoja¹⁶) u Vraku i pita je li tun kapetan ljubotinjski. Rekosmo jest. Jovo odma dođe kod mene, jer ja tada bjeh kapetan. On mi kaza:

Eto u Vraku četiri Malisora koji ćeraju stoku na zimovište put Vulcinja¹⁷) no ih možete posjeć i stoku plijenit.

Ja odmah dokaži društvu i mi se uredi i pođi i udarismo i uzesmo im stoku, a njih posjekosmo, a nama jedan pogibe, i to učini zagon na jednoga da ga posiječe. Turčin ga dočeka i ubi. Imenom Andrija Milošev Radoman s Ljubotinja. Još Jovo nama zbori:

– Povratite se a možete, (ima) dva mlina u one dvije kuće no ih uzmite i ponesite, učinjete vi parah golemo, a trebaju vi u Poseljani ili u Obod.¹⁸) Mi se povrni i uzmi te dva mlina i utovari stoku i mline u lađu. Kreni Blatom i dođi na Lesendro i šićar podijelismo, a one četiri glave donesi na Cetinje kod pok. Vladike Rada. I onijema te su posjekli glave dade po cekin, a ostalijema piće i jestivo dade.

7. Kad pođe Vladika Rade sa nekoliko Crnogoraca na Grahovo¹⁹) a mene posla s Ljubotinjanima u Vranjinu, da čekamo Turke, a pop Vukale iz Građana tada bješe senat građanski, ljubotinjski i dobrski pa on pisa Vladici Radu: Javljam ti da sad u Vranjinu nije za potrebu kapetan ljubotinjski s Ljubotinjanima, no ako zapovijedate da ih spravim kod Vas na Grahovo, jer sam ja s Građanima i s Vranjinašima mogu čuvati ovaj kraj, da nije ništa s ove strane pobrkano. I Vladika zapovijedi da ja s Ljubotinjanima idem na Grahovo i tun nađi Gospodara i kod njega vojsku crnogorsku. Tun stasmo petnaest dana. Vojska Alipašina²⁰) povrh Grahova i jedan dan bi malo boja. Dođe haber iz Vranjine Gospodaru da su udarili Turci na Vranjinu i da su uzeli Turci Vranjinu i Lesendro.²¹) A u Lesendro imaše Vladika jednu forticu u koju se bješe zatvorijo Vuko Kasom Dobrljanin, Dumo Gjurov Vujović i Beljo Vukotin Radoman. Á Šuto Radov Sarap i Nikola Savićev s Trnova ulazeći u kulu dostigoše ih Turci i ubiše oba i posjekoše pred vrata od fortice. A gore rečeni sa jošt nekolicinom zatvoriše se. Ošapili ih Turci i počeli prozorima ubačati kumpare²²) u fornticu da ih minaju, a oni čim pani među njima Dumo Turov goreću kumparu golijema rukama opet izbaci na dvor među Turke i braniše se dok im manka džebana više da se ne može, jer ih bješe dim od praha zagušio da se živjeti više nije moglo, onda reče Kasom:

– Duškat se ne može, no mi koji smo živi da se predamo, a odgovara mu Mrđen Barov–Sarap s Ljubotinja:

– Nemoj da se predamo, no imamo topovskog praha ovden jedno deset oka i da ga zaždimo da se lagumamo, pa će ni bit poštenije pred Gospodarom i Crnogorcima no da se predamo. A društvo ne dade mu da se lagumaju no se predadoše. Turci ih povedi u Skadar i držaše ih neko vrijeme, te one koji ne bjehu umrli puštiše te doše doma. 

Pošto razumje Vladika Rade pismo razgovori se sa serdarom Filipom Đuraškovićem i s glavarima; – pita:

– Kako ćemo sad? Reče serdar Filip:

– Dobro bi bilo da ja idem s riječkom nahijom, jerbo pošto su uzeli Lesendro uzete i Dodoše.²³)

– Onda mu Gospodar odobri i reče:

– Haide i neka ide serdar Marko Plamenac s Crmničanima u Crmnicu,²⁴) zašto bi mogli Turci doć od Bara i udarit na Crmnicu.

Serdar Filip sjutra dan krenu i zove kapetana ceklinskog i kapetana ljubotinjskog:

– Čuli ste da Turci uzeše Vranjinu i Lesendro, no dižite vojsku i hajte da idemo da opet otmemo Vranjinu, a ako ne mogasmo, a ono da ih nepuštimo da idu naprijed.

– Stan ko je Ljubotinjanin i Dobrljanin, tamo Ljubotinjani nećemo, jerbo ovdje ostaje Gospodar i doklen on krene s Grahova ja s Ljubotinjanima hodit neću, da bih čisto znao da te doć Turci da izgore pô Ljubotinja.

I ja ustavi Ljubotinjane, a serdar Filip pođe s Ceklinjanima i stadosmo u Grahovo do po Ivanju–dne. Vladika Rade krenu preko Kotora za na Cetinje, a ja s Ljubotinjanima preko Cuca dođi na Cetinje i sa nekoliko druga Crnogoraca. Kad s Cetinja dodi doma, ali Turci samo zauzeta mjesta brane, a dalje nijesu hodili, no odma posmo zidat Lesendro i u njihove ruke stajalo je 35 godina, dok ga je sad sretno vladajući Gospodar knjaz Nikola uzeo. 

