A. Томић-Арменко - Паштровске одлуке из 1848 г.

Паштровске одлуке из 1848 г.

У име Христа Амин на 21/9 Јуна 1848 (осме)

Будући да од неколико времена пробудила су се међу нама нека домаћа зла која могу довести нове невидоме несреће између браће, будући да неки људи мисле да по новому управљенију та зла неће бити педепсана, будући да по Уставу нашега царства сваки је човек дужан од своје стране све могуће чинити да се та зла уталоже, и будући унајпосље да по погодби учињеној даном 13/1 овога мјесеца у Прчању свако је обштество дужно укинути и претећи такве несреће и зла дољеназначени дванаест (12) образа именовани од народа скупише се данас у Будву и помињући име Божије од којer произлази сваки прави суд утврдише и међу собом осудише:

У прву - Да сваки злочинац који би зло учинио од којемy

драго врсти мора се у рок од 24 уре приказати у царски суд.

У другу - Ако би се који злочинац утано, побјегао, или оружао да се тобож суду скрије осудисмо следујућe пeдeпce које се на то само осклањају за принудит злочинце да суду цареву не одбјегну и које педепсе не умањавају осуде цареве.

Те педепсе су следујуће:

1.     За убивалца на сто талијерах глобе од његова дијела ако досегне, олити колко допре.

2.   За различне ране глобе талијерах педесет.

3.   За горетину и сјекотину глобе талијерах сто.

4.   За лупештину од највеће до вола талијерах двадесет и пет, за друге помање лупештине глоба по згодома.

5.    За насилије или лупештине развалине или разне дерачине глобе талијерах двадесет.

6.   За оне који је незаконито ођетиње дјевојке, удовице и жене којима су мужеви у туђој земљи талијерах четрдесет.

7.    За сва друга преступленија по згодама глоба.

У трећу - Да свака обћина може по себе ова помања преступленија без помоћи дpyгијех обћина педепсати, ако

кадера буде.

У четврту под реченима глобама остају сви они који би дали утајити учињено зло, који би дали дочекниште злочинцима тако што и они који би проузроковали зло или на освету кога побунили.

У пету - именоваше се народне страже и уцјенитељи који ће извршевати ове службе.

У шесту - осудише да ове глобе не тичу оне обичне наплате

које по куштуму злочинац има платити оному који зло је

пропатио.

У седму - а сваки који је кому зло дужан има по старинскому обичају мир тражити.

У осму - да најпослије ова сетенца иматиће јакост од састанка о томе, а именовани образи биће на промјену сваке по године ако се околовштине не промијене.

Остаје на душу образ и поштење овијех људи права јако и непоколебимо извршеније овије одлука данас потврђениje.

             Јово Вуков Перазић

             Лука Греговић

† крст Рада Бошкова Митровића

†           Бело Калађypђeвић

† крст Стијепа Никова Дивановића

              Јово Миџор

† крст Илије Кажанегре

† крст Стијепа Вукова Суђића

† крст Ђура Илина Љубише

† крст Станише Бечићa

             Саво Лукин Срзентић

             Вучин Медин.

Препис ове одлуке налази се код г. Дара В. Миџора, посједника у Буљарици.

А. Томић

“Глас Боке” бр. 325 

A. Томић-Арменко - Паштровски Суд у XVIII вијеку

Паштровски Суд у XVIII вијеку

Ва има Христа Амин на 28 априла 1795 у Паштровиће на ријеку Режевићах на обично мјесто от правде.

Сједећи ми четири суђе и војводе и властели банак испуњеши, суђе по имену Нико Ђуров, Нико Иванов, Стијепо Ћуда, Нико Павловић, изљеже пред нама и судом нашим Лукша Андрије Илина Н. који се пожали на живи глас и рече:

“Господо суђe и остала господо от банка, ево от неколико бременa yљeглa је мутња између мене и моје чељади и за та узрок отмакнуо сам се от њих, него ве питам: јесам ли законити син Андрије Илина?  Молим ве, господо суђе и поштена банкадо, домислите се како најбоље можете познат да буде начин мене и мојој ђеци”.

Јесмо ми суђе с нашием банком чули покорне истанце и његов разлог, призивајући име Боже из којега излази прави суд: у прву судисмо и одлучисмо двема кћерима Лукшe Aндрина да им се извади из комуна свега от добарах за њих пpћијy цекинах осамдесет и да буду сигуране добрима до њих удадбе. У другу судисмо остала добра да речени Лукша има раздијелит сином Милом све по на поли, а јест по правици да се позна старешинством Лукша како отац на сина; ма јесмо разабрали да је прода неколико добарах от потребе његове и зато их изједначисмо и тако судом познасмо разабранијема за уклонит сваку скандалу што би могло следит унапријед и по сетенци учинисмо и булом госпоцком буласмо по Закону нашему и за карати адет који је.

Ја Лука Кажанегра бих сједок и подпишујем на име Јанка Никчева Калађурђевића војводе зборскога бих мољен за не умијући писат.

М.П.

Стијепо Ћуда з договором колегах и банка.

На полеђини пресуде стоји:

Ја Станко Љубиша куфермах горње писмо властелин.

Ја Митар властелин од банка.

А. Томић


“Глас Боке” бр. 339 

A. Томић-Арменко - Паштровско писмо из XVIII в.

Паштровско писмо из XVIII в.

Пресвијетла господо капетани и старешине от Брача

М. П

Будући ми Паштровићи и ви Брачани вазде у добро и у љубав живили како права ђеца једнoгa Oцa, нe дали ми вама ниједнога окажијуна от зла, а ваши људи учинише нашијема под наше куће велико зло от главах и от имаћа.