 

GRAD ŽABLJAK (U TURSKO DOBA) 

Oko grada i varoši Turska, u okolna mjesta sela ceklinska. U sela harambaše koji učiniše među sobom ugovor da uljegu u Žabljak.²⁵) Kenjo Stankov Janković, Periša Radov iz Đeklića, i on napravi stube za uljeć u grad, Miloš M. Janković barjaktar, Petar Đ. Strugar, Nikola V. Gazivoda, Ivan M. Gazivoda, Prele I. Strugar, Giljo S. Kraljević, Nikola Kraljević ....... i pop ..... koi je iz Vranja prebljega ovamo. I pošto uredi stube pođi notnjo i uz bedem metni stube, i prvi izljezi na grad Kenjo S. Janković, a za tim cijelo društvo. Zapovjednik od grada bio je Jakup–aga Omarčević. On se zatvori u grad, a Jusuf–agu, brata Jakup–agina živa uvatiše. I tader se zađede boj proz grad. Jakup–aga se s društvom zatvori u jednu kulu u grad. Odmah dođe glas u riječku nahiju, da su uljegli dvanajest Ceklinjana u Žabljak. U isti čas skupi se riječka nahija i dođe na Salkovinu.²⁶) Glavari pred vojskom: serdar Filip Đurašković, pop Andrija Pejović, pop Matijaš Drecun, Grujica Filipov Vujović, pop Vukale iz Građana i Gruica M. Lopičić. Oni su maknuše na stranu, da vide kako te i kudije te udarit na grad, počem je bio došao Spahija Lekić s podgoričanima za u pomoć Turcima i ufate Cukalj, a druga turska vojska u kuće oko grada. Ovi glavari učiniše dogovor, da se šilje za katunsku nahiju, jer je dosta vojske turske se nakupilo. U to reče njima Šutan Šoć s Ljubotinja:

– Gospodo glavari, bih reka jednu reč pi ako valja. – Oni rekoše: Zbori, Šoću.

– Što govorite da šiljemo za katunsku nahiju, pa da čekamo za sjutra veče, čekajući njih ovi dvanaest te su u Žabljak oni te biti rob i grob grad sve Crne Gore. No s pomoću božom ove ovden osam lađa, a da nađemo u Salkovinu štice i da ih konopima uvežemo na širune. I svaki bolji i bolji junak da se izbere u lađe, a Vukac K. Kostić i Luka Bajov Sarap s Ljubotinja sa ovom drugom vojskom neka idu od livade kâ te oni doć na grad, da bi ufatili vrata. I tako se nadam da ćemo uljest u grad. I riječ mu potvrdiše. Vukac i Luka pođi pred ovom vojskom i dođi na brijeg od rijeke Sjerave kod edne kuće, a u kuću bila je jedna žena s Ljubotinja. Zazva je Vukac: Dokna, izidi. Ona ga poznade i izide. Pita je Vukac: Đe je najpliće da se pregazit može. Ona mu kaza. U to se obrnu Vukac da vidi što ide vojske za njim, ali samo za njim je bilo dvadeset ljudi. I on prvi zagazi, a mi za njim. I preljezi između kuća, pravo dođi na vrata od grada i Vukac zazva Kenja, a on mu se ozva.

– Otvori mi vrata, Kenjo. A Kenjo reče:

– Progovori opet, jer te ne poznadoh lijepo.

A on reče: – Ja sam Vukac Kostić.

I onda Kenjo otvori vrata od grada. Vukac s društvom uljezi i odma viknu Jakupagu. Jakup–aga se ozva i reče:

– Dodi Vukče kod mene, ama sam.

Vukac pođe i on mu otvori vrata i uljeze kod Jakup–age. U to dođe serdar Filip i vojska i Luka Bajov sa ovom drugom, i grad se napuni punan, i učinismo svi šemnak iz pušaka.

Pošto udari zora poče se boj oko Žabljaka i izćerasmo Turke, samo izostade ni kuća Perkočevića i kuća na Cukalj. U njih se bješe zatvorio Spahija Lekić s Podgoričanima i s Žabljačanima, a druga vojska i roblje poblježe. I taj isti dan dođe Milo Martinović s Cetinjanima i bismo se osam dana s Turcima, dokle im dođe pomoć od Skadra. Mi videći da je mnogo vojske turske ostavi Žabljak i dođi doma. 

 

DRUGI ULAZAK U ŽABLJAK U DOBA KNJAZA DANILA PETROVIĆA.

 Godine 1853.²⁷) glavari od Ceklina i Ljubotinja Prele Belov Vujović, pop Stevo Pejović, Savo Luketin Strugar, Kenjo Stankov Janković i ja vojvoda Petar Vujović, i s nama dvadeset druga pođi i uza stube uljezi u grad Žabljak. Božo Prelov Vukmirović posječe jednoga nizama, a druge zarobismo. Selim–aga zatvoren u kulu i zovemo ga na predaju, a on odgovara: Ne predajem. Od društva njegova tri Turčina razvališe zid od kule i utekoše po noći. A pošto svanu opet ga zovemo na predaju. On reče:

– Predaću se, samo da mi ne uzimate oruže, jer sam bio vazda dobar i vjeran svome caru, kao što i vi znate. Ali mu rekosmo:

– Predaj se, a oruže ostavi u tvoju kulu, ili čekaj se gađemo te topom.

On se predade i s društvom izide, i uzesmo grad Žabljak i počesmo boj s Turcima oko grada. Kad im dođe muka oni svi izbježaše, samo ostade kuća Perkočevića i Cukalj. Onda knjaz Danilo naredi top u Filipov Krš,²⁸) da se gađe kuća Perkočevića. I počesmo gađat i iz prve obalio sljeme, a Turci utekoše pod volat i bismo se š njima za šest nedelja dana i s naše strane bi mrtvijeh i ranjenih oko 30 ljudi a š njihove strane i do 40 ljudi.

U to naše stojanje Turci prikupi vojsku i objači. Mi videći da se ne možemo držat u grad učini dogovor da u veče izlazimo. I u izlazak rani se gospodin Mašan Savov Petrović i dođi doma a Žabljak ostade u turske ruke.


 *************************************************************************

 ¹) Ljubotinj i Ceklin su plemena u Crnoj Gori, istočno i jugoistočno od Cetinja. 

²) Vraka je selo u blizini Skadra, ranije Turskoj sada u Albaniji. 

³) Krajina je oblast između Skadarskog Jezera i Jadranskog Mora od planine Sutormana iznad Bara do reke Bojane; ranije u Turskoj, danas u Zetskoj banovini. 

⁴) Petrova Ponta, Pijesci i Ckla sela su u Krajini, na obali Skadarskog Jezera. 

⁵) pasati = proći. 

⁶) Lesendro je omanje ostrvo sa starim utvrđenjem na Skadarskom Jezeru. 

⁷) Rijeka Crnojevića, varošica na istoimenoj reci; zborno mesto i trg okolnih plemena. 

⁸) U Crnoj Gori Skadarsko Jezero zovu Blato. 

⁹) Sela crnogorska na zapadnoj obali Skadarskog Jezera. 

¹⁰) Najveće ostrvo u Skadarskom Jezeru. Manastir na Vranjini osnovao je početkom XIII. stoleća prvi zetski episkop Ilarion; manastir je u XIX. stoleću opustio i 1866 obnovljen je. 

¹¹) Otsečene turske glave sve do polovine XIX. stoleća nabijane su na kolje i isticane na jednom brdašcu iznad Cetinjskog manastira, zvanom Tablja.

¹²) Pristanište na severnoj strani S. L., istočno od Podgorice. 

¹³) Pritoka Morače. 

¹⁴) Grad u blizini severozapadne obale S. J. – Glavno mesto zetskog gospodara Ivana Crnojevića i nasljednika mu; 1478. oteli ga Turci i tek 1878 ponovo je pripao Crnoj Gori. 

¹⁵) Deo S. J., ispod Prokletija. 

¹⁶) Stačovao. 

¹⁷) Mesto na Jadranskom Moru. 

¹⁸) Izvor Rijeke Crnojevića; na izvoru su mnoge vodenice (mlinovi). 

¹⁹) Oblast na istočnoj granici Hercegovine. 1842 bilo je omanjih borbi između Crnogoraca i hercegovačkih Turaka o Grahovo. Posle čuvene bitke na Grahovu 1858 pripalo je sasvim Crnoj Gori. 

²⁰) Ali–paša Rizvanbegović, vezir hercegovački (rođen oko 1761 u Stocu, umro 1851 u Banjoj Luci).

²¹) Godinu dana kasnije, 1843, Crnogorci su ponovo zauzeli oba ova ostrva; no upadi Turaka su i posle tog vremena bili česti, tek 1878 pripala su definitivno C. G. 

²²) Topovsko zrno. 

²³) Crnogorsko selo na obali S. J. 

²⁴) Pogranično crnogorske pleme prema Turskoj. 

²⁵) 1835 g. grad Žabljak su bili zauzeli Crnogorci, ali ubrzo su ga napustili. »Ovaj neuspeh i nerodna godina 1836 izazvali su vrenje u C. G. Protiv Njegoša je tim povodom ruska vlada vodila formalnu istragu na Cetinju, preko svog dubrovačkog konsula, Jeremije Gagića ... Istraga je završena povoljno po Njegoša«, – (St. Stanojević, Narodna enciklopedija, III, 348.) 

²⁶) Salkovina i Cukalj su brdašca u okolini Žabljaka. 

²⁷) Žabljak su Crnogorci prepadom zauzeli 11 novembra 1852 (a ne 1853 kao što vojvoda omaškom kaže) a napustili su ga 13 decembra 1852), na protest iz Petrograda. (St. Stanojević, Narodna Enciklopedija, I, 724).

²⁸) Brdašce u blizini Žabljaka.