Ми смо мислили да се ви прави нећете ставити у то зло.

Чекали смо досада и от вас коју беседу, не виђесмо ништа.

Сада ми призвасмо на наш збор капетана Андрију Нобила којему је зло учињено и молисмо га да праве не тражи. Он како добар кршћанин даје нама ријеч от поштења да ће се с правијема умирит. Сада ако ви љубите ви се ш њим станите пак се умирите нека прави с миром пролазе.

За то шиљемо тамо Ђура Андрина Режевића да с вама на уста збори из наше беседе а што гођ ш њим зборите и углавите све ће от Нобилах тако бит и чекаћемо по Ђуру от вас одговор.

Из фортице Светога Сћепана из Паштровићах

10 маја 1781

Ваши пријатељи суђе и старешине от комунитади Паштровићах.

А. Томић

“Глас Боке” бр. 328 

A. Томић-Арменко - Паштровска свадба

Паштровска свадба

Здравица Њ. Вел. Краљу Петру II

Сваки Паштровић сматра и своју дужност да се придржава старах обичаја, који су наши претци завели. Тако су се досада одржали стари свадбени обичаји, пуни љепоте и весеља.

На свакој паштровској свадби, била велика или мала, т.ј ако има 25 и више сватова са барјактаром или мање, обавезно се држе (напијају) лијепе здравице. Ако је велика свадба, ручак је код родитеља невјесте, а ако је мала онда обично код младожење.

У кући младожење, за пуним столом, окићени националним заставицама и зеленилом, сједе: сватови са невјестом и младожењом као и “погузијељи” које су за сватовима донијели робу (пpћијy) невјести и позвати и намјерни гости. Пошто су наздравили: стари сват у славу Божију и славу свих светих; засједа за добар живот оба брата домаћина, домаћин за здравље патријарха српског и све духовне власти; кад су засједе са ђеверима приредили и изговорили невјести “добру молитву” и кад првијенац и кум напију за срећу младенаца и најстарији сват за здравље претсједника општине и за здравље сваког брата Ilаштровића “од Куфина до Бабана Вира - који раде за част и поштење својe oпштине” и пошто су се прије и послије сваке од ових задравинца отпјевали лијепи припјеви:

“Ој радости, веселости”; “Сви часи добри ови најбољи”;

“Паде цвјетак неранџе”; “Ко вино пије у славу Божију”;

”Још Бoгa мoлим пречисту славу”; “Јунак јунака оком погледа”; “Овај домов дан велики Божији дар” и “Јунак иде горама“, у најлепшем расположењу и весељу долази шеста Краљева здравица, коју свечано изговори стари сват. Само на здрвицама у славу Божију и Краљевској сватови и гости устају.

Као што рекох, прије Краљевске здравице пјева се припјев:

“Јунак иде горама,

Оружан је стријелама,

За њим иду друга два,

Један вели: “Удрима па њ’.”

Овај други: “Не бих ја,

Стрмо гледа много зна,

Убиће нас обадва”.

Oва здравица почиње овако: Стари сват, као старјешина сватова сједећи у челу трпезе, позива засједу, која сједи наспрам њега у дну трпезе, и говори: “О поштенa засједo!”

Засједа му одговара: “Што вељаше, поштени стари свате”.

Стари сват: „Позови брата домаћина, да нам донесе здравицу, јер имамо једну веселу здравицу да напијемо нашем Орлу Краљу Петру II”.

Заседа: “У име ти Божије поштени стари свате, домаћин чује, види и хоће”.

Тада домаћин доноси здравицу (боцун пун руменог вина)

и стави га на трпезу пред старим сватом.

Стари сват узима здравицу и устане, а устану сви сватови и присутни гости, и тада говори овако:

“Чело и зачело и сва господа сватови с тестиром (тада сватови кажу: Божијем), ви мени дадосте здравицу. Вама Бог дао здравље и весеље и дуго поживљење. Ја ћу напити за здравље нашег Орла, Његовог Величанства Краља Петра II Карађорђевића. Да Свемогући Бог дуго поживи Њега и цио Владалачки Дом Карађорђевића, да Господин Бог помогне њега, Његове министре Његове војводе, ђенерале, пуковнике, потпуковнике, мајоре, капетане и све официре и подофицире и сву нашу војску сувопутну, поморску и ваздухопловну и да Господин Бог помогне свакојега бана и краља, који нашем Краљу на помоћ и изруку ради; а који му контрадио, Боже дај да свакојему може поштено одговорити!

Да живи Његово Величанство Краљ Петар II и цио Краљевски Дом Карађорђевића!”

На то сви присути трократно кличу “Живио!”

Послије ове здравице пјева се припјев:

“Бисерна брада, сребрна чаша,

Бисер се рони, у чашу пада,

Свака га длака и дукат ваља,

Бисерна брада, два бијела града”.

Послије oвoгa нaздрaви се домаћици која је софру припремила и пожели се добро старом свату, првијенцу, куму, засједи, свима сватовима и настојницима, који су при ручку на мир слогу пазили.

Најзад долази припјев:

“Подигни се, стари свате,

Бријеме ти је!’

И стари сват устаје као и остали сватови и пријатељи, и кад је лијепо вријеме, излазе пред кућу и ту на подесном мјесту наставља се весеље и игра, гдје учествује скоро цијело село до касно увече, увијек тријезно и весело.

Буљарица, 15 VII 1939 г.                   A. Томић-Арменко

“Глас Боке” бр. 338  1939.